ПРИВАТНО УДРУЖЕЊЕ НЕЋЕ ДЕЛИТИ ДРЖАВНИ НОВАЦ? Пред Владом би данас могли да се нађу медијски закони око којих се дигла прашина

МЕДИЈСКА и новинарска удружења - ЦОМНЕТ, ПРОУНС, ДНН, ДНВ, УММР и АРТС - која делују у оквиру Удружења медија и медијских радника, најавила су да ће поднети тужбу Уставном суду Србије на Закон о јавном инфомисању пошто он буде усвојен. Жалиће се на законску одредбу по којој Савет за штампу одлучује о томе ко ће добијати новац грађана Србије.

FOTO: Arhiva novosti

Наиме, Предлог закона о јавном информисању и медијима, који би требало данас да се нађе на седници Владе, одређује Савет за штампу као тело чије ће одлуке бити један од критеријума за доделу јавног новца новинама и порталима, а РЕМ за доделу електронским медијима. Такође се успоставља Јединствен информациони систем на коме ће бити видљиви подаци од значаја за пројектно суфинансирање медија.

Да би медиј могао да конкурише за паре пројектима, он мора да се придржава професионалних и етичких стандарда, каже Закон. Доказ за то убудуће ће бити одлуке Савета за штампу као саморегулаторног тела у случају штампаних и онлајн медија, односно РЕМ у случају електронских. Ако су ова тела у години која претходи конкурсу изрекла неку меру о кршењу закона или професионалне етике, разматраће се тежина те повреде и број изречених мера, као и понашање медија након тога и доносити одлука испуњава ли тај медиј услове да добије јавни новац.

Седиште РЕМ-а / Фото Д. Миловановић

Оно што велики део медија види као решење које се евентуално коси са Уставом, јесте чињеница да је Савет за штампу саморегулаторно тело, у ком чланство почива на добровољној основи, за разлику од РЕМ, за који постоје прецизни законски критеријуми о избору чланова и раду. Будући да многи медији не признају Савет за штампу, поставља се питање зашто би мере једног арбитрарног тела биле обавезујуће код располагања државним новцем.

- Улога Савета за штампу у новом закону угрозиће рад и постојање великог броја медија у Србији и зато ћемо дан након што закон буде усвојен поднети жалбу Уставном суду - каже за "Новости" председник Удружења медија и медијских радника Гвозден Николић. - Одреба по којој једно приватно удружење грађана, какво је Савет за штампу, одлучује о судбини медија у Србији коси се не само са Уставом, него и са здравим разумом.

Николић наглашава како је недопустиво да на тако груб начин у закон уђе одредба да саморегулаторно тело може да кроји капу свим медијима, поготово зато што у Србији постоје још два саморегулаторна тела - Медијски савет и Удружење радио-станица.

- То је дискиминација, на такав начин у закон може да уђе и удружење риболоваца или удружење пчелара - каже он.

Фото: Принтскрин

Николић наводи да Савет за штампу не подржава 60 одсто медијске заједице у Србији и да ће нова решења изазавати хаос:

- Овде није реч о борби за слободу медија, него о борби за буџетски новац, али и о скривеној борби за преузимање медијске сцене, а патриотске медије неко жели да угаси.

Он подсећа да су 2008. године "исти ови људи и удружења" донели закон који је угасио на десетине медија.

- Њихов тадашњи закон гурнуо нас је у понор. Сваки град у Србији имао је локалну телевизују, након тог закона све су убрзано распродате, а новинари се запослили у трафикама и мењачницама. Све су нам узели, па и зграду свих новинара, у коју су уместо медијске посленике, сместили банке и бутике. Сада је на реду сеча оних који су преживели или се подигли - констатује Николић и позива УНС, НУНС и медијска удружења да се боре свим средствима против оваквих законских одредби.

Иштван Каић, саветник министра информисања, пак, тврди како је нетачно да ће само од Савета за штампу зависити расподела новца, како чланови Савета мисле:

- Зависи заправо од конкурсне комисије, а она само "узима у обзир" оно што Савет приложи. Савет нема никакве ингеренције да издаје упутства коме треба, а коме не доделити средства, за то је задужена искључиво комисија, која аутономно доноси одлуке. Та одлука се затим уобличује у њен предлог са потребним образложењима, а онда руководилац органа који је конкурс расписао, нпр. министар информисања, доноси решење на основу предлога комисије са својим образложењем. Дакле, ни он просто не потписује тај предлог, јер закон прави разлику између њиховог предлога и његовог решења.

Каић објашњава и да министар може да врати предлог комисији ако сматра да одређени критеријуми нису испоштовани. То значи да оно што стиже од Савета мора да прође практично не једну, него две руке.

FOTO: Arhiva novosti

- Њихова славодобитна објава како ће од њих зависити расподела само вам говори какве су амбиције имали, а имали су амбицију не само да чланом 24 одређују ко може а ко не да добије новац, већ и чланом 22 да од њих зависи ко уопште може да конкурише. Такав тоталитаризам смо, срећом, на време у Министарству осујетили - додаје Каић.

Професор Факултета политичких наука Раде Вељановски објашњава откуда то да се законом дају, практично, једнака овлашћења једном регулаторном телу, као што је РЕМ, и саморегулаторном као што је Савет за штампу. Он каже да европски прописи захтевају да о електронским медијима одлучује регулаторно тело, будући да они морају да добију дозволе, док о штампаним одлучује саморегулаторно тело, јер такве дозволе нису потребне.

- У целом свету постоје савети за штампу и они имају улогу која се даје и нашем. Проблем је у томе што код нас у његов састав не улазе сва удружења, иако сва подржавају исти Новинарски кодекс. Ако се закон буде нашао пред Уставним судом биће то јединствени случај у Европи - каже Вељановски.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације