206 ГОДИНА ОД УБИСТВА КАРАЂОРЂА, УБИЦУ САМЛЕО ВОДЕНИЧНИ ТОЧАК: У свечаној церемонији представници државе положиће венце на Опленцу

ДАНАС се навршава 206 година од смрти вође Првог српског устанка Карађорђа Петровића. Ђорђе Петровић рођен је у селу Вишевац, код Раче Крагујевачке, 1768. године, а убијен 25. јула 1817. у колиби, у селу Радовању, код Велике Плане.

Карађорђе

Убијен је по налогу кнеза Милоша Обреновића, Карађорђевог кума, а усмртио га је поверљив човек другог Карађорђевог кума - Вујице Вуличевића. Сам убица Никола Новаковић био је киван јер му је Карађорђе ликвидирао брата током устанка.

После убиства, Вујица Вулићевић је саградио цркву брвнару, названу у народу Покајница (данас женски манастир), а Никола Новаковић је убрзо изгубио разум и у једној несрећи га је самлео воденични точак.

Ђорђе Петровић је, иначе, рођен као једно од седморо деце Петронија (Петра) и Марице Живковић, који су се после Кочине крајине настанили у Тополи. Презиме Петровић добио је по надимку свог оца.

У рату између Турака и Аустријанаца, пред крај тог рата, 1787. године, ангажује се на страни Аустрије. По окончању сукоба добија унапређење и медаљу за храброст, да би се одметнуо у хајдуке као вођа хајдучке дружине.

Када су Срби подигли устанак, 1804. године, као одговор на турску сечу кнезова, Карађорђе, у то време већ угледни домаћин и трговац, долази на његово чело. За вођу је изабран средином фебруара 1804. године, на збору у Орашцу, а чином полагања заклетве постаје вожд.

Његов главни захтев био је да дахије напусте Београд и није пристајао ни на какве преговоре са њима. И иначе је важио за бескомпромисног и преког човека, који се није либио да нареди вешање рођеног брата због силовања.

Босански везир Бећир-паша дошао је као султанов изасланик да заведе ред у Пашалуку, али је наишао на чврст и одлучан отпор.

Foto: Д. Миловановић

На тзв. Пећанској скупштини 1805. Србија је требало да преда Порти све захтеве. На инсистирање Карађорђа главни ултиматум био је да се укину феудални спахијски односи и уведе унутрашња аутономна управа у Београдском пашалуку. Пошто Турци нису пристали, сукоби су настављени.

Ослобођене су још три нахије, постигнута победа на Иванковцу 1805, а почетком идуће године устанак се шири. Средином 1806. разбијена је турска офанзива, забележена је велика победа на Мишару и Делиграду, а 1807. је уследила борба за ослобођење Београда.
Устанак је пропао 1813. године, Карађорђе је побегао у Аустрију, а следеће године се пребацује у Русију. Године 1816. придружио се грчком покрету за ослобођење, да би наставио борбу за протеривање Турака и из Србије.

Наредне године тајно долази у Србију не би ли се договорио са Милошем Обреновићем о заједничкој акцији. Тада је убијен. Наиме, Милош није желео нове борбе, а Карађорђев повратак носио је опасност од избијања сукоба. Уједно, Милош се бојао да би кум могао да преузме власт.

На свечаној церемонији, коју ће данас у подне предводити министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, биће положени венци и одата почаст вођи Првог српског устанка. Церемонија ће се одржати у цркви Светог Ђорђа на Опленцу, код Тополе. Венце ће положити и представници Министарства одбране и Војске Србије, Општине Топола, као и удружења грађана за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације