ЦЕНА НАШИХ ПОБЕДА: Велики рат, време апокалиптичног страдања српског народа (3)

Упркос жртвама победничка Србија у Краљевини СХС и Југославији неће бити "целина" нити имати "посебност"

vikipedija

АНТАНТА је јануара 1916. већала шта да ради са болесним и исцрпљеним Србима који су у масама умирали на албанској обали. Тек после руске интервенције иоле здрави су пребачени на Крф, а тешко оболели и исцрпљени на "острво смрти" Видо, где је после 1.200 сахрана нестало земље за копање рака. Следећих око 6.000 лешева сахрањено је у заједничкој Плавој гробници, у мору.

vikipedija

Остатак "војске авети", како су је звали савезници, опоравио се потврђујући речи аустроугарског војног репортера Ервина Киша:

- Ратовање против овог света спремног на смрт неће бити тако лако како се замишља!

Српска војска је васкрсла у пролеће 1916, али регент Александар и председник владе Пашић су направили огромну чистку у командном кадру уплашени од официрског револта који је изазвала Албанска голгота. У кућном притвору на Крфу је завршио чак и војвода Мишић, иако је почетком 1916. овенчан највишим савезничким одликовањима, а француски генералштаб га је звао на Западни фронт ради консултација.

vikipedija

Последице политичког кадровања војске виделе су се у августу 1916. када је почела бугарско-немачка офанзива. Српске снаге доведене су на правац најјачег удара на северној граници Грчке и само захваљујући Другој армији војводе Степе офанзива је заустављена, али по ужасној цени: из строја је избачено 5.156 српских војника. Савезници су инсистирали да српска Врховна команда реактивира војводу Мишића. Он је преузео заповедништво над Првом армијом која је у контраофанзиви за два дана разбила Бугаре и 14. септембра их протерала са гребена Малка Ниџе и према Горничеву.

- Ово је била прва већа победа српске војске од доласка на фронт. Ипак, овај успех није даље експлоатисан јер су француско -руске трупе наступале опрезно и не испољавајући већи ентузијазам да прате борбе и напредовање Српске војске - каже историчар др Бојан Димитријевић.

vikipedija

Његове речи илуструју политику Савезника који су Србе посматрали као топовско месо. Офанзива је настављена 15. септембра када су почеле упорне и крваве борбе српске и бугарске војске за врхове масива Кајмакчалана. Пресудна битка одиграла се 30. септембра:

- И поред ураганске артиљеријске припреме бугарска војска није се повукла. Сачекала је налет српске пешадије који се претворио у борбу прса у прса, гушање и борбу бајонетима, ножевима и кундацима. После једночасовне борбе која је попримила размере покоља српске трупе су преотеле Кајмакчалан. Сведокоцима је остало неизбрисиво сећање на терен буквално покривен лешевима војника српске и бугарске војске - каже др Димитријевић.

За то време у Србији су окупатори спроводили терор. У аустроугарској зони је после неописиве пљачке започело расрбљавање: забрањена је ћирилица и хрватски наставни кадар је доведен у школе. Још је већи ужас владао на територијама које су окуприали Бугари.

- Бугарска је имала као циљ трајну анексију Македоније, источне и јужне Србије и бугаризацију словенског становништва. Бугарска војска, током саме инвазије 1915. године, често је и масовно убијала српске ратне заробљенике. Чим су бугарске власти запоселе територије починиле су и масовне покоље над цивилним становништвом. Жртве су биле најчешће свештеници, учитељи, чиновници и остали "виђенији људи": циљ је био обезглавити српски народ кроз ликвидацију целокупне интелигенције. Интернирање је почело од уласка бугарске војске у Србију. Интернирци су упућени у логоре у Бугарску, где су многи умрли од глади, зиме али и мучења и убијања. Интернирање је добило масовни карактер нарочито после Топличког устанка. Рачуна се да је укупно било интернирано из свих окупираних територија око 100.000 људи, од којих се око 50.000 није вратило - наводи историчар Милован Писари.

Музеј жртава геноцида

За то време је Пашић правио комбинације о будућој заједничкој држави са хрватским политичарима који су истовремено у Антанти покушавали да издејствују подршку самосталној Хрватској. Војвода Мишић је савезничке војсковође уверавао да одлучујући удар на Централне силе треба извршити са Балкана, одакле га не очекују. Генерал Депере, главнокомандујући на Солунском фронту га је подржао и Мишић је као начелник штаба српске Врховне команде са планинске осматрачнице 14. септембра 1918. ујутру наредио артиљеријску припрему на целом фронту "од Охрида до Јегејског мора". Српским јединицама је прочитана наредба која се завршава са: "С непоколебљивом вером и надом, јунаци, напред у отаџбину!"

vikipedija

Сломљена незадрживим српским јуришима Бугарска је 29.септембра потписала безусловну капитулацију и Централне силе су остале без 700.000 њених војника. Немачки цар је констатовао: "62.000 српских војника одлучило је рат, срамота!" Укупни српски губици на Солунском фронту од 1916. до 1918. износе 42.725 војника избачених из строја, од којих је 9.303 погинуло.

- Србија је под ратну заставу, кроз две мобилизације 1914. и 1915. позвала 707.000 људи, што је износило 24 одсто њеног укупног, или 40 одсто мушког становништва. Терет борби пао је, у првом реду, на "старе крајеве" из периода пре бвлканских ратова. Српске и француске снаге су ослободиле Краљевину Србију и Краљевину Црну Гору и избиле су до почетка новембра 1918. на границе Аустроугарске, али упркос жртвама победничка Србија у Краљевини СХС и Југославији неће представљати ни административну ни политичку целину, нити ће имати било какву посебност. Најважнија последица уједињења била је да српски национални покрет, који је утрошио највише енергије у стварање заједничке државе, прешао у период дефанзивности. Главни разлог за то било је губљење биолошке основе. За обнављање српског народа, заснивање будућности и ублажавање страхота рата, остало је премало биолошке енергије - закључује др Димитријевић.

ИСТРЕБЉЕЊЕ ЗБОГ СРБОФИЛИЈЕ

БУГАРСКИ окупатори су уништавали читава села и њихово становнишво због "србофилије", наводи Милован Писари:

- Убијени су сви - људи, жене, деца. После Топличког устанка 1917. масакри цивилног становништва достигли су највеће размере. Сматра се да је тада убијено више од 20.000 људи. Многе жртве пре него што су убијене подвргнуте су разним врстама мучења.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације