АКО језик на коме је једна књижевност писана одеређује и коме та књижевност припада, како су нам то рекли чувени писци и србисти у тексту који смо јуче објавили, онда нема никакве сумње да је дубровчка књижевност - српска.
Само још један град, део територије исконске Српске и део нашег Српског народа, кога су нам отимали, католичили, називали разним другим именима, само да не буду Срби и Православни. А на крају генерације јожиних слугу и проданих душа , уз прећутно или чак и право слагање народа Српског , са таквом политиком , од 1945. године па наовамо . Један део су и академици који су тако у духу братства и јединства, утврдили како је тај српски херцеговачки језик и његова књижевност и српска и хрватска, да се додворе и једнима и другима и да могу и даље пасивно да седе у својим фотељама и примају не мале плате...
Коментари (5)