ЕВРОПА ОТКРИВА "СВЕТЕ КЊИГЕ" СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ: Путописци су бележили - народ коме је испод части да проси
СРБИЈА је у 19. веку често идеализована као симбол борбе за слободу, па су у ратовима за њено ослобођење учествовали многи страни добровољци, идеалисти који су за собом остављали страсне путописе. Такав је био и Ђузепе Барбанти, један од италијанских гарибалдинаца, који је 1876. ратовао против Турака за слободу Србије.
- Нема Србина слуге. Све слуге су странци: Грци, Румуни, Бугари, Немци, Цинцари и Хрвати. Србин ће и мучно живети, али не може да се потчини вези слепе покорности и такозваним понижавајућим занимањима. Да човек остане здрав, требало би да буде строго умерен, као овај свет. Моје срце јеца и тужи што морам да напустим овај добри и красни свет - сетно је написао Барбанти у свом дневнику.
Срби су се допадали и ратничким Прусима који су стварали немачку нацију. Млади официр Ото Дубислав фон Пирх обишао је Србију 1829. и оставио детаљан извештај о земљи и њеним становницима који су га фасцинирали једноставношћу и невероватном радозналошћу да чују новости из далеког света:
- Весело расположење не напушта Србина готово никад. Свуда се изражава наклоност ка дружењу и гостољубивости. Србин има, уопште говорећи, много смисла за учтивост и пристојност.
Пирх је описао конак кнеза Милоша као државни штаб, где као чланови домаћинства живе и раде најобразованији млади Срби тог доба, државна елита предвођена Димитријем Давидовићем, потпуно посвећена стварању модерне Србије.
- Налазимо овде способност, припрему за образовање, за законски поредак, што све има да послужи као пример и као подршка околним покрајинама. У томе лежи значај Србије - закључује Пирх.
АЛФОНС ДЕ ЛАМАРТИН, француски академик, путник, књижевник, дипломата и политичар, у књизи "Пут на исток", у делу "Белешке о Србији", обавестио је Европу о најужаснијем споменику света, Ћеле-кули код Ниша.
- Подигавши очи на споменик у чијем сам хладу био, видех да су његови зидови, за које ми се учинило да су од мрамора или од белог камена, начињени од правилних слојева људских лобања. Те лобање и та човечја лица, огуљена и побелела од кише и сунца, може бити од петнаест до двадесет хиљада, облепљена с мало малтера, образовали су потпуни славолук који ме је заклањао од сунца. Лак и свеж поветарац дувао је с планина, и продирући у многобројне шупљине глава, лица и лобања, изазивао у њима жалостиво и тужно звиждање. Више турских коњаника који су дошли из Ниша да ме допрате у варош, рекоше ми да су то главе 15.000 Срба које је поубијао паша у последњем српском устанку. Ја поздравих оком и срцем остатке тих јуначких људи, чије су одсечене главе постале камен темељац њихове отаџбине. Србија у коју ћемо да ступимо сада је слободна, и песма слободе и славе одјекивала је у кули Срба који су умирали за своју земљу. Ускоро ће и Ниш бити њихов. Нека сачувају овај споменик: он ће научити њихову децу о томе шта вреди независност једног народа, показујући им по коју су је цену њихови очеви откупили - записао је дирнути Ламартин.
* * * * * * * *
ЕПСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ СЕ ПОРЕДЕ СА "ИЛИЈАДОМ"
ПОСТАЛО ЈЕ ОЧИГЛЕДНО да је Србија кренула путем коначног ослобођења, Европа се страсно посветила истраживању Срба. Запад није много знао о народу који је вековима живео на ратној граници хришћанства и ислама, чувајући идентитет без ичије подршке.
Европљани су тад открили да је "света књига" српске националне историје и државне идеје преношена усмено у облику епских песама. Научници и песници тог доба проучавали су их и поредили са "Илијадом", а путописци су их наводили као моћно мотивацино средство у борби, јер су их гуслари певали у устаничким шанчевима.
- Између свих садашњих Словена, Срби имају најчистије и најблагогласније наречје.
Њихово народно стваралаштво по свом обиљу и одмерености - по мом мишљењу - премашује све што ми је у тој врсти познато - записао је 1823. Јакоб Грим.
Гете је о Србима говорио: "Народ који пева, мисли и дела као српски, не заслужује да носи име подјармљеног народа."
Велики немачки песник је још у детињству чуо за Србе у кући свог рођака Јохана Готфрида фон Хердера, филозофа, историчара, преводиоца и песника, који је 1778, као први, у светску књиженост увео српске народне песме, много пре Вука. Педесет година касније, његов син Сигмунд, тада најбољи геолог Европе, истраживао је минерално и рудно благо Србије и указао на светлу будућност коју јој може донети то природно богатство. Изузетни путопис барона Сигмунда фон Хердера, који је 1835. прокрстарио целом Србијом, на српски језик је преведен тек после 180 година. Велики геолог детаљно описује планине и рудна налазишта, указује на то да је Бор европска ризница бакра, а с посебним дивљењем описује гуслара на вашару у Неготину:
- Пришао сам и видео слепог човека око кога је стајала или седела гомила људи. Он је гуслао и певао неку историјску народну песму, док су остали пажљиво слушали. И овај инструмент и песме су једноставни, али пријатни, и подсећају на песме Хомера и Осијана чији су се обичаји задржали у забаченим планинама Србије. Нека се одрже што дуже.
ВЕЛИКИ ПОЉСКИ песник Адам Мицкијевич је 1841. на предавању у Лозани рекао:
"Тај народ ће и даље живети затворен у своју прошлост, не предосећајући чак ни то да ће једног дана постати највећи књижевни понос Словена." Следеће године објављен је путопис Ханса Кристијана Андерсена "Песников базар" у коме је бајкописац читава поглавља посветио Србији.
- Србин воли своје дрвеће као што Швајцарац воли своје планине и као што Данац воли море. Народни прваци састају се једном годишње са кнезом Милошем под лиснатим засторима. Дрвеће шири своје гране над судницом. Млада и младожења играју под дрветом. Као џин, дрво стоји на бојном пољу и бори се против свих српских непријатеља, зелени, лиснати застор грана пружа се изнад деце која трчкарају. Ова шумовита земља је зелена грана живота на већ иструлелом османлијском стаблу и држи се још само танким жилицама за њега. Гране су пустиле ново корење, и ако им буде било дозвољено, рашће смело као један од првих краљевских цветова Европе - надахнуто је писао Андерсен.
Италијански научник Никола Томазео је 1842, у предговору збирке српских епских песама, нагласио да их је спевао религиозан, једноставан, храбар и искрен народ. - Србин је истрајан у пословима које предузме и у обичајима. Обећања су му кратка, али света. Издаја му је одвратна. Веру држе и према непријатељима. Странца никад не варају због користи.
Србин је великодушан са својом имовином. Испод части му је да проси. Једе много али једноставно, једноставан је у сваком погледу, али није лукав. Србин не трпи неједнакости које почивају на охолости и частољубљу.
ПАТРИОТИЗАМ САЗДАН ОД СТРПЉЕЊА
БАРТОЛОМЕО Куниберт, који је једно време живео у Србији као лекар кнеза Милоша, написао је књигу успомена која је постала бестселер у Европи жељној херојских прича.
- Српски патриотизам је саздан од стрпљења и постојаности. Србин има сасвим прав карактер, он је потпуно флегматичан, и крајње послушан према оним који њим владају, ако они умеју да га лепо третирају. Али ако они хоће да га уплаше или претњама натерају на попуштање, он се лако узруја и пружа најтврдоглавији отпор. Историја српских устанака даје доказе истине за оно што сам тврдио!
* * * * * * * *
БАРЈАК СА ГРБОМ СИМБОЛ СЛОБОДНЕ ДРЖАВЕ
ПРВИ СУСРЕТ путописаца са Србијом у 19. веку одигравао се у Београду, најчешће и највише рушеном граду Европе. Промене његовог изгледа и духа после успеха Другог устанка постале су симбол ослобађања српске државе. Крај старе београдске вароши коју путници описују као чудан конгломерат оријенталних кућа с остацима срушених здања из доба аустријске окупације, на пустопољини Теразија, кнез Милош просеца осовинску улицу новог града. Око ње се групишу радионице, трговине и кафане до којих из Савског пристаништа, везе са Европом, води Господска улица, данашња Бранкова, у којој се насељава државна елита која обнавља Србију.
- Пред мојим очима ширио се Београд чинећи неку не толико импозантну, колико шарену, чудно груписану панораму. Маховином обрасли црвени кровови од црепа, зелени капци и мушебеци турских кућа, камени зидови и читави спратови од дрвета створили су овде шарену слику кроз коју су се испреплетали зове и стабла ораха. Тесне кривудаве улице пробијале су се између кућа и баштенских ограда. Према истоку штрче трошни бедеми старе тврђаве. Према западу и југу куће су нове и већином добро грађене. Улице су тамо већином праве, нарочито у близини капија и бедема - видео је 1845. Београд аустријски књижевник Зигфрид Капер.
Описује он границу српске и турске вароши, дубоки ров с високим земљаним бедемом на коме стрче зашиљене палисаде. У турском делу града над пашиним конаком се вијори зелени барјак с полумесецом. Насупрот њему, иза бедема, лепршала је српска застава.
- Над Господарским конаком на Варош капији, одакле се простиру цветне баште нових српских домова, лепрша српски барјак с грбом. Све што је иза шанца су нова предграђа.
Теразије су једно од тих предграђа које се шири преко мочварног земљишта обраслог трстиком и кукутом - забележио је Капер.
ВИДЕО ЈЕ КАПЕР Београд и у доба кнеза Александра Карађорђевића, који урбанистички готово није напредовао од абдикације кнеза Милоша. Повратком Обреновића поново почиње напредак Србије ка Европи, који су 1862. Турци последњи пут, очајнички, покушали да зауставе.
Пољски књижевник Роман Зморски посетио је у то време пашин конак на Београдској тврђави и описао атмосферу умируће османске власти: - У полумрачном трему и ходнику који води у салу за аудијенције лебди, заједно с мирисом кафе и дувана, онај удобни источњачки неред који се не да исказати речима, а који ипак пада у очи сваком западњаку.
У самој сали поред обичних турских софа поређаних у непрекинутом низу наоколо поред зидова има неколико столица и столичица. То је једини уступак европским обичајима. У канцеларији седи неколико Турака скрштених ногу, на не баш чистим софама, пијуцкајући кафу и испуштајући дим из дугачких чибука. Озбиљно и флегматично исцртавају на уским таблицама хартије своје хијероглифе. Испред конака на врху високог јарбола лепрша црвена застава полумесеца и звезде, која данас у Србији већ представља реткост - бележи Зморски.
* * * * * * * *
БЕОГРАД ЧИСТИЈИ И БОЉЕ УРЕЂЕН ОД БУДИМПЕШТЕ
ПРЕКРЕТНИЦА СЕ ДЕСИЛА 1862. после напада турских војника на српског дечака на Чукур чесми. Турска посада није дозволила хапшење преступника и започео је сукоб. - Турци су одједном почели да пуцају у народ. Овога пута гнев Срба није знао за границе. Отрчали су кућама, извукли старе пушке из рата за независност, ханџаре и пиштоље. Обавештен телеграмом кнез Михаило је издао наредбу да се трупе држе у приправности. Посредовао је дипломатски кор и била је потписана ковенција на основу које су турске трупе морале да се повуку у тврђаву - зебележио је француски слависта Луј Леже.
Неочекивано, следећег јутра из тврђаве је у напад на српски део града кренула колона турских војника.
- Скоро одмах после тога ђулад, бомбе и гранате почеше као киша да пљуште над градом.
Док су жене и деца бежали према Топчидерској шуми, храбри мушкарци су се латили оружја. Топови Турака беху стари, артиљерија неспретна. Куршуми Срба прикивали су их једног за другим за лафете. Бомбардовање је трајало пет часова. Митрополитов двор, Богословија, Академија, Аустријски конзулат били су тешко оштећени.
БЕОГРАДСКИ Срби су сами зауставили турски напад, а цела Народна војска коју је створио кнез Михаило била је спремна за рат. Европске силе нису то дозволиле и преко конзула су прекинуле бомбардовање града. Уследила је међународна конференција која се окончала конвенцијом по којој су Турци морали да напусте градове Србије. Тако је 1867. дошао и дан ослобођења српске престонице, кад је последњи турски војник заувек напустио Београдску тврђаву.
Луј Леже је поново дошао и описао како се град променио, само пет година после бомбардовања.
- Физиономија града се сасвим изменила. Београд нема више Турака. Испред града простире се широка еспланада звана Калемегдан. Она служи за вежбање војника. Недељом је ту омиљена шетња београдског друштва. Тада заслужује нарочито пажњу туриста. У одевању Срба, као и у изгледу престонице, запажа се још тај дуализам, борба источног и западног елемента. Већина мушкараца усвојила је европско одело, кратак капут и цилиндер. Људи из народа носе црвени фес, гуњ и широке чакшире. Међу женама има их одевених по париској моди, али већи део остао је веран народној ношњи.
ФРАНЦУЗ Луј Леже посетио је Београд и 22. фебруара 1882. кад су топови загрмели с тврђаве, објављујући да је Србија поново постала краљевина, после пет векова!
- Описао сам раније Београд како сам га видео одмах после напуштања тврђаве од стране Турака. Кад сам га оставио био је главно место једне вазалне државе. Кад сам поново дошао био је резиденција једног краља и престоница једне независне државе! Турски део града Дорћол, са својим нечистим кућама и уским улицама готово је нестао. Београд има сада као Париз свој булевар на којем се сада подижу господствене грађевине. Београд ће ускоро железницом бити повезан са Пештом и Бечом, са Софијом, Солуном, Цариградом.
Он ће постати једна од великих етапа међународног саобраћаја - предвиђа Леже.
Његова предвиђања је 1896. потврдио енглески новинар и путописац Херберт Вивијен:
- Београд је сличан Будимпешти, али је мањи, чистији и боље уређен. Знам мало пријатних изгледа као што је прилаз Београду воденим путем у лепо поподне. Ако нисте тамо били откако је пре неких тридесетак година последњи бимбаша однео свој пртљаг, једва ћете поверовати да је то исти град. Високи зидови су уступили место белим кућама које се смеше поверљиво кроз прозоре саграђене по европском узору. Уместо многих минарета само се две модерне грађевине подижу изнад осталих, Саборна црква са својим мркожутим торњем и импозантан Нови двор. Електрични трамвај брзо вас одводи стрмом улицом и за два минута сте у јавном парку. Посматрате панораму која има мало такмаца. Овде, на овим терасама, многе српске родољубе су Турци набијали на колац.
ПИЈАЦА ИСПРЕД ДВОРА
ПУТОПИСАЦ, професор Луј Леже, зачуђено констатује да се пијаца налази испод самих прозора старог двора Обреновића, који се налазио у данашњем Пионирском парку. - Ту се гомила разна роба непозната на Западу. Лубенице и диње, смедеревско грожђе, плави патлиџани, паприка црвена или зелена која је заступљена на сваком српском столу и у сваком јелу. Кад је пијачни дан ту се на Теразијама могу видети разни типови ношњи, према крају одакле су сељанке и сељаци. У целој тој гомили света не чује се никаква свађа, нема пијаних људи, нити иједног просјака.
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)
МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.
12. 12. 2024. у 13:43
ОВОГ ДАТУМА ТЕМПЕРАТУРА ПАДА НА МИНУС 15: Детаљна временска прогноза до краја децембра
МЕТЕОРОЛОГ Иван Ристић најавио је да нас након краткотрајне стабилизације времена у другој половини децембра очекује јаче захлађење тачно 21. и 22. децембра.
12. 12. 2024. у 13:58
"УЦЕЊИВАО НАС ЈЕ": Илић 23 године крио разлог свађе са Поповићем
МИРОСЛАВ Илић одржао је први од два велика солистичка концерта у „Сава центру”, и то баш на 74. рођендан.
13. 12. 2024. у 17:54
Коментари (1)