ОТВОРЕН ПРЕТКРИВИЧНИ ПОСТУПАК ЗА СМАКНУЋЕ ЖЕГАРЦА: Обједињен списак 158 убијених и несталих новинара на простору бивше Југославије
МЕЂУ најмање 158 убијених и несталих новинара на подручју бивше Југославије између 1991. и 1995. године, налазе се и дописници "Вечерњих новости" Јусуф Чехајић и Милан Жегарац.
Чехајић, који је четврт века извештавао за "Новости", страдао је 12. октобра 1991. од гранате у Вуковару, а Жегарац је убијен у истом граду, три дана раније, на углу Трпињске цесте и Херцеговачке улице.
Њихова имена и досијеи нашли су се на обједињеном списку убијених и несталих журналиста из региона, за време ратних сукоба, који ће ускоро објавити Удружење новинара Србије на свом сајту. Обједињени списак преузеће и Удружење новинара РС, а о томе ће се изјаснити и хрватско удружење.
Према подацима до којих је УНС до сада дошао, а који су презентовани на скупу "Три деценије после: шта знамо, а шта откривамо о некажњеним убиствима новинара 1991. - 1995.", међу онима који су радили за српске редакције током сукоба на простору бивше заједничке државе страдало је, киднаповано, нестало или изгубило живот под нерасветљеним околностима 38 колега, плус још осам који су извештавали на албанском језику, а нестали су између 1999. и 2005. У Хрватској је та бројка 22, и међу њима је и Чехајић, који је уписан и на српском и на хрватском списку. У Словенији су живот изгубила два новинара, а у Црној Гори један - директор и главни уредник листа "Дан" Душко Јовановић, 2004.
У БиХ је страдао 81 медијски радник, док Удружење новинара РС наводи шест имена. На листи "БХ новинара" наведена су имена медијских радника и радница са целе територије БиХ, њих 70, плус још 11 чланова новинарких екипа пореклом ван Босне, настрадалих док су обављали задатке на ратној територији.
Како се наводи у Досијеу УНС, Чехајић је погинуо од гранате кад је изашао из подрума, у који су се склонили он и супруга Нада. Она је након тога наставила да ради и живи у вуковарској болници, док је екипа "Вечерњих новости" није пребацила у Београд. У Досијеу се наводи да су Чехајићеви извештаји били објективни, нису били запаљиви, ослањали су се на званичне изворе и видело се да их пише новинар са лица места. У једном од текстова који је радио заједно са Жегарцем, до рата дописником из Сомбора, наводи се да је осијечки шеф полиције Јосип Раихл-Кир постигао договор са Србима из Борова Села о уклањању барикада у Источној Славонији уз гаранције да ће бити безбедни до референдума о будућности Југославије. Овај полицајац остаће упамћен по спремности да преговара и очисти полицију од екстремиста. Кир је у тексту саопштио да је потписао десет решења о отказу полицајцима МУП-а Хрватске у Осијеку.
Оба новинара која су радила текст, баш као и Раихл-Кир, недуго затим ће страдати. Први је усмрћен Кир, ког је 1. јула убио активиста ХДЗ. Затим је 9. октобра убијен Жегарац, а онда од гранате гине и Чехајић.
Жегарца је вероватно снајперски метак подогио у вратну артерију, изашавши изнад бубрега. На месту је остао мртав, а истине и убице с именом и ликом готово 32 године нема. Од прошле године у Тужилаштву за ратне злочине постоји предмет КТП-902/22, који се налази у предистражном поступку.
Ни Чехајићево име, баш као ни име Сима Кљајића, новинара "Личких новина" убијеног, па спаљеног у Госпићу, 1991. године, не налази се на спомен плочи на улазу у Дом новинара у Загребу.
ПРОШИРЕН МАНДАТ КОМИСИЈЕ
ПРЕМА речима Верана Матића, шефа Комисије за истраживање убистава новинара, већина, посебно на КиМ, воде се као класична убиства, а не убиства новинара. Влада је мандат Комисије проширила и на случајеве из 1998-1999. По речима Живојина Ракочевића, председника УНС, на Косову је страдало 18 колега, пре свега због своје професије, а затим због етничке припадности (Срби) или политичког опредељења (Албанци).
октобра изашао по хлеб и новине и није се вратио. У то време, иако у пензији, био је дописник ријечког "Новог листа". У Хрватској постоји судска пресуда, правноснажна од 2004. године, у којој се Кљајић налази први на списку убијених у Госпићу. Апсурд је да се, упркос томе, до данас званично води као нестао. Никада нису узети ДНК узорци породице да би се потврдило да ли су остаци, сачувани у мртвачници под шифром УС-3, заиста његови.
Помака нема ни у проналажењу криваца за убиство Виктора Владимировича Ногина и Генадија Демјановича Куриноја, дописника и сниматеља Сверуске државне телевизије из Београда, који су нестали 1. септембра 1991. између Костајнице и Петриње. Нико није одговарао ни за убиства Горана Пећиновића и Саше Колевског на Озрену, као ни за убиство још два новинара - код Рогатице и код Грбавице. Сви они били су у возилима са видним ознакама "прес".
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)
МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.
12. 12. 2024. у 13:43
ОВОГ ДАТУМА ТЕМПЕРАТУРА ПАДА НА МИНУС 15: Детаљна временска прогноза до краја децембра
МЕТЕОРОЛОГ Иван Ристић најавио је да нас након краткотрајне стабилизације времена у другој половини децембра очекује јаче захлађење тачно 21. и 22. децембра.
12. 12. 2024. у 13:58
"УЦЕЊИВАО НАС ЈЕ": Илић 23 године крио разлог свађе са Поповићем
МИРОСЛАВ Илић одржао је први од два велика солистичка концерта у „Сава центру”, и то баш на 74. рођендан.
13. 12. 2024. у 17:54
Коментари (0)