ДАН КАДА ЈЕ СРЦЕ БЕОГРАДА РАСКРВАРИО НАТО: У ноћи између 2. и 3. априла 1999. први пут, после 1945. бомбардована једна европска престоница

САМО највећи злочинци могу преко глава новорођенчади и пацијената који леже у Ургентном центру, прикључени на апарате за вештачко дисање, ракетама да гађају зграду у непосредној близини.

Privatna arhiva

У овим речима доцента др Владимира Ђукића, некадашњег директора Ургентног центра у Београду, сажета је запрепашћеност свих добронамерних људи због избора мете, зграде МУП, коју су авиони НАТО алијансе гађали у ноћи између 2. и 3. априла 1999. године. Тада је, први пут после Другог светског рата, бомбардован центар једне европске престонице. Крстарећим пројектилима погођене су зграде републичког и савезног МУП у Улици кнеза Милоша у Београду, у непосредној близини комплекса зграда Клиничког центра Србије, у коме се налази десетак болница, међу којима и породилиште, Хитна помоћ. На згради неуропсихијатријске клинике "Лаза Лазаревић" од јачине детонација попуцала су сва прозорска стакла, а страдала је и велика количина изузетно вредне архивске грађе смештене у једној од државних зграда које су бомбардоване.

- Од самог почетка НАТО бомбардовања није прошао ниједан дан, нити једна ноћ, а да неки објекат на подручју шире или уже околине Београда није бомбардован - каже, за "Новости", Ратко Булатовић, тадашњи челник градског штаба за ванредне ситуације, који је и сам тешко страдао приликом бомбардовања Генералштаба ВЈ у срцу престонице. - У то време сам био градски секретар за инспекцијске послове, а мој ратни распоред је био помоћник начелника Градског штаба цивилне заштите. Све градске службе су радиле захваљујући ангажману нас из Градског штаба. Београђани су били сигурни да неко брине о њима и да нису препуштени на милост и немилост НАТО бомбардерима. Продавнице и градски саобраћај су радили, осим у време ваздушне опасности. И сви домови здравља и болнице су били отворени. Град је, како тако, под бомбама функционисао.

Privatna arhiva

Напад Северноатлантске крваве армаде на центар Београда почео је 50 минута после поноћи тог 3. априла 1999. После снажних детонација развио се густ дим, а затим је избио пожар.

- Улица кнеза Милоша убрзо је блокирана због безбедности грађана. На срећу, нико у бомбардовању зграде МУП тада није настрадао - сећа се Булатовић. - Велики број Београђана је изашао из склоништа да помогну ако треба. Многе је снажна детонација тргла из сна, али панике на улицама није било.

Новинари су тада забележили да је разорене објекте полиције које су гутали ватрени језици обишао Влајко Стојиљковић. Тадашњи министар унутрашњих послова је, између осталог, рекао: "Априла 1941. Хитлерови нацисти су бомбардовали Београд. Ево, 1999. априла такође, Клинтонови нацисти и НАТО организације поново бомбардују Београд. Нашкодили су себи и целом цивилизованом свету. Ово је злодело монструма и злочинаца."

Зграда МУП Србије била је архитектонска лепотица Београда и целог Балкана. Аутор тог здања био је академик Иван Антић, добитник домаћих и светских признања. А, на терену је те вечери био и председник државне Думе Руске Федерације Сергеј Бабурин, који је рекао да "бомбардовање Северноатлантске солдатске сведочи о томе да се у Европи појавио људождер, НАТО, који показује своје право лице у Југославији".

Те ноћи, у бомбардовању ужег центра Београда, уништена је и зграда Комесаријата за избеглице, која се налазила уз зграду МУП Србије. А, део запослених је само два сата пре експлозије био у згради и збрињавао око 500 расељених особа које су тек стигле са Косова и Метохије. Само неколико минута после страховите експлозије на месту догађаја били су руководство и управа Клиничког центра, чији је тадашњи директор др Јован Хаџи Ђокић рекао:

- Као нешто најгнусније и најстрашније сматрам то што смо од људи који себе сматрају наводним творцима демократије склањали труднице и новорођенчад, да не би били спаљени у пожару НАТО авиона и њихових бомби, које шаљу и на цивилне објекте и болнице. Никога не могу умирити коментари НАТО да су авиони прецизни, јер подручје које гађају је густо насељена средина у центру Београда. Наше болнице и институти удаљени су на 20 метара, а зна се да не може постојати стопроцентна прецизност. Поред Клиничког центра налазе се Институт за онкологију и радиологију и Универзитетска дечја клиника.

А, доктор Владимир Ђукић није крио огорченост новинарским извештајима страних медија:

- Измасакрирали су снимак РТС у којем се виде бебе у склоништу. Претходних дана екипе Би-Би-Сија и Ен-Би-Сија су прошле кроз нашу интезивну негу и шок, а заправо су сликали антене на згради МУП које се виде кроз прозоре болесничких соба. Стално ми постављају цинична питања, провокације у стилу "како само седам жртава". А, ја их питам да ли је то мало. Сви онколошки пацијенти којима се одлажу операције су практично осуђени на смрт, а они то не рачунају.

Privatna arhiva

Наредних дана детонације су одјекивале по целом Београду, а најжешћи напад од почетка агресије догодио се у ноћи између 29. и 30. априла. Те вечери, прво је у 22.35 срушен је Авалски торањ. Затим је уништен предајник Студија Б у Борчи. Онда су поново ракетиране зграде републичког и савезног МУП. У 2.40 погођена је зграда Генералштаба. Тада је Ратко Булатовић са екипом изашао на терен да види да ли има жртава. Званично, у току ових напада погинуло је троје људи, а 40 је рањено.

- Пожурили смо да помогнемо рањенима - прича нам Булатовић. - На семафору, на раскрсници Кнеза Милоша и Немањине, затекли смо два мртва младића у аутомобилу. Гомиле шута и грађевинског материјала било је по улици. Генералштаб је био у пламену. Ушли смо унутра кад су нас преко радио-везе упозорили да се склонимо јер следи нови напад. Није било времена за склањање. Први пут се десило да су се злочиначки бомбардери НАТО-а у кратком временском интервалу вратили да гађају исти објекат. Знали су да су спасилачке екипе унутра. Као да су намерно хтели да побију припаднике спасилачких екипа, да нас обезглаве и да завлада још већи хаос и паника у народу. Одлучили су се за безумни злочиначки чин.

Зачуо је две јаке експлозије и пао. Сећа се блеска, а онда је завладао мрак. Помислио је да је дошао крај. Некако је смогао снаге да моторолом обавести штаб да је рањен. Лекари су му спасли живот, али су морали да му одсеку ноге, обе, високо изнад колена. Имао је тада 40 година.

- Пробудио сам се сутрадан у шок-соби Ургентног центра Србије - каже Булатовић. - Чудо је да сам преживео. Доктори су учинили све што су могли да ме врате из коме и спасу живот. Ране су биле тешке, много сам искрварио да су и они рекли да сам медицински феномен. Остао сам жив да и 24 године касније, као један од више хиљада страдалника, сведочим о том страховитом злочину који не сме никада да се заборави, нити да се опрости.

После опоравка Булатовић је наставио да ради. Уз помоћ помагала, протеза и штака, научио је да се креће. Радио је све до 2008. године. Тада је отишао у пензију.

- Нисмо ни свесни колико можемо да издржимо - каже Булатовић и закључује да човек мора да се помири са стварима које не може да промени.

Препоручујемо

Свет

7 12

РУСИЈА НИЈЕ ИРАК, НИТИ ПУТИН САДАМ: Запад треба да узме "победу" и заврши рат у Украјини пре екслације

29. 03. 2023. у 21:00

Свет

8 7

САВЕЗНИЦИ "ОШТРЕ" И КРИЛА: На небу над Црним морем драма због најезде америчких, британских и француских извиђачких ваздухоплова

27. 03. 2023. у 07:00

Свет

21 31

ЗЕЛЕНСКИ ИСТЕРУЈЕ МОНАХЕ И ОРУЖЈЕМ: Запад ћути на највећи верски прогон у новијој историји

26. 03. 2023. у 07:00

Свет

3 43

ПОГЛЕДАЈТЕ - РУСКА ПОДМОРНИЦА УХВАЋЕНА: Норвешка дели ексклузивне снимке пловила примећеног у „њушкању“ на европској мрежи гасовода (ВИДЕО)

24. 03. 2023. у 21:03

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације