"ПРИНЦИП" ЗА АНАЛИЗУ БЕЋКОВИЋЕВЕ ПОЕЗИЈЕ: Награђена и детаљна разрада односа две суседне државе Србије и Румуније

НАГРАДА "Гаврило Принцип" која се додељује за дело младих аутора у две категорије: национална историја и српски језик и књижевност додељена је ове године по четврти пут. У категорији национална историја, жири, на чијем је челу био академик Љубодраг Димић, изабрао је рад "Југословенско-румунски односи (1954-1968)", аутора Немање Митровића, сарадника Института за савремену историју.

Фото АП

Жири којим је председавао проф. Душан Иванић одлучио је да награду у категорији српски језик и књижевност добије Немања Каровић за студију "Поезија и поетика треће генерације српског послератног модернизма".

Оба ова млада аутора у својим радовима остварила су значајан помак у областима којима се баве.

Тако је историчар Немања Митровић до детаља истражио односе две суседне државе - Југославије и Румуније од времена средњовековља, у коме су формиране српска држава и румунске кнежевине, па до средине 20. века, а његов имењак Немања Каровић који је добио "Принципа" за књижевност истраживао је дело великих српских песника Љубомира Симовића, Матије Бећковића и Бранислава Петровића.

Академици, историчари Љубодраг Димић и Мира Радојевић у образложењу зашто је Митровић добио награду "Гаврило Принцип", навели су да је аутор у раду о односима Југославије и Румуније са успехом показао у којој су мери стварне потребе за сарадњом два суседа рушиле наметнуте политичке и идеолошке баријере које су политичку, као и сваку другу сарадњу годинама пре тога онемогућавале и спутавале.

- У мери у којој је то било потребно споменути су кључни догађаји, појаве и процеси који су утицали на развој Срба и Румуна, дат општи историјски контекст унутар кога се развијала државност њихових држава, објашњена улога значајних историјских личности - наводи се у образложењу. - Језику и култури Срба и Румуна посвећена је посебна пажња, као и међусобним духовним, културним и друштвеним везама и односима.

Аутор је писао и о периодима "захлађених" односа, "удаљавања" два суседна народа и основним покретачима тих појава. Исцрпно је проговорено о: југословенско-румунским односима у првој половини 20. века, споровима везаним за границе, сучељавању војних формација на терену и дипломата на Конференцији мира у Паризу, садржају и значају Тријанонског мировног споразума, природи савезништва две државе и брачној вези две династије, сарадњи унутар Мале Антанте и Балканског савеза, ауторитарности режима, политици неутралности и њеном слому.

- Посебно је обрађена међуратна билатерална сарадња, трговинска размена, робна и саобраћајна сарадња, културни односи - истичу академици Димић и Радојевић. - Целину за себе, у оквиру уводног дела рада, чини Други светски рат. Истраживање је показало у којој су мери, у годинама 1941-1945, односи два народа доживели трансформацију. У тим деловима текста пажња је посвећена распаду југословенске државе, територијалним аспирацијама Румуније на делове Источне Србије и Баната, војним операцијама румунских јединица, надирању Црвене армије, зачецима комунистичке власти, активностима српске националне мањине у Румунији током ратних година, крају рата.

Овај рад се, иначе, састоји од пет поглавља, а у првом се анализирају последице сукоба са Информбироом, румунска политика према југословенској мањини и југословенска према румунској мањини, презентује се упечатљива слика две државе и два народа у првој послератној деценији, аналаизира се стање затечено на крају Другог светског рата...

Треће поглавље рукописа говори о проблемима који су стајали на путу сарадње Београда и Букурешта на прелазу из педесетих у шездесете године 20. века, а скренута је пажња и на антијугословенску кампању коју је водио Букурешт током 1959. и 1960.

У четвртом поглављу рукописа сагледан је свестрано однос Југославије према настојањима Румуније да афирмише свој пут ка самосталности, док је у петом поглављу аутор у форми историјске синтезе, вредновао допринос Јосипа Броза Тита и румунског државно-партијског врха развоју државних и партијских односа две државе и партије.

Осим овог младог историчара о чијем раду су похвалне речи написали чланови жирија, похвале за свој рад добио је и млади Немања Каровић који анализира поезију чувених српских песника. О његовој награђеној студији писао је проф. Душан Иванић који је истакао да аутор на књижевноисторијски поуздан начин утврђује поетички статус Љубомира Симовића, Матије Бећковића и Бранислава Петровића у контексту развоја српског послератног модернизма:

- Анализом обухвата дела која су ови аутори објављивали од краја педесетих до почетка осамдесетих година, када су на естетски аутентичној основи утемељили своју лирску самосвојност и поетички динамизовали еволутивне токове савремене српске поезије. Испитивањем индивидуалног стваралачког сазревања, Каровић опцртава лук њихове естетске еманципације од модернистичких претходника и представља кључне поетичке чиниоце који конституишу њихову јединствену поетску природу.

Проф. Иванић истиче да је посебна пажња посвећена начину на који се текућа критика опходила према песништву ових аутора, те сагледавању положаја који им је додељиван у каснијим књижевноисторијским синтезама:

- Аутор доказује и показује да су Љубомир Симовић, Матија Бећковић и Бранислав Петровић више него песничка генерација или нараштај, пошто их у већој мери повезује поетичка сродност него хронолошка блискост, али мање од покрета, правца или песничке школе, јер збир њихових стваралачких самосвојности није обједињен никаквим заједничким програмом или манифестом. Поетичким развитком ових песника начињен је важан и унеколико прекретнички импулс у сложеном процесу послератне књижевне еволуције.

БОНУС ВИДЕО - СКАНДАЛ! ЊЕГОШ У СЕНЦИ СЕВЕРИНЕ: Певачица у славу највећег икада на бини изводи гимнастику!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације