ДРУГОСРБИЈАНЦИ УСТАЛИ ПРОТИВ ОБЕЛЕЖЈА ДРАЖИ: На критике због споменика историчари одговарају - Михаиловић је признат лидер покрета отпора

ЧЕТНИШТВО је у Србији постало зва­нична идеологија, партизански покрет је мар­гинализован, а Србија није способна да направи отклон који би омогућио рефор­ме и европеизацију. Све то успорава наш пут ка ЕУ и утиче на односе у региону.

Тек отворен Меморијал у Брегалничкој улици, Фото Н. Скендерија

Овако би се могле сажети реакције припадника тзв. друге Србије, али и хрват­ских и бошњачких медија у Загребу и Сарајеву, на по­стављање споменика гене­ралу Дражи Михаиловићу у Брегалничкој улици у Бео­граду који је подигло при­ватно удружење без икаквог институционалног учешћа државе.

Истовремено, српски историчари одбацују такве тврдње и напомињу да је Михаиловић био признати лидер покрета отпора то­ком Другог светског рата.

- У Србији не влада ника­ква четничка идеологија, и то су будаласта размишља­ња - каже за наш лист исто­ричар Бојан Димитријевић.

- Равногорски по­крет је био део саве­зничке коали­ције која га је признавала.

Коментаришући наводе да однос према генералу Дражи и његова рехаби­литација удаљавају нашу земљу од Европе и да пред­стаљају камен спотицања на том путу, Димитријевић истиче да су покрет Драже Михаиловића признавале земље које су после рата основале Европску унију.

- Највише фасцинира што напади на Михаилови­ћа и његов покрет долазе из суседних земаља које су званично имале своје војне фор­мације у оквиру Трећег рајха, а то су биле усташе у Хрватској, Хан­џар дивизија и муслиманска по­лиција у БиХ, који су убијали Србе, док је Дража Михаи­ловић водио покрет от­пора и спасавао Србе изван граница наше земље - каже Димитријевић.

Милан Кољанин, Фото А. С.

Иначе, да подизање спо­меника генералу Михаило­вићу утиче на односе у реги­ону и да то поново подиже степен неповерења, сматра Соња Бисерко, председница Хелсиншког одбора за људ­ска права. Она наводи да је у питању страх од тога шта ће Србија урадити као највећа и највише наоружана земља у региону, али назнача­ва "да се кроз нашу историографију и општи јавни на­ратив промови­ше четнички по­крет". Бисерко, у свом наративу, опомиње што се српски национални и државни иденти­тет гради на премисама које су антијугословенске, анти­комунистичке, светосавске, русофилске и четничке, а не пропушта ни да споме­не русификацију српског идентитета.

И Иницијатива младих за људска права подизање споменика види "као по­следњу фазу нормализаци­је четништва и четника као хероја и родољуба", што, како примећују, "није у складу са историјским чињеницама". Зелено-леви фронт, пак, спочитава да је срамно да иза подизања споменика стоји СПС, наследник Са­веза комуниста Србије, и рехабилитује осуђеног рат­ног злочинца и сарадника нацистичког окупатора.

Иначе, опште је позна­то да је све што је у вези са Дражом Михаиловићем и четничким покретом има примесе политике, а исто­ричар Милан Кољанин истиче да и подизање споменика има широки поли­тички значај. За њега ово можда и није био добар тре­нутак за такво нешто, "јер се Србија на тај начин увлачи у причу о ревизији истори­је, која је широко присут­на". Овај историчар сматра да је споменик на Равној гори био довољан да се обе­лежи улога овог покрета.

Оскрнављен мурал

МУРАЛ Драгољуба Драже Михаиловића на­сликан на солитеру у Улици Тодора од Сталаћа, недалеко од спомен-собе Дражи у Брегалничкој, непознати починиоци јуче су потпуно прекрили графитима. На муралу урађеном пре неколико месе­ци, види се огромна црвена флека са натписом "Антифа" иза које се само назире лик четничког војводе. Плавом бојом је нацртана нацистичка свастика, па прецртана, а на лицу Михаиловића је написан број 161. Иначе, још се трага за починиоцима који су ноћ пре отварања Музеја бацили црвену фарбу на зграду у Брегалничкој.                                                                                            Ш. М.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације