РАТ СЕЋАЊИМА ЗА НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК: ЕУ данашњи дан прогласио за Дан сећања на жртве стаљинизма и нацизма изједначивши СССР и Трећи рајх
Чак ни Дан победе више није јединствен, нити се на исти начин обележава у Европи
ЕВРОПСКИ парламент је 23. август, дан када је 1939. потписан "Споразум о ненападању између Немачке и СССР" (пакт Молотов-Рибентроп) прогласио за Дан сећања на жртве стаљинизма и нацизма, односно Дан сећања на жртве тоталитарних режима!
Тиме су изједначени СССР и Трећи рајх, иако је на исти дан 23. августа 1943. почео најкрвавији део Стаљинградске битке у којој је Црвена армија "сломила кичму Трећег рајха", у чему су сагласни озбиљни историчари. Они кажу да је пакт Молотов-Рибентроп за Москву био прагматична "куповина времена", али историјска наука је једно, а њена политичка употреба нешто савим друго.
- Поглед и вредновање историјских догађаја није исти на Истоку и на Западу и ради се о рату помоћу прошлости, односно рату сећања или сећањима. Чак ни Дан победе више није јединствен, нити се на исти начин обележава у Европи. У Русији се и даље уз војну параду обележава Дан победе над фашизмом у Великом отаџбинском рату, а у земљама ЕУ углавном је тај дан замењен Даном Европе, премда те две ствари нису битно повезане. Спајање и преклапање та два дана збуњује, посебно млађе генерације, које неће знати да Дан Европе нема везе са Даном победе над фашизмом, нити је битно везан за антифашизам. Неко је приметио да је Дан победе замењен Даном Европе, што значи да је дан ослобођења поробљених - замењен даном још већег богаћења богатих. То је вестернизовани поглед на светску историју, превредновање историје са становишта данашњих политичких односа - каже историчар проф др Момчило Павловић.
Пакт Молотов-Рибентроп се од почетка Хладног рата користи као доказ да су Стаљин и Хитлер заједно изазвали и једнако скривили Други светски рат. Од пада Берлинског зида та тема је била све присутнија у медијима што се НАТО више ширио на исток. Чак је и гасовод од Русије до Немачке у медијима злурадо назван "гасовод Молотов-Рибентроп". "Евроатлантске" интерпретације историје заборавиле су одговорност Запада за успон Хитлера. У ствари, пакта Молотов-Рибентроп не би било да 1938. Енглеска и Француска нису у Минхену поклониле Чешку Хитлеру.
- Минхенским споразумом се предвиђало да територије на којима претежно живе Немци запоседне немачка војска између 1. и 7. октобра 1938. У свим тим областима ниједан објекат није смео бити уништен или премештен. То је важило чак и за пољопривредну опрему и стоку чешких сељака који буду протерани. У Паризу и Лондону масе света одале су велике почасти председнику француске и председнику британске владе, као људима коју су сачували мир. Чемберлен, председник британске владе, по повратку из Минхена је изјавио: "Верујем да ће овај мир трајати читавог нашег живота". У исто време Хитлер поверава својој љубавници Еви Браун мисли које она бележи у дневнику: "Ја тек сада увиђам колико је Запад слаб и сада ћу водити рат који ми је потребан да наметнем свету своје идеје". У новембру 1938. ојачана Мађарска је освојила јужну Словачку, у марту 1939. Словачка је, на подстицај Немачке, прогласила независност, а остатак Чешке окупирала је немачка војска. Западноевропске државе, посебно Британија и Француска су почетком 1939. сматрале да су са Хитлером постигле споразум и нису имале озбиљну намеру да му запрече пут ка Источној Европи - подсећа проф др Павловић.
Совјети су у априлу 1939. нудили споразум о узајамној помоћи Француске, Енглеске и Совјетског Савеза. Француска је била спремна да га прихвати, али је Британија одбила, а Пољска није желела да прихвати услов да уколико буде нападнута од Немачке, Совјетске трупе уђу на њену територију. Почетком августа на састанку Политбироа Стаљин је изјавио да за СССР постоје две могућности - споразум с Немачком или са савезницима.
У то време СССР је водио рат са Јапаном на територији Монголије и процењивао да ли ће бити нападнут и са европског тла. Наиме, 1936. Немачка и Јапан су потписали Антикоминтернски пакт против СССР, коме се 1937. прикључила и Италија. Та непосредна опасност отклоњена је када су 23. августа 1939. министри спољних послова СССР и Немачке, Молотов и Рибентроп, у Москви потписали споразум, чији је јавни део предвиђао обавезу међусобног ненападања и помагања у случају напада на једну од потписница. Тајни део споразума представља поделу интересних сфера и међусобно разграничење.
Совјетски документи показују да је заиста била реч о куповини времена и простора, да рат с Немачком почне што касније и што даље од срца Русије. Тадашња спољнополитичка доктрина СССР сматрала је да је светски рат већ почео, о чему сведочи текст "Међународна ситуација у Другом империјалистичком рату", који је 1938. објавио заменик министра спољних послова СССР В. Потемкин. У њему су западне силе подељене на "агресоре": Немачку, Италију, Јапан и на оне које "допуштају агресију": Енглеску, Француску и САД. Потемкин је нагласио да такво "допуштање" штети интересима самих западних сила, али је заправо усмерено на сукоб "агресора" и Совјетског Савеза.
- Важно је показати контекст догађаја и хронологију сарадње западних земаља са Хитлером до августа 1939. Није толики проблем у догађајима колико у њиховом доживљавању, нити толико у чињеницама колико у њиховом (пре)вредновању. Вестернизовани поглед на свет и прошлост оспорава или минимализује, често и криминализује улогу Црвене армије у сламању фашизма - упозорава проф др Павловић.
НЕМОЋ ЗАПАДА
ВЛАДЕ Француске и СССР су још у децембру 1933. дале заједнички предлог уговора о колективној безбедности Европе, али је пројекат пропао због одбијања Немачке и Пољске, која је већ у марту 1934. закључила пакт о ненападању са Рајхом.
- Убрзо је Хитлер повећао број војника, са 100.000 на 300.000, а нешто касније је дефинитивно одбацио војне одредбе Версајског уговора, почео изградњу ратног ваздухопловства, увео општу војну обавезу и одлучио да образује 36 дивизија. Немачка војска ушла је 1936. у демилитаризовану зону Рајнске области. Интервенција Британије је изостала, а Француска сама није смела да уђе у рат - подсећа проф др Момчило Павловић.
ЕВРОПА РАЗМАТРА СЛАЊЕ 100.000 ВОЈНИКА У УКРАЈИНУ: Трамп одбио предлог - познато из којих земаља би их било највише
ЕВРОПСКЕ нације разматрају слање војних снага у Украјину у случају прекида ватре или постизања мировног споразума, потврдили су Ројтерсу званичници и дипломате. Разлог је једноставан - новоизабрани амерички председник Доналд Трамп јасно је ставио до знања да неће слати америчке војнике у ту земљу како би гарантовали безбедност, потврдили су Ројтерсу званичници и дипломате.
18. 12. 2024. у 17:42
УТИЦАЈ ОРЕШНИКА НА ЛОНДОН: Руски амбасадор – Натерани су да заузму уравнотеженији став
ЛАНСИРАЊЕ руске балистичке ракете средњег домета „орешник“ на територију Украјине натерало је Лондон да заузме уравнотеженији став по питању извођења напада оружјем дугог домета у дубину руске територије, изјавио је амбасадор Русије у Великој Британији Андреј Келин.
18. 12. 2024. у 17:25
"ТРАГЕДИЈА, ПОЧИВАЈ У МИРУ" Анђушића погодила вест - нашли га мртвог: "Никад не знате кроз шта људи пролазе"
"ТРАГЕДИЈА, почивај у миру..."
17. 12. 2024. у 18:26
Коментари (3)