СВЕ ЈЕ СКУПО, САМО КРАЉЕВА ГЛАВА ЈЕФТИНА: Италијанска обавештајна служба и убиство југословенског суверена

НАЈАВА из Београда да ће југословенски суверен посетити Софију, крајем септембра, а Париз почетком октобра 1934. године, по природи ствари, била је у жижи интересовања целе Европе.

Престолонаследник Петар , краљица Марија , кнегиња Олга и Краљ Александар, Фото Профимедија, Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“, "Википедија" и "Фејсбук"

Сви су били у ишчекивању да ли ће ова мисија Александра Карађорђевића донети нешто ново у постојећем поретку на Старом континенту.

Поред дипломатских и обавештајних кругова Великих сила, ове Александрове активности пратиле су и екстремне емигрантске политичке организације. Чим су, почетком августа 1934, југословенска и европска штампа почеле су да објављују детаље о овим посетама, у римском хотелу "Континтентал", на иницијативу усташког поглавника, састали су се Анте Павелић и шеф распуштене ВМРО, Ванче Михајлов. После неуспешног атентата у Загребу, средином децембра 1933, видели су нову шансу да ликвидирају краља Александра.

Тог дана заправо су започеле припреме за атентат. Ванчо Михајлов је био изричит да се у Софији ништа не предузима због тешког положаја његових следбеника у Бугарској и могућности да нехотице буде убијен и краљ Борис, али и због могућности да би атентат у Софији могао довести до објаве рата против Бугарске. Зато је договор пао да се атентат изврши у Француској.

На овом тајном састанку, не без разлога, присуствовао је и Ерколе Конти, генерални секретар Италијанске политичке полиције, који је, по свему судећи, предочио и све детаље званичног програма краљевог боравка у Француској, до којих је дошла италијанска обавештајна служба. Видећемо нешто доцније да су у ову операцију били умешани агенти совјетске, немачке и највероватније француске тајне службе. Он је предочио и процену да би атентат у Марсељу или у Паризу изазвао веће међународне потресе него ако би се то десило Софији.

Иван Ванчо Михајлов и Анте Павелић, Фото Профимедија, Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“, "Википедија" и "Фејсбук"

У ОПЕРАТИВНОМ СМИСЛУ, на овом завереничком скупу, главну реч је водио Ванчо Михајлов. Сталожен, хладнокрван, омален, прерано оћелавио, коштуњав, са предугачким рукама, одмах је предложио: "Даћу вам "Владу шофера"! Без њега нема ништа... Само Влада може кога хоћете да смакне, чак и рођеног оца! Влада шофер је био Величко Димитров Керин, бугарски држављанин, познат као терориста који је извршавао смртне казне. На листи злодела имао је и убиства двојице бугарских народних посланика.

Користио је много лажних имена: Владо шофер, Рудолф Сук, Владимир Димитров, Георги Стојанов, Владо Георгијев Черноземски, Величко Стојанов... Павелић и Конти су једногласно прихватили да он буде један од атентатора.

Убица Влада шофер, Величко Димитров Керин, Фото Профимедија, Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“, "Википедија" и "Фејсбук"

Павелић и Михајлов су се договорили да припреме више група атентатора. Прва група требало је да покуша да изврши атентат одмах по краљевом доласку у Марсељ. У случају да она не обави задатак, друга је требало да покуша убиство бомбом у погодном тренутку.

Трећа група је била припремљена за деловање у Паризу. Ако би се десило да ниједна од три групе не успе да убије краља, била је припремљена и четврта група за деловање у Енглеској коју је краљ, после званичног боравка у Француској, намеравао да инкогнито посетити, како би се сусрео са сином, престолонаследником Петром, који је похађао колеџ у Сасексу.

* * * * * * * *

КВАТЕРНИК ПРЕУЗИМА ОРГАНИЗАЦИЈУ АТЕНТАТА

ПОЧЕТКОМ СЕПТЕМБРА, у Болоњи се састаје главни усташки штаб. Павелић одлучује да организатор убиства југословенског краља буде Еуген Дидо Кватерник, син Славка Кватерника, бившег аустроугарског потпуковника, који ће 10. априла 1941. прогласити Независну Државу Хрватску. Тако ће будући шеф тајне политичке полиције НДХ, злогласне "Усташке надзорне службе", заправо бити личност која је креирала атентат у Марсељу, а не Анте Павелић.

Еуген Кватерник, студент, блиски Павелићев сарадник, био је син Славка Кватерника, бившег аустроугарског официра, који ће 10. априла 1941. бити, као што рекосмо, "почашћен" да прогласи образовање тзв. НДХ. Због учешћа у једној усташкој акцији у Загребу, 8. априла: рушења зграде полицијске станице, Еуген је побегао из земље и привремено се настанио у Берлину. Његова спретност и младост били су одлучујући да га Павелић изабере за руководиоца читаве акције извршења атентата.

Владета Милићевић/Живојин Лазић, министар полиције , Фото Профимедија, Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“, "Википедија" и "Фејсбук"

Дидо Кватерник одлучио је да за ову операцију из "Главног усташког стожера" изабере само двојицу сарадника - Мију Бзика и Анту Годину. Све остале је елиминисао.

Њих тројица су одлучили да поглавникова улога у атентату буде та да изда пуномоћје и писану наредбу атентаторима, а њима и формално одобри да одлуче ко ће бити извршиоци убиства југословенског суверена.

После обимне припреме и провере петнаест најуспешнијих терориста, чија је оданост усташком покрету претходно била доказана, Дидо Кватерник бира тројицу атентатора, који ће се придружити већ типованом Величку Керину. То су били Мијо Краљ, Иван Рајић и Звонимир Поспишил.

У ЈУГОСЛАВИЈИ ПОСПИШЛ је био осуђен на смрт у одсуству због убиства новинара Тонија Шлегела у Загребу. Ликвидирао је и тројицу усташа "колебљиваца", изван земље, међу њима и тада јединог усташу-муслимана Хасана Хускића. Мијо Краљ је у свом билансу имао убиство једног југословенског полицијског агента и двојице својих истомишљеника који су пали у немилост команданта усташког логора у Мађарској. Препорука и гаранција др Ивана Јелића изгледа да је била довољна Кватернику да Ивана Рајића уврсти у ред атентатора.

Ниједан од припадника терористичких група није био упознат са временом и местом атентата, осим четвртог, Андрије Артуковића, кога је Кватерник послао у Лондон.

Мијо Бзик, иначе секретар Централе у Болоњи, имао је задатак да отпутује у логор Јанка Пуста и потенцијалним атентаторима покаже две Павелићеве наредбе које су биле сличног садржаја: "Без расправљања слиједите заповјести доносиоца ове моје наредбе - поглавник др Анте Павелић."

Анте Година, који је, од сусрета у бечеком хотелу "Сахер" већ подуже био на вези са обавештајцем Владетом Милићевићем, имао је две обавезе: да припреми серију лажних пасоша и да пребаци оружје за атентат, најпре у Швајцарску, а потом у Француску.

Подухват "Листопад" је могао да почне.

Оно шго је Бзик носио са собом у џепу, наредбе Анте Павелића, предводника усташке екстремне организације, из којих су се јасно виделе намере о убиству југословенског суверена, Владета Милићевић је имао у својим рукама. Са копијама тих наредби Владета Милићевић долази да реферише министру полиције Живојину Лазићу. Претходно је јавио Београду - да усташе и вмроовци неће покушати да убију краља Александра док буде гост бугарског краља Бориса у Софији. Припремају се да то покушају приликом посете Француској.

* * * * * * * *

АЛЕКСАНДАР ВЕЋА ЦИЦИЈА ОД ПРЕДСЕДНИКА ВЛАДЕ

ПУБЛИЦИСТА Михаило Марић забележио је исповест Владете Милићевића, који се у међувремену вратио у Југославију, пред његову смрт, о овом сусрету са министром Лазићем: "Ја сам узбуђен, а министар смирен. Ја сам узбуђен, он се смешка. Вадим из унутрашњсг џепа на прслуку фотографске копије двеју Павелићевих наредби и пружам господину Жики. Он узима, гледа, преврће, чита. Једанпут, други пут. Одједном, мења боју лица. Осећа да ту има нечег. Пита ме за извор информација. Кажем: Главни усташки стан".
Крупан и висок, маркантних црта лица, космат, са великим брковима, министар Лазић је крупним корацима шетао по кабинету. Забринуто каже: "Морамо о овом упознати и председника и краља!" Већ сутрадан, Лазић и Милићевић износе председнику Владе Николи Узуновићу шта усташки терористи смерају...

- Морамо слати људе у Француску! - каже министар полиције.

- А колико ће то да кошта? - пита председник Узуновић.

- Свака група од десет чиновника коштаће нас око четири хиљаде долара - двеста хиљада динара. Требало би бар пет таквих група!

- Ако имаш толико пара - шаљи!

- Откуд ми? - ширио је немоћно руке Лазић. - Мораш ми ти дати!

- Ја више немам кредита! Ни паре!... Рефериши краљу, па како он каже!

Никола Узуновић, председник владе , Фото Профимедија, Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“, "Википедија" и "Фејсбук"

Излазећи из кабинета председника, Лазић шапуће на уво Милићевићу:

- Мрка капа! Краљ је већа циција од Ниџе Узуновића!

Тако је и било. Краљ је у разговору са министром Живојином Лазићем био кратак:

- То је скупо. Саопштите све што сте мени рекли - кажите француском посланику Нежијару и захтевајте да они узму на себе сву одговорност! Уосталом, господине Лазићу, француска полиција је боља од наше. Препустите мирно своју бригу - бољем од вас! После овог краљевог предлога, председник Никола Узуновић и министар Живојин Лазић, посетили су француског посланика у Београду Пол-Емила Нажијара.

ИЗЛОЖИЛИ СУ СИТУАЦИЈУ француском дипломати јерменског порекла. Краљ Александар је веома уважавао његове ставове. "Француска ће са особитом чашћу и задовољством преузети безбедност свог високог госта из савезничке и пријатељске Краљевне Југославије", одговорио је Узуновићу и Лазићу Пол-Емил Нажијар, уз напомену да ће о овом проблему детаљно разговарати лично са Његовим величанством.

Седам дана пре марсејског атентата, министар Живојин Лазић је био крајње забринут.

Милан Стојадиновић са Фон Нојратом, Фото Профимедија, Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“, "Википедија" и "Фејсбук"

Својим сарадницима је рекао: "У Бугарској смо добро прошли, ко зна шта ће се десити у Француској". На последњој аудијенцију код краља Александра, представник француске дипломатије у Београду је изричито рекао да има инструкције из Париза да саопшти: "Република Француска, у чије име опуномоћено говорим, прима све обавезе на себе". Тако је питање посебног југословенског обезбеђења приликом краљеве посете Француској било скинуто са дневног реда. Све је препуштено француским властима.

Француски посланик Пол-Емил Нажијар одмах после атентата у Марсељу више се није појављивао у својој резиденцији у Београду. У престоници Краљевине Југославије чуло се да је повучен по казни јер, наводно, није верно преносио Паризу упозорења из Београда о могућности атентата. Нешто касније, када је Бартуов наследник Пјер Лавал потписао уговор о пријатељству са Совјетским Савезом, Пол-Емил Нажијар постаје француски амбасадор у Москви. Тако је француски посланик у Београду, после атентата и убиства монарха код којег је био акредитован, добио, за у најмању руку лоше обављање своје дужности, уместо казне - унапређење.

* * * * * * * *

ФРАНЦУСКИ ЧИНОВНИЦИ ВЕЖБАЈУ ГАЛСКУ НАДМЕНОСТ

ПОРЕД ОБАВЕШТАЈНИХ података о атентату на краља, које је предочио обавештајац Владета Милићевић, стигло је и обавештење од дипломате Ивана Вање Суботића, представника Краљевине Југославије у Друштву народа у Женеви. Он је ову информацију сазнао од усташког првака, Владимира Сакса, који је сарађивао са југословенском полицијом под шифром "Пријатељ". Првог октобра Суботић је влади у Београду доставио Саксову поруку ове садржине: "Извештава да штаб емиграције спрема већи број атентатора, који ће имати да изрше атентат на Њ. В. Краља за време његовог пута у Француску. Артуковић му је казао да ће у ту сврху бити одређено око тридесет лица, тако да ће дуж целе пруге, почев од наше границе, бити постављени атентатори. Атентатори ће бити узети из групе емиграната, који се налазе у Мађарској, да не би Италија имала неприлика, ако се, пре или после извршења, који од атентатора ухвати. Италијани сматрају да ће се Југославија распасти, ако буде смакнут Њ. В. Краљ, то јест ако погине, у то су чврсто уверени".

После атентата, чланови Владе су тврдили да такав извештај никада нису добили и да он не постоји. Нарочито је у тим тврдњама предњачио председник владе Узуновић. Неки истраживачи су износили претпоставке да је тај извештај највероватније био код краља, и да га он није показао Узуновићу, да га овај не би одвратио од пута. Тек неку годину касније, Милан Стојадиновић је открио да је тај извештај заведен у Министарству спољних послова, Политичко одељење, под "Строго поверљиво", бр. 783 од 1. октобра 1934. године.

Еуген Дидо Кватерник је био организатор убиства у Марсељу, Фото Профимедија, Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“, "Википедија" и "Фејсбук"

Слично обавештење добио је и бивши градоначелник Сплита и бан Приморске бановине Иво Тартаља, који је тврдио да му је сутрадан по краљевом одласку допало у руке једно писмо с поруком: "На три места чекају га и да је птица неће стићи жив у Париз". Садржај писма одмах је шифрован председнику Узуновићу.

Београдска полиција је благовремено доставила обавештења надлежним француским органима да ће бити извршен атентат на краља; да је потребно да се из превентивних разлога извесне личности пронађу и протерају. Дата је листа сумњивих лица, међу којима су била и двојица будућих атентатора.

ФРАНЦУЗИ СУ ОДГОВОРИЛИ да они, као представници слободне земље, која у пуној мери поштује право азила политичким кривцима, не желе да ухапсе или протерају лица која не могу да оптуже, да је предузето све да се атентат не догоди и да југословенски суверен буде безбедан. После свих упозорења, да се спрема убиство, југословенска влада, да је имала иоле одговорности, не би дозволила краљу да отпутује у Марсељ.

И док су француски чиновници вежбали галаску надменост над југословенским дипломатама и полицајцима, атентатори су навелико уживали у благодетима "града светлости". Куповали су најотменију гардеробу - нове шешире, одела, сатове..., обилазили биоскопе, мењали хотеле.

Пре Париза, Мијо Краљ, Звонимир Поспишил и Иван Рајић из Мађарске одлазе најпре за Цирих, где су их дочекали Еуген Кватерник и Величко Керин, односно Владо Черноземски, који су дошли из Италије. Ту сазнају детаље акције, да ће бити разврстани у атентаторске парове, да сваки пар има "вођу" који пуца на краља и "пратиоца", чији је задатак да обезбеђује бекство.

У првом марсељском пару били су Керин (вођа) и Мијо Краљ, пратилац. Другу париску групу чинили су вођа Звонимир Поспишил и пратилац Иван Рајић. Овај план је разрађен десетак дана раније у Болоњи, на последњем састанку "Штаба за атентат". За ову прилику, Анте Павелић је обукао униформу. Поред њега ту су Дидо Кватерник, Анте Година и Мијо Бзик. Поглавник театрално и позерски, на сав глас даје инструкције:

- Наш човјек мора, док трчи према аутомобилу са револвером у руци, викати што више може усташки поздрав: "За дом спремни!"

- Чему то - супроставља му се Кватерник.

- Те ријечи ући ће у хисторију! - хистерично одговара Павелић.

- Не, поглавниче, то ће привући пажњу најближег полицијског агента, што може бити катастрофално по цио подухват. Наш атентатор ће викати "Живео краљ" на француском, да отклони пажњу...

- А пиштољ у руци. То ће сви видјети! - био је упоран Павелић.

- Неће, ако букетом цвећа заклоните револвер - супроставља се Дидо.

И поглавник је попустио. "Живео краљ" узвикнуо је бугарски убица 9. октобра 1934. године, око 14.40 сати, на марсељској улици Ла канебијер, пре него што је притиснуо ороз "маузера".

Препоручујемо

Друштво

1 8

КО КРИЈЕ КАРТОТЕКУ НЕСТАЛИХ СРБА У НДХ: Кости јасеновачких мученика су на 210 квадратних километара

23. 02. 2023. у 17:44

Друштво

1 6

ПРИКРИВАЊЕ СТВАРНИХ РАЗМЕРА ЗЛОЧИНА: Успомене сестре ДР Виде Бродар - Извештај антрополога о ископавању гробница у Јасеновцу и Градини

22. 02. 2023. у 19:00

Друштво

5 14

ДА ЛИ СУ УСТАШЕ "УРЕДНО ПОПИСИВАЛЕ" ЖРТВЕ? Полувековна бројчана пројекција највећег српског града под земљом

22. 02. 2023. у 17:55

Друштво

0 2

НАСИЛНО БРИСАЊЕ ПАМЋЕЊА НАРОДА: Српска култура сећања и Јасеновац - изазови и одговори

21. 02. 2023. у 17:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације