У СЛОВЕНИЈИ НАЈБРОЈНИЈИ, А НЕМАЈУ СТАТУС МАЊИНЕ: „Новости“ истражују - Колико Срби у дијаспори чувају идентитет, језик, културу...

У ВЕЋИНИ суседних земаља Срби се суочавају са низом озбиљних проблема, попут учесталих етнички мотивисаних инцидената у Хрватској, непризнатим мањинским статусом у Словенији, непостојањем билатералног споразума за заштиту мањина с Албанијом, непоштовање права на запошљавање и школовање на матерњем језику у Федерацији БиХ и Црној Гори...

Фото: Приватна архива

- Најповољнији статус наши сународници имају у Румунији и Мађарској. Са обе ове земље Србија има билатералне споразуме о заштити мањина, и на тој основи формиране су међувладине мешовите комисије за мањине - сумира за "Новости" резултате својих дугогодишњих истраживања о положају Срба у региону Драгомир Раденковић, доктор економских наука, некадашњи амбасадор и конзул у Темишвару и члан новооснованог Одбора за исељеништво Матице српске.

Срби у Румунији, наглашава др Раденковић, имају једно гарантовано место у парламенту, а у Мађарској заступника, портпарола без права гласа, али са правом изношења мишљења о мањинским питањима. У обе земље влада редовно финансира кровне организације српске мањине, постоји образовање на српском језику, подржавају се активности српске заједнице у области културе.

У обе ове државе, међутим, наших сународника све је мање из пописа у попис. У Румунији их нема више од 18.000, док је у Мађарској тај број око 10.000. Срби у Мађарској су у најспецифичнијем положају - најмалобројнији су, али њихов значај умногоме превазилази бројност јер располажу богатом културном баштином и друштвено-историјским искуством значајним за васцели српски народ. Слично је и у Румунији. Настави ли се тренд пада наталитета, у не тако далекој будућности, у тим земљама биће више српских историјских трагова него самих Срба.

У осталим земљама окружења Срби се суочавају са озбиљним изазовима статусне и институционалне природе, са тешкоћама у образовању и информисању на матерњем језику што директно или индиректно доводи у питање њихову националну, етничку, културну и верску посебност.

- Словенија је једина земља у којој Срби у региону нису признати као национална мањина - наглашава др Раденковић и додаје да, иначе, овакав статус имају и припадници других народа са простора бивше СФРЈ.

Признате су само италијанска и мађарска мањина, као аутохтоне, уз ромску, и њима се обезбеђује шири корпус права као што су употреба националних симбола, образовање на свом језику, право на представника у парламенту, непосредно представљање у органима локалне самоуправе.

Срби у Словенији траже да им се признају иста права која имају Словенци у Србији, односно да добију статус националне мањине, јер садашњи статус отвара пут ка њиховој асимилацији. Оснивањем Националног савета Срба Словеније 2016. године и Савеза Срба у Словенији (2019) као кровне организације, учињени су кораци ка побољшању положаја српске заједнице. Суштински значај за решавање проблема који стоје пред Србима у Словенији и за унапређење њихових права имала би промена статуса и признање српске националне мањине.

Мада су најбројнија мањинска група (према незваничним проценама српских удружења преко 65.000 људи), имају статус етничке заједнице на коју се не примењује Оквирна конвенција Савета Европе за заштиту националних мањина. Самим тим између Србије и Словеније не постоји ни билатерални споразум о заштити националних мањина. Статус Срба у Словенији једно је од спорних питања у српско-словеначким односима.

- Ова тема требало би да има високо место у дијалогу Србије и Словеније, да буде континуирано присутна на агенди билатералних сусрета и разговора. Настојању да се ово питање позитивно реши могао би да допринесе и Одбор за исељеништво Матице српске, тако што би указивао на потребу да се иницира решавање овог питања приликом сусрета представника званичних органа Србије са одговарајућим словеначким партнерима. У сваком случају, надлежне институције Србије требало би знатно више и одлучније да се ангажују на решавању овог питања - сматра др Раденковић.

Србија још нема билатерални споразум о заштити националних мањина са Албанијом, на основу којег би се формирала међувладина мешовита комисија за мањине. Осим тога, на српском језику нема наставе ни у једној јавној школи, нити медија који би били финансирани од стране државе.

Foto: Фото: Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Албанија, истиче др Раденковић, још није потписала Европску повељу о регионалним или мањинским језицима, којом би српски језик био признат као традиционални мањински језик, што би ту државу обавезивало на његову примену у области школства и јавног информисања.

Специфичан положај имају и Срби у БиХ који, према устројству те Федерације, нису национална мањина, мада су статусно конститутивни народ са надлежностима предвиђеним Дејтонским споразумом (два ентитета - ФБиХ и Република Српска, три конститутивна народа), положај Срба крајње је неповољан, уз кршење основних људских и националних права.

- Не поштују се уставне и законске одредбе, ускраћују се средства за српске организације и удружења, не поштује се право на запошљавање у јавном сектору, не остварује се право на образовање на матерњем језику и ћириличном писму, не поштује се српски културни и верски идентитет... Чак и оне општине у којима су Срби у апсолутној (Дрвар, Гламоч и Босански Петровац), односно релативној већини (Грахово), занемарене су од стране кантоналних и федералних власти- упозорава др Раденковић.

Ни у Црној Гори, с обзиром на недефинисан статус српске заједнице, између Србије и Црне Горе, не постоји билатерални споразум о заштити националних мањина, нити основни билатерални механизам који се односи на заштиту националних мањина.

Приватна архива

У таквим условима, пред Србима је знатан број проблема. Српски језик има статус мањинског језика. За запошљавање је на снази неформални критеријум националне подобности... А, према резултатима истраживања јавног мњења Црне Горе, које је Центар за демократију и људска права (ЦЕДЕМ)спровео, на попису национално би се 42,8 одсто грађана Црне Горе изјаснило се као Црногорци, док би се у пописни листић уписало 32,8 процената као Срби.

Препоручујемо

Друштво

0 0

У СВЕТУ СЕ НЕ ИСТИЧЕ ПОРЕКЛО, НЕГО – СТРУЧНОСТ: „Новости“ истражују - Колико Срби у дијаспори чувају идентитет, језик, културу...

28. 05. 2023. у 07:00

Друштво

0 2

"НОВОСТИ" ИСТРАЖУЈУ: Колико Срби у дијаспори чувају свој идентитет, језик, културу...

27. 05. 2023. у 07:00

Србија

0 1

ПРИЛИКА ЗА НАПРЕДАК: Апатин и Мохач постали два братска града

22. 05. 2023. у 17:34

Репортаже

1 0

ДИВНЕ ВЕСТИ ИЗ ЖУПЕ: Превремено рођена девојчица, једна од тројки, добија каниле, поново ће бити са две сестрице

22. 05. 2023. у 15:41

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације