И СРПСКО СЕЛО У ТРЕћЕМ ДОБУ, ВЕЋИНА ВЛАСНИКА ГАЗДИНСТАВА СТАРИЈА ОД 70: У сусрет попису пољопривреде 2023.

У КАКВОМ је стању српско село знаћемо после објављивања резултата пописа становништва, домаћинстава и станова, крајем априла, а још прецизније након пописа пољопривреде, који ће трајати од 1. октобра до 15. децембра. Како је најавио директор Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић, пописом ће бити обухваћено 680.000 домаћинстава, правних лица и предузетника, које ће евидентирати 4.000 обучених анкетара, контролора и инструктора.

FOTO: Arhiva novosti

Упркос томе што и даље пуно наде полажемо у пољопривреду као привредну грану и упркос томе што она, уз прехрамбену индустрију, заузима велики део нашег извоза, сада је већ сасвим јасно да српска села изумиру. То, уосталом, показује и чињеница да је највећи број носилаца пољопривредних газдинстава, према речима државне секретарке у Министарству пољопривреде Милице Ђурђевић, старији од 70 година! Чак 65 одсто домаћинстава су једночлана или двочлана.

И у статистици претходних година, слика српског села је тужна: у нашој земљи постоји око 4.700 села, од којих је 1.200 у фази нестајања; 1.034 има мање од по 100 житеља, а 550 мање од по 50; најмање 100 насеља је сасвим празно, а још толики број има мање од по 10 становника... Више од 200 села нема ниједног мештанина млађег од 20 година; чак 500 нема асфалтни пут, а 400 ни продавницу; пошту нема око 2.000 насеља, 230 нема школу јер нема довољно ђака, а у две трећине не постоји амбуланта... Више од 800.000 хектара ораница сваке године остане необрађено, а више од 100.000 кућа је празно...

Да ли су бројке данас нешто боље, или ипак горе него пре деценију, знаће се у року од годину дана. Да разлога за оптимизам нема показују подаци из претходног пописа пољопривреде, 2012. године, упоређени са бројкама из Анкете о структури пољопривредних газдинстава из 2018. Наиме, број газдинстава је за шест година пао за пуних 62.000 - са око 628.000 газдинстава и још 2.000 правних лица у 2012. на око 566.000.

FOTO: Arhiva novosti

Данас је, према речима Милице Ђурђевић, у Регистру пољопривредних газдинстава уписано 466.000 газдинстава, од којих 462.000 породичних. Када се саберу њихови носиоци и чланови породица, укупно је уписано 842.000 физичких лица. Број руралне популације ипак је већи, будући да је упис у овај регистар добровољан. Такође, пријављено је 2,6 милиона хектара које домаћинства обрађују.

- Пописом ће бити обухваћена пољопривредна газдинства, породична пољопривредна газдинства, као и носиоци ових газдинстава који су уписани у регистар - рекла је Ђурђевићева на конференцији, на којој је најављен октобарски попис. - После њега сазнаћемо реално стање у националној пољопривреди, а добијени подаци требало би да унапреде креирање аграрне политике, али и дају смернице за изградњу инфраструктуре у руралним срединама.

Према речима директора РЗС Миладина Ковачевића, пољопривреда у бруто домаћем производу учествује са шест процената:

- Анкета из 2018. године показала је да је површина коришћеног плодног земљишта износила 3,47 милиона хектара, од чега су 84 одсто обрађивала породична газдинства. Просечна економска величина газдинства у Србији четри пута је нижа од просека ЕУ.

Међу подацима које ћемо на јесен добити нису само она о броју газдинстава, обрадивих површина или стоке и живине, већ и о категорији земљишта, механизацији, радној снази, па чак и густини и старости воћњака. Прелиминарни резултати биће објављени до 31. јануара следеће године, а коначни, сукцесивно, до краја 2025.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације