ТРАГИЧНЕ ПОБЕДЕ И БРАТСКИ ЗЛОЧИНИ: Велики рат, време апокалиптичног страдања српског народа (1)

Изгледало је да ова бујна, плодна земља не садржи ништа осим смрти и спомена на смрт, записао је Џон Рид

vikipedija

У ПРОЛЕЋЕ 1915. велики амерички репортер је стигао у Србију и разговарао с неколико "крупних мршавих људи, пушака с причвршћеним бајонетима обешеним о раме, без икакве униформе осим војничке шајкаче".

- Шта ћете, ми Срби више уопште немамо униформи. Водили смо четири рата за три године, први и други балкански рат, албански устанак, а сад ево овај. Три године се наши војници нису пресвукли - забележио је њихове речи, које прецизно и истинито описују стање Србије.

Она је већ после балканских ратова била исцрпљена људским и материјалним губицима, на шта је ратна струја у врху Аустроугарске 1914. рачунала планирајући напад. Силе Антанте није занимала српска судбина, што илуструју речи бритсснког министра спољних послова Едварда Греја: "Уколико Аустроугарска може војно да победи Србију, а истовремено задовољи Русију, онда лепо и добро".

vikipedija

Да су се велике силе прерачунале показао је аустроугарски десант на Београд у ноћи између 28. и 29. јула 1914. који су одбили добровољци - четници и грађани. Прави шок била је Церска битка, прва савезничка победа у Великом рату. Уследила је ауструогарска офанзива на Подринске планине која је у историографији две Југославије прећутана.

- Један од разлога је тај то што она показује грешке српске Врховне команде и Владе, а други, важнији, је што се током ње показала упорност у борби и окрутност према цивилном становништву "југословенске браће". Највеће злочине је починила 42. хрватска домобранска дивизија "вражја" под командом Стјепана Саркотића, који је од краја Великог рата до 1929. руководио "хрватским комитетом" у Бечу, претходницом усташа. Заменио га је Анте Павелић. У 25. пуковнији ове дивизије су ратовали Јосип Броз, Влатко Мачек и Славко Штанцер, будући командант копнене војске НДХ - каже пуковник мр Драган Крсмановић, историчар и некадашњи начелник Војног архива.

vikipedija

Српска армија, којој савезници нису послали обећану помоћ, морала је да се повлачи и Антанта ју је већ отписала, али војвода Живојин Мишић је прегруписао српске трупе, извео успешну Сувоборско-колубарску контраофанзиву.

У децембру 1914. више није било непријтељских војника у Србији, осим 60.000 заробљеника, међу којима оболели од тифуса, који су проширили заразу на више од 400.000 људи. Умрло је 100.000 цивила, 35.000 војника и око 30.000 заробљеника.

- Пролазили смо кроз узано поље засађено малим дрвеним крстовима. Могло их је је бити на хиљаде. Изгледало је да ова бујна, плодна земља не садржи ништа осим смрти и спомена на смрт - суморно је у пролеће 1915. констатовао Џон Рид.

Описао је остатке планинског бојишта на Гучеву: "Ходали смо по мртвима. Понекад су нам ноге упадале у јаме пуне трулог меса, дробећи кости. Првих девет километара дужином врха Гучева мртви су били тако наслагани, десет хиљада њих".

Српска војска је у 1914. избацила из строја 273.804. од укупно 450.000 војника Аустроугарске, а изгубила је 163.557 од својих 250.000 најбољих војника. Привреда је била разорена, а области кроз које је прошао непријатељ опустошене и попаљене. Владала је несташица животних намирница, сировина и радне снаге.Поред своје војске и бескућног становништва хранила је огроман број избеглица из Босне и Херцеговине и Срема.

vikipedija

Тифус је покосио четвртину од укупно 450 српских лекара, чији је број и за време мира био недовољан. Док се Србија борила са глађу и епидемијама и припремала војску за наставак ратовања, уз недовољну савезничку помоћ, Берлин је преузео иницијативу од Беча и припремао офанзиву коју ће предводити немачки фелдмаршал Аугуст фон Макензен. Бугари су 4. септембра 1915. потписали са Немцима уговор о савезништву, а заузврат им је обећана Македонија, југоисточна Србија до Велике Мораве и део Косова. За офанзиву је ангажовано 500.000 до 800. 000 војника, 1. 600 топова и хаубица, 19 ескадрила и Дунавска речна флотила од девет оклопних монитора Немачке, Аустроугарске и Бугарске.

Војводе Путник, Мишић и Степановић захтевале су превентивни напад на Бугарску али Енглеска се оштро успротивила. Британци су били незадовољни јер Србија није давала територијале уступке Бугарској да би она пришча Антанти. Лондон је у Антанту увукао Италију обећавајући јој Далмацију, а Србија је и ту била сметња, јер је њен државни врх планирао стварање Југославије.

- У политичком погледу смо били немоћни да задобијемо ауторитетнији утицај код савезника, а у војничком погледу нејачки да на фронту од 1.290 км са 125.000-130.000 бораца противстанемо тројици удружених непријатеља. Били смо ревносно потхрањивани упорно обећаваним прихватима од стране наших савезника, али се показало да су то биле празне утехе за наше лаковерне политичаре - забележио је огорчено главни интедант српске Врховне команде пуковник Ђорђе Богдановић.

vikipedija

Српска војска је херојски и са огромним жртвама успоравала напредовање непријатеља очекујући обећану савезничку помоћ која није стизала. Повлачење под борбом ка Косову било је споро јер су уз војску ишле стотине хиљада цивила: "Цела Србија, сва војска и народ, имају да се пробију кроз левак Ибарске клисуре... Дуг непрекидан ланац отегао се од Краљева до Клисуре и одатле до Рашке..." Врховна команда је 25. новембра издала наређење командантима армија о повлачењу ка Јадранском приморју кроз Црну Гору и Албанију уз најаву: "Ту ће се наша војска реорганизовати, снабдети храном, оружјем, муницијом, оделом и свим осталим потребама које шаљу наши Савезници..." Врховна команда, краљ, регент, влада и наставили су ка Скадру и прекинули везу с трупама и народом који их је пратио, а савезници нису испунили обећања.

ЖИВОТ МЕРЕН РАТОВИМА

УПРКОС ужасу који је 1915. преживљавала Србија немачки агент Албин Кучбах је извештавао Берлин o високом борбеном моралу њене војске. Швајцаркиња Катарина Клара Штурценегер из екипе Црвеног крста је уочила да већина српских рањеника има ожиљке из претходних ратова, после чега је записала "Сироти људи. Они се парче по парче дају отаџбини". Енглеска болничарка Мејбел Стобарт је забележила да се Срби стоички односе према рату јер им је он "доминантна чињеница у животу народа".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације