НИКО НЕЋЕ У МЕСАРЕ, ОБУЋАРЕ И БРАВАРЕ: Занати изумиру, све мање уписаних ђака у средњим стручним школама

АКО је судити по интересовању ђака који се уписују у средње стручне школе након завршеног осмог разреда, занимања као што што су текстилни техничар, бравар, месар, машинорезач, обућар... изумиру.

Фото М. Анђела

Исти случај је и са занатима који су потребни грађевинској индустрији која, по неким проценама потражује 30.000 мајстора свих профила.

Наиме, у одељења која уписују ове профиле по школама у Србији нико се није пријавио нити уписао, или се пријави по троје или четворо деце, што није довољно да се одељење формира, па се и они пребацују у нека друга.

С друге стране, велика је навала и ове године била на гимназије, затим медицинске и економске школе.

У неким од "занатских" школа у којима клупе "зврје" празне, као главне разлоге за то наводе све мањи број деце и слабо развијену привреду у крајевима у којима се те образовне установе налазе.

Према подацима Министарства просвете, након првог уписног круга у средње школе, у 54 одељења одређених профила у различитим местима у Србији нема ниједног ђака. То су управо профили који школују дефицитарне занатлије.

На списку профила на које нико није уписан, а који нам је доставило ресорно министарство су: трговац у Техничкој школи у Жагубици, механичар текстилних машина у Средњој школи "Свети Ахилије" из Ариља, у Пољопривредној школи "Љубо Мићић" из Пожеге нико се није уписао на два смера - месар и цвећар повртлар. Затим никога нема ни на смеру бравар-заваривач у Техничкој школи у Пријепољу. Празни су и смерови: оператер машинске обраде резањем у Техничкој школи у Власотинцу, обућар у Економско-трговинској школи "Доситеј Обрадовић" у Алибунару, бравар-заваривач у Средњој техничкој школи "Вожд Карађорђе" у Лабану, техничар за заштиту животне средине у Техничкој школи у Сувом Грлу у општини Србица, техничар дизајна текстила у Школи за текстил и дизајн у Лесковцу, инсталатер водовода, грејања и клима-уређаја у Машинској школи "Приштина" у Преоцу и конобар у Средњој школи Блаце. Празан је и друштвено језички смер у гиманзији у Ораховцу.

Миливоје Бандука, директор Тахничке школе у Пријепољу у којој на профил бравар-заваривач није уписан ниједан ђак, каже нам да деца одлазе из овог града већ након завршеног осмог разреда.

- Једно или два одељења наших осмака уписују се у средње школе у другим градовима, највише у Медицинску и Саобраћајну школу у Ужицу и у Грађевинску у Београду - каже Бандука.

Он као проблем наводи и то што је привреда у овом крају изразито неразвијена и оцењује да је лоша економска ситуација разлог што деца беже од заната.

- Када би се отворила нека предузећа и обезбедио посао и добра плата млади би остајали у Пријепољу - уверен је овај директор.

У овој школи је, на пример, за профил техничар моделар одеће било пријављено троје ђака, од којих је двоје одустало, а један који је остао пребачен је на други профил.

Да је лоша демографска ситуација један од главних разлога празних клупа у многим одељењима, сматра и Бојан Стевановић, директор Школе за текстил и дизајн у Лесковцу.

- Имамо више одељења него деце - каже нам Стевановић и наводи податак да је у Лесковцу ове године осми разред завршило 60 ђака мање него лане. А, прошле године било их је чак 160 мање него годину пре.

У овом граду на југу Србије, иначе, са бројем ђака кубуре и Хемијска и Пољопривредна школа, док је навала на Медицинску која уписује чак шест одељења, али и на Економску која има три одељења. И Гимназија у Лесковцу има чак 10 одељења, али ни она не буду попуњена.

Иначе, недовољно ученика имају и неке школе у престоници у којима се образују занатлије потребне на извођењу грађевинских радова. Упркос томе што у овом моменту, по неким проценама, недостаје око 30.000 мајстора свих профила, а и плате су добре, на ове занате пријави се свега неколико ђака.

Тако су се у Грађевинској школи у Београду ове године за оператора основних грађевинских радова, смер који школује зидаре, тесаре, армираче пријавила само два кандидата. Тај смер је претходних година био избачен са листе уписа због лошег интересовања. Ове године покушали су поново да га оживе, али нису успели, јер два ђака нису довољна да би се фомирало одељење.

Такође, интересовање ученика за смерове у Техничкој школи за дизајн коже у Београду, веома је слабо, а за смер техничар моделар већ четири године нико се није пријавио, па је угашен.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације