ВРАТИЛИ СЕ У СРБИЈУ С ЉУБАВЉУ И ЗНАЊЕМ: Др Александра Колаковић о делима Срба школованих у Паризу (ВИДЕО)
У НАЈНОВИЈОЈ трибини о француско-српским односима, др Александра Колаковић истиче важност теме која је и те како присутна у српској јавности, а тиче се школовања Срба у Француској.

КЦНС
Од средине 19. века стипендисти српске владе, „благодејанци", почели су да одлазе на високе школе и факултете у тада најразвијеније европске земље. Др Колаковић наводи да иако је број Срба школованих на Сорбони од 1841.године мањи у односу на друге универзитете у Европи – њихов утицај у друштву и држави је видљив, а од почетка 20. века и доминантан, будући да су по повратку у отаџбину заузели кључна места у министарствима, покренули проучавање научних дисциплина и утицали на образовање нових генерација.
Један од француских ђака био је Михаило Гавриловић, захваљујући чијој је идеји проучавања историје на основу оригиналних докумената дошло до развијања српске историографије и архивистике. У докторској дисертацији о уговору између француског краља Луја IX Светог и енглеског краља Хенрија III из 1259. године, Гавриловић је користио више стотина докумената из париских и лондонских архива, чиме је донео нове податке, изнео нова тумачења и направио велики методолошки искорак.
Радован Самарџић истакао је да срж модерности Михаила Гавриловића у српској историографији на прелазу из 19. у 20. век јесте то што је свој позив историчара „схватао као непрекинути процес истраживања, што је сматрао да је главни циљ његовог посла постизање аутономног живота историје и што је поимање синтезе помирио с појмом реконструкције прошлих збивања".
Др Колаковић напомиње како је у овом контексту потребно посматрати и увођење, оснивање и организацију Државног архива, по угледу на функционисање архивске службе у западној Европи. Гавриловић је 1900. године донео велику збирку исписа из париских архива о Првом српском устанку, а штампањем његове збирке Исписи из париских архива (Грађа за историју Првог српског устанка) Српска краљевска академија покренула је серију публиковања грађе „Споменици на туђим језицима".
Поред наведених интересовања, Михаило Гавриловић, сарадник Велике француске енциклопедије, посланик Краљевине Србије на Цетињу, у Ватикану и Лондону, дао је значајан допринос српској историографији новог века, а његовим најзначајнијим делом сматра се монографија Милош Обреновић I-III, заснована на необјављеној грађи српског и страног порекла, која је једним делом и данас изгубљена.
Предавање др Александре Колаковић на тему Значај школовања српских „благодејанаца“ у Паризу: дело Михаила Гавриловића" може се погледати на на Jутјуб каналу КЦНС.

РУСКИ АВИОНИ УШЛИ У ДРЖАВУ НАТО, ЗАДРЖАЛИ СЕ 12 МИНУТА: "Ово је неприхватиљво и невиђено брутално"
ТРИ руска борбена авиона МИГ-31 ушла су данас у естонски ваздушни простор у области острва Вајндло без дозволе и остала у естонском ваздушном простору скоро 12 минута, пренео је естонски портал "Ерр.ее".
19. 09. 2025. у 17:00

ОВО ЈЕ ДЕТАЉАН СПИСАК НАМИРНИЦА КОЈИМА ЋЕ ПАСТИ ЦЕНА: Нове економске мере важне за грађане
ПРЕСЕДНИК Србије Александар Вучић истакао је јуче приликом излагања о смањењу маржи на кућну хемију и прехрамбене производе, а у оквиру представљања нових економских мера за грађане, да снижење које ће уследити као последица ограничења трговачких маржи обухвата 3000 производа из 23 групе.
25. 08. 2025. у 13:15

"ПОЧИВАЈ У МИРУ": Цукић неутешан - опростио се од истакнутог музичара
ДОМАЋА музичка сцена остала је без Предрага Бате Јаковљевића, истакнутог бубњара и члана неколико значајних домаћих бендова.
20. 09. 2025. у 20:02
Коментари (0)