КАЗНЕ ЗЛОЧИНЦИМА НЕПРИМЕРЕНО МАЛЕ: Саво Штрбац о пресуди Бранимиру Главашу

ПРЕСУДЕ изречене Бранимиру Главашу и осталим саоптуженима, минималне су или чак испод минимума, далеко мање него што би била примерена казна за дела која су починили. Суд им је, практично, изрекао казну толику да покрије време које су већ провели у притвору и затвору по првој пресуди, која је у међувремену укинута, тако да ће већ сутра бити слободни људи - каже за "Новости" Саво Штрбац, први човек Документационо-информационог центра Веритас и некадашњи судија.

Архива фото Новости

Он додаје да је следећа година у Хрватској изборна и сигуран је да ће Главаш, као политичар, то капитализовати. Такође, ће капитализовати, каже, и своје понашање у судници, током изрицања пресуде, када је судија одбио да га пусти да изађе и не слуша образложење, а он га бахато опсовао. - Све ово и даље пролази код дела бирачког тела - констатује Штрба и додао:

- Максимална казна за дело за које су гоњени јесте 20 година, а минимална пет. Главаш је добио осам, Гордана Гетош Магдић четири, преостала двојица по три. Не видим које су то биле нарочито олакшавајуће околности у време извршења дела које би оправдале санкцију испод законског минимума! Чини ми се да су проглашени кривим искључиво због међународне заједнице, али су казне такве да ће већ сутра, ако не и данас, бити слободни. Штрбац још додаје да је чак и две деценије затвора мало за убијање српских цивила и бацање у Драву везаних руку, ногу и селотејпа залепљеног преко уста, да случајно не испливају (случај "Селотејп"). Па ипак, иако је два пута погођен рафалом у главу и бачен у воду, Ратослав Ратковић је успео да се спасе и преживи да би сведочио. - Две деценије је мало и за мучење и смрт Чедомира Вучковића, ког су натерали да пије киселину за акумулатор. Људи су после причали да је од страховитог бола, јер су му горели једњак и утроба, успео немогуће - да развали закључана врата гараже и излети, да би га у дворишту упуцали. Упркос свему, не верујем ни да ће им ове симболичне казне остати. Ценим да ће уложити жалбе, па ће можда поступак бити враћен на поновно одлучивање или ће се отегнути и ко зна колико трајати, да Главаш и остали никада не доживе правоснажну пресуду и да формално остану невини - закључује Штрбац.

Архива фото Новости

Цео случај је најбоља слика хрватског правосуђа према ратном злочину и злочинцима јер ни тридесет две године после тих догађаја није донесена правоснажна пресуда.

Аналитичар и бивши хрватски амбасадор и политичар Божо Ковачевић каже да је очекивао овакву пресуду и да није изненађен:

- Мислим да је ова пресуда шамар Уставном суду који се, по мом мишљењу, супротно својим овлашћењима, умешао у суштину вођења судског процеса и поништио казну која је била готово већ одслужена.

Саво Штрбац, први човек Документационо-информационог центра Веритас и некадашњи судија, оценио је за "Новости" да су пресуде изречене Бранимиру Главашу и саоптуженима, минималне или чак испод минимума, далеко мање него што би била примерена казна за дела која су починили:

-Суд им је, практично, изрекао казну толику да покрије време које су већ провели у притвору и затвору по првој пресуди, која је у међувремену укинута, тако да ће малтене већ сутра бити слободни људи.

Максимална казна за дело за које су гоњени јесте 20 година, а минимална пет, а сви заједно су добили мање од максималне казне, укупно 17 година:

-Не видим које су то биле нарочито олакшавајуће околности у време извршења дела које би оправдале санкцију испод законског минимума! Чини ми се да су проглашени кривим искључиво због међународне заједнице, али су казне такве да ће већ сутра, ако не и данас, бити слободни.

Штрбац још додаје да је чак и две деценије затвора мало за убијање српских цивила и бацање у Драву везаних руку, ногу и селотејпа залепљеног преко уста, да случајно не испливају (случај "Селотејп").

Иако је два пута погођен рафалом у главу и бачен у воду, Ратослав Ратковић је успео да се спасе и преживи Главашеве стравичне операције у Славонији, о чему је и сведочио.

- Две деценије је мало и за мучење и смрт Чедомира Вучковића, ког су натерали да пије киселину за акумулатор. Људи су после причали да је од страховитог бола, јер су му горели једњак и утроба, успео немогуће - да развали закључана врата гараже и излети, да би га у дворишту упуцали. Упркос свему, не верујем ни да ће им ове симболичне казне остати. Ценим да ће уложити жалбе, па ће можда поступак бити враћен на поновно одлучивање или ће се отегнути и ко зна колико трајати, да Главаш и остали никада не доживе правоснажну пресуду и да формално остану невини - закључује Штрбац.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације