УСПЕХ НАШИХ НАУЧНИКА: Термалним камерама против трговине људима (ФОТО)

Б.Б.

11. 10. 2023. у 12:50

КОНТРОЛА болести и спречавање трговине људима, само су неки од безбедносних проблема које могу решити "low cost" камере, чији је идејни творац тим са Института за физику у Београду.

УСПЕХ НАШИХ НАУЧНИКА: Термалним камерама против трговине људима (ФОТО)

Фото: Жељко Ковачевић

 Најновија камера је минијатуризована и њене перформансе су знатно боље од већине тренутно доступних (комерцијалних). Настала је у оквиру пројекта "Biological and bioinspired structures for multispectral surveillance"" који финансира НАТО, а део је међународног програма "Наука за мир и безбедност" .

Како истичу наши научници, инфрацрвени, ултравиолетни, терахерцни или X зраке м, користе се у различите сврхе. Међутим, да би се ова зрачења детектовали потребне су специфичне, комплексне и скупе камере. Примера ради, камере величине чипа које се користе за мобилне телефоне детектују видљиво зрачење, имају 10-20 милиона пиксела и њихова производња кошта од 5 до 50 долара. Термалне камере имају само 20 хиљада пиксела, али њихова цена је око 250 долара. Разлог високе цене је веома комплексна, а самим тим и скупа технологија израде.

- У овом пројекту смо користили природне и вештачке микроскопске структуре као пикселе за будућу камеру, која ће детектовати инфрацрвено зрачење - објашњава др Даница Павловић, вођа пројектног тима. - Пре пар година открили смо да се структуре са крила инсеката - љуспице, чија је величина стотинак микрона померају и трепере када их озрачимо инфрацрвеним зрачењем. Ти помераји су пропорционални интензитету зрачења.

ТИМ

Поред већ поменутих научника у тиму су др Бранислав Салатић (научни сарадник) и други истраживачи са Института за физику. На овом комплексном пројекту у реализацији су им помогле и колеге са других факултета Универзитета у Београду - Биолошки факултет, Електротехнички факултет, ТМФ, ВТИ, ТОЦ и остали научници из Србије који су допринели одличном резултату. Партнери на овом пројекту су били и научници са Института за физику из Загреба.

Осим природних структура, попут љуспица на крилима тврдокрилаца или лептира које могу да детектују зрачење, научни тим је развио технологију прављења вештачких биоинспирисаних структура које ће имати сличне, али и боље карактеристике, све у циљу побољшања осетљивости детекције. За продукцију вештачких структура користили су холографску литографију - директно ласерско исцртавање по различитим, комплексним материјалима.

- Оваква врста примењеног истраживања има велике социјалне, економске и научне утицаје - наводи др Дејан Пантелић, научни сарадник у пензији. - Такав мониторинг решава многа безбедносна питања, попут контроле болести, спречавања трговине људима... Нови тип "low cost" камере ће бити доступнији земљама у развоју, што ће им омогућити лакше решавање различитих безбедносних проблема. Такође, оваква камера може бити врло значајна у индустрији, на пример за праћење квалитета производње.

Доступнији сензорни уређај, и практичнији због мање димензије, сигурно ће допринети и олакшати праћење квалитета и здравља земљишта и усева или постати нова платформа за помоћ у дијагностици и скринингу великих размера, на пример, у ветеринарској медицини за контролу болести животиња.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)

НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)

УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.

25. 02. 2026. у 12:25

НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА: Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини

"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини

У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.

24. 02. 2026. у 09:43

Коментари (0)

ВЕЛИКА ДЕЛА НА СЦЕНИ ХУМАНОСТИ: „Мој први пут“ и „Јазавац пред судом“ у Фондацији Mozzart