ВАЈНИ САВЕЗНИЦИ И СРПСКА ГОЛГОТА: Велики рат, време апокалиптичног страдања српског народа (2)
Војводе Мишић и Степановић сматрали неисправном одлуку о повлачењу, без осигуране хране
СРПСКА Врховна команда је 25. новембра 1915. наредила повлачење војске из Србије ка Јадрану, преко заснежених високих планина Црне Горе и Албаније, а Никола Пашић је телеграфисао српским дипломатама у иностранству: "Након повлачења ми ћемо за месец дана имати војску од 250.000, добро опремљену, обучену и наоружану, и која ће моћи, у друштву са Савезницима, не само истерати непријатеља са Балкана, већ га и уништити."
Интендантуру Врховне команде је известио да је са црногорском владом договорио да војска "може куповати људску и сточну храну у околини Ђаковице и Пећи" и да су "наши савезници Французи и Енглези дотурили велике количине хране, одеће, обуће и других потреба око 115 милиона тона, с тим да нам Италијани те потребе отуд преносе и спроводе у Драч и Скадар". Пашићева обећања слушао је и бележио пуковник Ђорђе Богдановић, главни интедант Врховне команде, а на терену је посведочио да су она била неистинита. У мемоарима објављеним тек 1927. он је документима доказивао да су та обећања изазвала ланац погрешних одлука, јер је правац повлачења пројектован на основу њих. Пуковник Пешић, српски делегат са Цетиња, 29. новембра је демантовао информације да је Црногорска Врховна команда у Андријевицу 29. и 30. новембра послала 20.000 хлебова. Упозорио је команданте српских армија да "храну за марш до Приморја понесу у својим коморама, иначе на путу кроз Црну Гору неће наћи готово ништа..." Обавестио их је и да су немачке трупе одустале од гоњења српске војске, а да су остали Аустроугари и Бугари. У светлу свих ових података команданти Прве и Друге армије, војводе Мишић и Степановић сматрали су рискантном одлуку о повлачењу стотина хиљада преморених, лоше обучених и обувених људи по децембарској зими преко високих планина. Нису могли то да расправе са Врховном командом, Владом, регентом и краљем који су отишли ка Скадру и прекинули контакт са најбољим командантима армија који су сматрали да треба кренути у одлучну битку.
- Мајор Душан Симовић, командант Шумадијске дивизије другог позива, примио је наређење војводе Степе Степановића 27. новембра 1915. да се пређе у напад. Замисао о наставку борбе имао је и војвода Мишић, посебно након вести да се немачке трупе повлаче из борбе. Он је на четири седнице у Пећи убеђивао остатак војно руководећег кадра да се крене у противнапад - наводи др Маријана Мраовић из Војног архива.
Херој балканских ратова и Великог рата, официр и писац Станислав Краков оставио је сведочанство о спремности српске војске за нови Косовски бој: "Даћемо одсудну битку, па ако изгубимо, ми ћемо бар, као кнез Лазар, у царство небеско - говорили су војници као пробуђени. Све је одједном оживело и људи су се осећали као да се издижу из блата и пораза: 'Тући ћемо се као људи, а не да нас гоне као зверад'. Далеки епски мит Косова био је близак свакој тој сеоској души."
Официри из дворске камариле су превагнули и на последњој седници у Пећи 2. децембра је одлучено да се одступа преко снегом и ледом окованих планина. Стазу повлачења су до пролећа као кипови обележавала залеђена тела војника и цивила свих годишта. Краков је описивао ту голготу: "Спустила се зимска ноћ са хладноћом која продире у кости, када смо најзад превалили планински гребен и ушли у дивљи кањон који се одједном отворио пред нама. Сасвим уска стаза, урезана у камену падину и покривена снегом, једини је пролаз у страшној пустоши у коју упадамо, у ноћи, као у замку. Доле у дубини од више стотина метара хучи у мраку река ... Пипајући, корачамо лагано, један за другим, залеђеном стазом над амбисом... Под ногама, слеђени камен чини ход сасвим несигурним и сваки погрешни покрет је пад у провалију... Сваких пет минута нов урлик у потпуној тами. Потом лупа, јаук, рушење у амбис... Колико сам до сада избројао крика и позива у помоћ, већ се дванаест коња и три војника стрмоглавило у недогледне дубине."
Бедна храна се куповала искључиво за суво злато. Војвода Степа Степановић 6. децембра извештава регента Александра из Андријевице: "Овде нема ни хлеба ни хране за стоку. Од 40.000 хлебова за које је јављено да ће бити у Андријевици, овде ниједан није стигао." Хране није било нигде на правцима наступања према Пуки, Орошиу и Елбасану, Подгорици, Скадру и Тирани. О патњама српске војске и избеглица непосредно је сведочио француски дипломата Огист Боп, који се са њима повлачио.
- Он је доживео и схватао колико је трагична "страшна сеоба" на коју је кренуо "народ што путује"... Избеглице су се претварале у преплашену "звер коју гоне". Када су Арнаути схватили да је српска војска поражена и да се више ње не морају плашити, на избеглице се, поред умора, глади и зиме, сручио и страх од арнаутских заседа. Војници у колонама које су се сливале у Скадар "као прави живи лешеви корачали су с муком, мршави, испијени, суморни, црна лица, угашена погледа" - наводи историчар др Љубодраг П. Ристић.
На линију окупљања Скадар-Љеш-Тирана-Елбасан трупе нових области стигле су за 13 дана, Друга армија за 19 дана, Тимочка војска за 20 дана, а Одбрана Београда за 22 дана. Прва армија, херојска заштитница српске војске у одступању, стигла је под борбом за 70 дана уз надчовечанске напоре и огромне жртве.
Према материјалима за Мировну конференцију губици српске војске у борбама 1915. и током Албанске голготе износили су укупно 150.000 мртвих и 77.278 несталих који су прибројани мртвима. На марш дужи од 150 километара преко црногорских и албанских планина 3. децембра кренуло је око 220.000 војника и око 200.000 цивила, од којих је 140.000 изгубило живот. Од 27.000 регрута преживело је 7.192. Од 6.000 младића рођених 1897. и 1898. преживело је пет стотина!
МУЧЕНИЦИ
ФРАНЦУСКИ дипломата Огист Боп је описао долазак српских мученика у Скадар:
- Никаква жалба није се чула са усана ових људи који су толико претрпели; као да их је нека зла коб гонила, ишли су ћутећи; само би по кадшто изговорили "хлеба"; то је била једина реч коју су имали снаге изговорити. Има неколико дана како већина не беше ништа окусила.
ЕВРОПА РАЗМАТРА СЛАЊЕ 100.000 ВОЈНИКА У УКРАЈИНУ: Трамп одбио предлог - познато из којих земаља би их било највише
ЕВРОПСКЕ нације разматрају слање војних снага у Украјину у случају прекида ватре или постизања мировног споразума, потврдили су Ројтерсу званичници и дипломате. Разлог је једноставан - новоизабрани амерички председник Доналд Трамп јасно је ставио до знања да неће слати америчке војнике у ту земљу како би гарантовали безбедност, потврдили су Ројтерсу званичници и дипломате.
18. 12. 2024. у 17:42
УТИЦАЈ ОРЕШНИКА НА ЛОНДОН: Руски амбасадор – Натерани су да заузму уравнотеженији став
ЛАНСИРАЊЕ руске балистичке ракете средњег домета „орешник“ на територију Украјине натерало је Лондон да заузме уравнотеженији став по питању извођења напада оружјем дугог домета у дубину руске територије, изјавио је амбасадор Русије у Великој Британији Андреј Келин.
18. 12. 2024. у 17:25
"ТРАГЕДИЈА, ПОЧИВАЈ У МИРУ" Анђушића погодила вест - нашли га мртвог: "Никад не знате кроз шта људи пролазе"
"ТРАГЕДИЈА, почивај у миру..."
17. 12. 2024. у 18:26
Коментари (0)