НОРВЕШКИ УПИТНИК У "РИБНИКАРУ" И ЈОШ ПЕТ ШКОЛА: Спреман план подршке коју ће ђацима и наставницима изложеним трауми пружати стручњаци
ЂАЦИ и наставници у школама у којима су се у последње време десила убиства или самоубиства, а таквих је укупно шест установа, попуњаваће тзв. норвешки упитник. Реч је о упитнику коришћеном у Норвешкој после масовних убистава које је починио Андреас Брејвик, којим се мери осетљивост и психичка снага детета које је било директни или индиректни сведок трауматичног догађаја, и ради се на томе да се оно оснажи и да не дође до одложеног посттрауматског синдрома.

Фото: Д. Миловановић
Ово је један од корака које ће стручњаци Радне група за подршку менталном здрављу и сигурности младих предузети у оквиру пружања психолошке помоћи деци и наставницима у школама у којима су се догодили злочини и трагедије.
Према речима Хане Кораћ, психолога и чланице Радне групе, упитник ће бити попуњаван искључиво на добровољној бази:
- Упитник ће бити у оним школама у којима је неко страдао, биће анониман, и само ће родитељи добити повратну информацију да ли постоји потреба да се организује индивидуални план подршке за његово дете. Сваки ђак мораће пре попуњавања упитника да има писмену сагласност родитеља, који ће моћи и да присуствује попуњавању - објашњава Хана Кораћ.
Упитници су делови планова подршке, а први разговори о будућој подршци биће обављени ових дана у ОШ "Владислав Рибникар", у Београду, у којој је Коста К. 3. маја, убио деветоро ђака и радника обезбеђења. Након тога у плану су и разговори са директорима и наставницима Техничке и Економско-трговачке школе у Смедереву, Треће београдске гимназије, Гимназије у Младеновцу, ОШ "Мало Орашје" и ОШ "Жарко Зрењанин" у Качареву, у којима ће стручњаци из радне групе организовати и радионице и индивидуалну помоћ. Foto: Tanjug
План подршке обухвата разговоре о темама шта је то траума, како да их наставници препознају код себе или код ђака, како да се врати сигурност у школско окружење.
- Уколико школе и родитељи пристану да ђаци попуне ове упитнике, са децом ће разговарати наш стручњак. Он ће постављати питања, а дете ће моћи да постави потпитања уколико му нешто није јасно, како би одговори били што веродостојнији - објашњава Кораћева. - Поред основних података, стручњак ће узимати податке о механизмима деце да превладају проблеме везане за сам догађај. Питања ће се односити и на њихов свакодневни живот, као и да ли имају здравствене проблеме или посттрауматске од када се десио трагичан догађај. Попуњавање ће трајати двадесетак минута.
Одговори ће бити сврстани у три зоне. Резултати у зеленој зони значиће да детету није потребна додатна помоћ, док наранџаста и црвена зона указују да је потребно направити индивидуални план помоћи, уз сагласност родитеља.
- Уколико су одговори у наранџастој зони, то значи да дете има проблем да интегрише болно искуство, да је потребно помоћи му да ојача и превлада трауму, па ће га стручњаци упутити или на ПП службу у школи (педагог и психолог) или на неко стручно саветовалиште. Ако су, пак, одговори у црвеној зони, значи да дете испољава промене у понашању због којих би требало да потражи озбиљнију помоћ на другим инстанцама лечења менталног здравља - каже Хана Кораћ.

Foto: Shutterstock
Искуство Норвежана показало је да би овакво тестирање било добро поновити више пута, јер може да дође до одложених реакција, а ово је прави начин да се превенирају озбиљнији проблеми. Наша саговорница потенцира и колико је важно да родитељи схвате како ово није "неко тамо тестирање" или етикетирање њихове деце, већ начин да се предупреди озбиљна трауматска последица. Родтељи, психолози и наставни кадар у овоме би требало да буду савезници.
- Нудимо помоћ на начин који се показао као најбољи у норвешком случају - додаје Кораћева.

Фото: Н. Скендерија
- Родитељи који се не одазову одмах, могу то учинити и накнадно ако примете код свог детета пад концентрације, драстично смањење просека, изоловање од друштва, измењен ритам спавања и/или исхране, уколико изнова и изнова прати садржаје који су изазвали трауму...
Кораћева каже да су им колеге из Норвешке скренуле пажњу да су они зажалили јер нису одмах дали упитник својој деци након трагедије 2012. године, с обзиром на то да су временом почеле да се појављују одређене промене у понашању.
У Институту 100 првих прегледа за дан
- Јако је важно да учинимо све што можемо на пољу превенције, јер само у диспанзеру за одрасле у Институту за ментално здравље, у Палмотићевој, дневно имамо око 100 првих прегледа. Прошле године је укупно било између 20.000 и 22.000 првих прегледа. Имамо отворено око 270.000 картона. Људи мисле да ће проблеми проћи ако не обраћају пажњу, али то није тачно. Уколико постоји посттрауматски синдром, испливаће временом. Много је пацијената чије су породице годинама сматрале да њихов члан не ради јер је лењ или да не може да оствари партнерску везу јер извољева. Нису хтели да виде постојање проблема. Зато је важно радити на превенцији и у школама и у саветовалиштима - упозорава Кораћева.
Од трагедија 3. и 4. маја, прво у "Рибникару", а затим у околини Младеновца, стручњаци континуирано већ пружају психосоцијалну подршку у Београду, у "Дадову", затим у Младеновцу, Лазаревцу, Смедереву и Панчеву. Од 1. септембра, осим што ће стручне групе радити у погођеним школама, сви који желе подршку моћи ће да оду у Дечји културни центар, у саветовалиште, радним данима од 10 до 18 часова, без упута и књижице.
План подршке, који ће до 1. септембра бити представљен наставницима и родитељима ђака ОШ "Владислав Рибникар", требало би да идентификује њихове потребе и бриге, како би се на најбољи начин организовале групе подршке. За наставнике "Рибникара", радионице ће се одвијати унутар школе барем првих месец дана, с обзиром на то да је то период адаптације. Вероватно ће се одржавати једном недељно, али и чешће ако буде потребно.
КООРДИНАТОРКА ПРОЈЕКТНОГ ТИМА ДРУШТВА ПСИХОЛОГА СРБИЈЕ: Са "Рибникарцима" стартујемо пре 1. септембра
ДРУШТВО психолога Србије биће ангажовано у наредном периоду у областима превентивног рада усмереног на оснаживање школа, а у току су усаглашавања активности са Институтом за ментално здравље као носиоцем пројекта. Ово је за "Новости" потврдила Анита Поповић (на слици), координатор пројектног тима.

Друштво психолога србије
- Радиће се на креирању група подршке наставницима и родитељима, усмереним на реализацију наставе и избору васпитног стила, као и на мапирању потреба наставника у реализацији наставе и пружању додатне подршке ђацима кроз наставне и ненаставне активности. Учествоваћемо и у креирању едукација у складу са потребама и предлозима корисника и помагача, као и реализацији едукација за ученике, наставнике и родитеље. Суделоваћемо и у креирању смерница за унапређење рада стручних служби у школама у складу са регистрованим потрeбама и расположивим ресурсима, као и у реализацији обуке стручних служби - каже Поповић.
Додаје и да је непосредно пружање психолошке помоћи у домену Института за ментално здравље, а да је Пројектни тим Друштва психолога планирао да своје активности у "Рибникару" започне и пре 1. септембра. У току је припремна фаза.
Препоручујемо


МОГУЋЕ ПОПЛАВЕ, РХМЗ ИЗДАО УПОЗОРЕЊЕ: Опасност прети на овим токовима
18. 08. 2023. у 12:17

"ТО ЈЕ ИСТИНА" Илон Маск хитно реаговао на објаву Виктора Орбана о УСАИД-у (ВИДЕО)
МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан назвао је на друштвеној мрежи Икс организацију УСАИД чудовиштем створеним да сломи, сруши и нагриза слободу и независност нација, након чега је милијардер Илон Маск на то одговорио "истина".
23. 02. 2025. у 15:10

СУТРА ЋЕ БИТИ ОБЈАВЉЕНО: Највећи удар на Русију од почетка рата
БРИТАНСКИ министар спољних послова Дејвид Лами изјавио је данас да ће у понедељак објавити листу мера у оквиру новог, великог пакета санкција Русији, пренели су данас британски медији.
23. 02. 2025. у 10:05

КИНЕЗ СЕ ЗАМОНАШИО НА СВЕТОЈ ГОРИ Добио име Амфилогије и поручује: "Никада нисам био срећнији, осим можда као дете"
ЖИВОТНЕ приче које се крију иза монаха на Светој Гори представила је грчка телевизија "Скај" у емисији "ПримеТиме". Пред камерама су се нашли један Кинез који је постао монах, један студент из Солуна који је одмах након дипломе изабрао монаштво, монах који живи у самоћи последње 24 године.
23. 02. 2025. у 11:28
Коментари (0)