УСТАШТВО И РАСИЗАМ ИСПРЕД БРИГЕ ЗА КЊИЖЕВНОСТ: Из Матице хрватске, "бранећи" ненападнуте вредности Србе пореде са бубама које треба побити

СРПСКА наука дала је пристојан и цивилизован одговор на питање - чија је дубровачка књижевност. Држећи се научних чињеница, ми смо на један мирољубив начин рекли - дубровачко наслеђе припада и Србима и Хрватима. С друге стране, неки Хрвати када говоре о тој теми кажу да су Срби бубе које треба искоренити, што показује не само националистичу и шовинистичку црту, већ говори и о њиховом расизму и геноцидном програму према Србима који су реализовали у више наврата.

Фото: Принтсцреен

Овако председник Матице српске др Драган Станић (познат и као Иван Негришорац) одговара на изјаву Славице Стојан, чланице Председништва Матице хрватске, која је Србе оптужила да присвајају дубровачку књижевност, упоредила их са бубама и назвала их врстом агресивно-инвазивне чељади која не одустаје.

Драган Станић, Фото Приватна архива

- Срби својатају хрватско културно наслеђе, они су предатори који вребају са границе и које треба уклонити гажњем, отровима и бацачима пламена - рекла је ова хрватска историчарка књижевности за "Дубровачки лист". - Срби су бубе које у страховитим најездама упорно годинама настоје да преплаве и куће и дворишта и унутрашње просторе. Кад се тако нешто увуче у кућу, треба се борити, никад не допустити да кућу преплаве, да миле по трпези и по постељини, него их стрпљиво и трајно искорењивати... Ко је данас, на овом свету, од цивилизованих народа опседнут грабљењем простора.

Овакав језик, каже нам Драган Станић, говори и каква је хрватска перспектива, односно њихове намере према Србима.

Станић истиче и да хрватска научна заједница у науку често уплиће и политику.

- Срби у науци, па ни у политици никога не присиљавају ни на шта, него дозвољавају да свако изјашњавање буде утемељено на научно проверљивим аргументима, допуштају да се свако изјасни онако како се осећа - наводи овај писац.

- Дубровачка специфичност мора се поштовати, мирољубив став је да припада и једној и другој традицији, сами Дубровчани нису имали национано опредељење, истицали су свој словенски идентит и били су своји, а крајем 19. и почетком 20. века изјашњавали су се као Срби, јер је национална припадност дефинисана на основу језика, а они су говорили српским језиком. Ми то поштујемо, а Хрвати хоће да их кроатизују на силу. Развој историјских догађаја је учинио да Дубровник буде у потпуности укључен у хрватски државни и културни простор. То је, такође, чињеница, садашњост је таква али се прошлост не може мењати.

Иначе, непримерена изјава хрватске књижевнице, није прва која долази из суседства и то са највиших научних адреса. Увредљиве поруке стижу годинама, па смо тако чули и неумесну изјаву потпредседника Матице хрватске Мариа Јареба који је рекао: Срби се отимају за дубровачку књижевност као један од највећих досега хрватске културе, јер у то доба Срби су имали само гусле, ракију и прасетину, немају ништа слично што би их сврстало међу друге европске народе.

Непримерен речник историчарке књижевности, Фото принтскрин

Српска јавност је и летос била запљуснута оштрим критикама из комшилука због усвајања Декларације "Границе српске књижевности" у којој се помиње и дубровачка књижевност са "двоструком припадношћу". Такође, неодмерене реакције стигле су и прошле године када је српско Министарсво културе донело закон који дефинише да дубровачка књижевност припада и Србима и Хрватима.

Такође, након објављивања дела дубровачког писца Марина Држића у едицији "Десет векова српске књижевности" у издању Матице српске дигла се цела Хрватска. Матица хрватска тај гест назвала је безочном крађом и отимачином, оцењујући да се историја српског својатања хрватске књижевне и културне баштине понавља већ дуже од два века, од првих штампаних издања Вука Караџића.... Они су, по обичају пренели на политички ниво, и навели да "Србима нису сами по себи важни ни Гундулић ни Држић, већ хрватска територија и - излаз на море".

Аналитичари кажу да овакве квалификације најбоље говоре да у хрватским реаговањима на научне и културне теме има понајвише политике.

А Драган Станић је, у Летопису Матице српске поручио да сваки покушај политизације једног озбиљног, не баш лаког, али ипак сасвим решивог питања треба оставити потпуно по страни као пример неадекватног и штетног приступа.

- Све преосетљиве и огорчене Хрвате замолио бих да прво испитају каква је реална основа за њихову преосетљивост и огорченост, па кад рационално, на темељу научног сазнања утврде да озбиљних разлога за тако нешто нема, онда би требало сами да одустану од фантома којима су испунили сопствену свест - написао је Станић. - Уколико се то одиста деси, те уколико критички тип историографске свести утемељи национално самосвесне Хрвате, онда би историјски договор два народа одиста могао да уследи. Станић је навео и да би сваки човек од пуне умне сабраности могао само да прижељкује такав исход догађања, па би зато вредело око свега тога се и потрудити.

- На потезу за озбиљно претресање сопствене свести и савести су пре свега огорчени хрватски националисти - истакао је он. - У том домену заједничких задатака Срби су прилично одмакли и обавили велики део свога посла. Сада мирно можемо сачекати да Хрвати пристигну, ако им је уопште и стало до културног и цивилизованог дијалога са Србима. Неће морати много времена да прође, па ћемо видети да ли смо у овом заједничком подухвату ишта опослили.

Иначе, скандалозна текст и речник Славице Стојан изазвао је низ реакција. тако је овај чланак путем друштвених мрежа поделио и професор Факултета политичких знаности у Загребу Дејан Јовић:

- Чланица Председништва Матице Хрватске. У Дубровачком листу. Објашњава због чега Хрватској треба закон о језику. Упоређује Србе са бубама које се увуку у кућу и које треба стрпљиво и упорно искоренити. Дословно тако.

Слободан Вуковић/Фото: Новости

Да речник којим се служе хрватски званичници нема везе са тим на којој функцији се налазе и колико су образовани, сматра социолог Слободан Вуковић.

- Такав начин опхођења према Србима ушао је у свест целог народа - каже Вуковић за наш лист. - Хрвати немају сопствену историју и непримерено реагују на сваку ситницу која би могла да угрози њихов национани идентитет који је на танким гранама.

Наш саговорник сматра да се и у оваквом односу према науци и књижевности виде трагови ревизионизма историје.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације