ХОЋЕМО ЛЕКАРА У СВАКОМ КВАРТУ: Интервју - проф. др Даница Грујичић, министарка здравља

У ЗДРАВСТВО је доста уложено, наставићемо са изградњом и обнављањем болница, куповином опреме, остаће зграде, излечени пацијенти, али морамо да успоставимо систем чији ће темељ бити породични лекар у сваком кварту. То мора да се планира према специфичностима сваке средине, зато и чекамо резултате пописа, који ће нам дати смерницу како да развијамо мрежу породичних лекара.

Фото: Д. Миловановић

У овим "оквирима" министарка здравља, професор др Даница Грујичић, током посете "Новостима" направила је скицу трансформације државног здравства, која је започела од примарног нивоа. Како је у разговору са нашим уредницима и новинарима истакла, пракса бројања картона и пацијената мора да се мења:

- Не можемо да очекујемо да педијатар прегледа 35 беба у смени, али морамо да успоставимо и другачији систем вредновања: експерт мора да има три пута већу плату него условно речено обичан лекар. Биће ту, наравно, проблема, нереално је очекивати да у једној болници имамо 20 експерата за одређену грану медицине, него два или три, а онда ће се појединци бунити. Млади морају да добију максималну шансу. Зато смо и дали волонтерске специјализације за гране медицине у којима имамо најизраженији дефицит, и ко их заврши одмах ће добити посао.

Имате ли обећање да ће такав систем награђивања бити примењен и код нас?

- Немам никакво обећање, али ћу на томе инсистирати. Можда ће се за годину - две дана схватити да је то неопходно. Најгоре је ћутати, нисам неко ко не воли да прича о проблемима.

Фото: Д. Миловановић

Акценат сте у реформи ставили на примарну здравствену заштиту, која реорганизацијом треба да стигне до циља - да збрине 60 до 80 одсто свих пацијената.

- Не може се све решавати униформом. Морамо у многим, а посебно руралним срединама да направимо здравствене станице. Ако су болница или први Дом здравља удаљени неких десетак, 15 километара, то није много, али за некога ко се не осећа добро - јесте. Лекару у тој здравственој станици морамо дати и одговарајућу опрему. У великом градовима, лекаре треба сместити у квартове, на одређени број становника. Основни задатак лекара опште праксе јесте здравствено образовање становништва и превентива. Домови здравља су углавном добро опремљени. Током короне сви су добили дигиталне рендгене, мамографе...

Зашто мислите да би породични лекар донео квалитет више у пружању здравствене заштите него изабрани лекар којег сада имамо?

- Изабрани лекари имају и по 2.000 картона, можда и више. Неко им долази стално, а неке пацијенте су, можда, свега једном видели. То свакако није предност. У тренутку када имамо дигитализацију и када ће до сваке амбуланте, то одговорно тврдим, бити доведен оптички кабл, имаћете директну везу са лекарима. Србија данас другачије изгледа, мења се набоље. У последњих 10 година Србија се поново рађа.

Један од приоритета у свим областима, па и здравству је како задржати младе?

- Међуљудским односима, пре свега, а не само платом. Моји професори су пуштали нас младе да се развијамо, асистирамо... Нико нас није кочио, мобинговао. На младе треба гледати као на своје дете. Тако ћемо им дати шансу да покажу шта све знају, а знају много. Одговорно тврдим, све ново што смо увели у онколошкој клиници на чијем сам челу - иницијатива је младих.

Може ли да се очекује да се у државно здравствено брзо врате и пацијенти који не иду код приватника јер траже комфор, него да би урадили дијагностику на коју се дуго чека?

- Морамо направити рационализацију. Много је промењена структура, не само болница него и опреме... Али, имамо болнице и поједина одељења која су практично празна, а истовремено имамо велики број људи којима је неопходна терапија. Ако смо у УКЦС имали две магнетне резонанце, па се чекало на преглед две године, а сада се са пет апарата чека исто толико, онда нешто не функционише и мора да се мења.

Шта може да се уради у палијативном збрињавању, за које нам недостају капацитети?

- Палијација није само умирући пацијент, већ и тешко болесна особа. Потребна нам је установа где би ти пацијенти провели барем још недељу дана после активне терапије. Ковид болнице јесу велика могућност, али су хладне, зато што су грађене за витално угрожене пацијенте. Ако хоћемо палијацију, потребна нам је и физикална терапија, дефектолози, психолози... За то ћемо направити добар план који ће бити предочен врху државе.

ПОВЕРЕЊЕ Министарка Грујичић у нашој редакцији у разговору са уредницима и новинарима/Фото: Д. Миловановић

Најавили сте и нову опрему, као и да ће до 31. августа свака болница имати скенер?

- У Ургентном центру сада први пут можемо да направимо магнетну резонанцу кичме пацијенту одмах по доласку у болницу. То је огроман добитак. Готово све болнице су последњих година технолошки унапређене, али питање је да ли се апарати користе рационално и зашто имамо листе чекања. Већ 10 година говорим да се не може на исту листу чекања ставити пацијент који треба за годину дана да уради контролу, онај којем је контролни преглед на три месеца и особа којој је магнет потребан одмах. Дакле, свака дијагноза мора да иде у један регистар.

Проблем је што у државним установама нисте имали попис опреме.

- То управо сада радимо, направићемо софтвер и добићемо централизацију. Знаће се тачно у Министарству здравља колико је опреме, колико је стара, када је сервисирана и, оно што је најважније - кадрови. Маса ствари може да се заврши у примарној задравственој заштити, али не може норма лекара опште праксе да има 30 или 40 прегледа. И људи траже да лекар опште праксе одвоји више времена за њих.

Тако сте упозоравали и на последице бомбардовања по здравље људи и животну средину, чини се без велике подршке, а епилог је да се број оболелих од карцинома удвостручио.

- По једном извору број нових случајева карцинома на годишњем нивоу је 42.000, а ја мислим да је и већи . Ништа нажалост од завршетка НАТО агресије по том питању нисмо урадили. Било је покушаја да ВМА прати здравствено стање војника који су 1999. били изложени пројектилима са осиромашеним уранијумом, али се после четири године стало због недостатка новца. Они који су радили на том пројекту код тих младих људи, а било их је око 2.000, пронашли су одређене хромозомске аберације.

Фото: Д. Миловановић

Један од покушаја да научно докажемо везу између обољења и еколошке катастрофе коју нам је направио НАТО, било је формирање Координационог тела.

- Да бисмо потврдили или искључили ту везу потребни су нам научни докази. На жалост, то се све разводњило. А, последице су видљиве: мушки стерилитет је у порасту, патолошке трудноће, спонтани побачаји, проблеми с интелигенцијом код деце. То се посебно односи на подручје Косова и Метохије. Они о томе не говоре, али ми и те људе виђамо и лечимо у нашим здравстве - ним установама на југу централне Србије.

Са свим тим сазнањима и искуством, како реагујете на информације да ће ракете са осиромашеним уранијумом Запад да шаље Украјини?

- Да осиромашени уранијум није опасан могу да кажу само људи који никада нису лечили онколошке пацијенте. После експлозије, ветар, метеоролошки услови, преносе наночестице која улазе у плућа, ако су у води, онда улазе у бубреге, ако су у тлу, уносимо их преко хране и та опасност траје. Ми видимо да је зло још ту. То шта се десило 1999. је био буквално нуклеарни индидент и ми сад видимо другачије, агресивније туморе.

Зато инсистирате да нам је потребан нови Институт за онкологију и радиологију, хоће ли бити у саставу УКЦ Србије?

- Искрено се надам, зато што не треба дуплирати неке ствари. Чекамо нови урбанистички план Београда, када ће цео комплекс Медицинског факултета и УКЦС заправо бити један комплекс, унутар кога ће се направити план, а друга фаза израде требало би да буде готова до 2025. године.

Свакодневно сте на терену, верује ли народ у здравствени систем?

- Поверење у медицину засновану на доказима, нажалост, посебно током пандемије ковида 19 се пољуљало. Било би поштено, од свих, почев од СЗО, да се рекло: појавила се нова болест и не можемо одмах рећи шта је најбоље - маске, затварање... И поједине моје колеге давале су неодговорне изјаве. Сви су пали на испиту. Ако томе додате теоретичаре завере, ето неповерења. Али, оно је много мање у мањим местима, тамо где су људи информације тражили од свог лекара којем верују.

Читав свет, чини се, говори све више о менталном здрављу, нарочито после ковида.

- Последице короне тек ћемо видети у наредне две до три године. План министарства је да обиђем све психијатријске установе у нашој земљи, посебно оне за смештај најтежих болесника и да од тих установа, ако не можемо да направимо хотеле А категорије, направимо барем објекте са четири звездице.

Велике полемике у јавности изазвала је ваша иницијатива о забрани пушења у затвореном простору?

- Не могу никоме да забраним да пуши, али у затвореном простору треба да постоји таква забрана. Две трећине људи не пуши. Економска страна ту постоји и ја то разумем, али на ово ја гледам као доктор - 95 одсто људи са карциномом плућа пуши. Апсолутно сматрам да је пушење штетно.

"НОВОСТИМА" ВЕЛИКО ХВАЛА

- "ВЕЧЕРЊЕ новости" су једна од ретких медијских кућа у Србији која је дужну пажњу посветила темама о последицама НАТО агресије на нашу земљу 1999. - истиче министарка Грујичић. - Као један од најпродаванијих штампаних медија код нас заиста сте увек овом проблему посвећивали велику пажњу. И то је данас, као никада пре, изузетно важна тема, хвала вам на томе.

УПОЗОРЕЊЕ

КАКО истиче министарка Грујичић, у 2016. имали смо седам линеарних инцелератора, а данас 21, што значи да, како указује, ниједан пацијент више не мора да чека на зрачење. - Нажалост, све је више пацијената којима је потребна радиотерапија - упозорава наша саговорница.

ВАКЦИНАЦИЈА

- ПОВЕРЕЊЕ у лекаре рефлектује се и у вакцинацији становништва. Ево, рецимо у Крагујевцу, за разлику од Новог Сада где је обухват ММР вакцинације двадесетак одсто, већи је од 98 процената. Када говоримо о вакцини и ковиду, међутим, мислим да се не треба свака три месеца вакцинисати. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације