ЛЕКЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ ПРВО ЗА НАСТАВНИКЕ: Од маја почиње стручно усавршавање предавача историје, како би ђацима приближили страхоте у НДХ

ЂАЦИ у основним и средњим школама данас знају врло мало или готово ништа о геноциду почињеном на територији Независне Државе Хрватске у Другом светском рату. Ово су показале бројне анкете спроведене последњих година. Осим преобимног школског програма, један од разлога могао би да буде и тај што многи наставници имају дилему како да ову деликатну материју приближе дечјем узрасту, што би требало да буде исправљено. Наиме, стручњаци Музеја жртава геноцида почеће од маја са програмом стручног усавршавања наставника у оквиру акредитованог програма од јавног интереса "Учење о геноциду почињеном над Србима".

FOTO: Arhiva novosti

Решење да програм добије статус јавног интереса потписао је министар просвете Бранко Ружић, а први семинари за наставнике историје у основним и средњим школама стартоваће у Београду.

На њима ће се, како за "Новости" објашњава Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида, наставници упознати са тим шта значи термин геноцид, који су геноциди почињени у Другом светском рату на територији Независне Државе Хрватске, и нарочито над Србима, какав је био карактер тог геноцида, који су узроци, какав ток, а какве последице, у којим је логорима спровођен...

После тематских предавања, уследиће радионице са полазницима, у којима ће бити коришћена савремена научна сазнања. Наставници ће бити обучени како да децу, зависно од узраста, упознају са бруталношћу, масовношћу, организованошћу и територијалном распрострањеношћу геноцида у НДХ, као и о логорима, укључујући најпознатији, онај који је постао синоним страдања - Јасеновац, затим како да организују посете стратиштима, сусрете са преживелима, искористе документарне програме...

FOTO: Arhiva novosti

- У питању је први акредитовани образовни програм Музеја жртава геноцида још од његовог оснивања, 1992. године, и ову вест смо с намером објавили на годишњицу формирања НДХ, 10. априла 1941. године - каже Ристић. - У питању су једнодневни семинари за наставнике, који ће бити организовани прво у Београду, а затим на територији сваке школске управе. Очекујемо да ће их бити 18 годишње. Кроз реализацију, посебно заинтересовани наставници, они који се истакну, похађаће и следећи круг семинара, дводневних. Ту ће стећи вештине да и сами, уз подршку стручњака Музеја, могу да реализују овакве семинаре, односно обучавају колеге.

Професор историје у Осмој београдској гиманзији Александар Марков каже да ће одлуку о учешћу на семинару донети када види ко су предавачи и које теме ће се обрађивати. Он сматра да се потцењује знање наставника историје о геноциду у Другом светском рату, да се стално потенцира да о томе мора више да се зна, те се цела та тема чини депласираном.

- Ја, конкретно, имам више проблема да ђацима приближим ратове и догађаје деведестих година прошлог века на тлу Југославије, него гедноцид током Другог светског рата - каже нам овај професор.

Он има замерке и на назив програма и пита се зашто осим Срба нису наведени и други народи који су страдали.

За наставнике који се буду пријавили, у уводном делу програма обуке наведено је да геноцид који је над Србима извршила хрватска држава на целокупној њеној територији током Другог светског рата, представља изузетно комплексну и деликатну тему за подучавање ученика основношколског и средњошколског узраста.

- Наставници историје неретко се устручавају да са ученицима детаљније обрађују ову тему на часовима, јер нису сигурни да су са њом довољно упознати, односно да су оспособљени да је на прави начин подучавају - истиче се у уводу. - Знања о тој теми претежно су стекли током иницијалног факултетског образовања и често не познају новије резултате историографских истраживања. Поред тога, реч је о теми о којој у јавности повремено круже непроверене информације које изазивају забуну и код самих наставника. Подучавање о геноциду над Србима у НДХ, као и о другим ратним страдањима, често је фокусирано на представљање историјских података и недовољно усмерено на унапређивање критичког мишљења ученика и развијање емпатије према жртвама.

FOTO: Arhiva novosti

Отуда је циљ предложеног програма да развија компетенције наставника за поучавање о теми геноцида над Србима у НДХ, уз коришћење кратких прича, аудио-визуелних материјала и изложби, као и да им помогне да стекну вештине хоризонталног повезивања наставних садржаја из различитих предмета који се дотичу геноцида. Примарну циљну групу чине наставници историје у основним школама, гимназијама, средњим стручним школама и средњим уметничким школама.

- Наставници ће - кажу у Музеју - на овај начин бити оснажени да наставни садржај обрађују у оквиру редовних часова или у оквиру пројектне наставе, самостално или у сарадњи са наставницима других предмета. Обука ће довести и до даљег развоја партнерства између школских установа у Србији и Музеја жртава геноцида.

Иначе, на програму је пуних годину дана радила историчарка докторант Биљана Марцојевић, из Музеја жртава геноцида, са стручњацима Завода за унапређење образовања и васпитања и Министарства просвете.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације