СВИ БЕОГРАДСКИ СУДОВИ У БЛОКАДИ! Правосуђе у престоници отежано намирује обавезе јер стално пристижу нова потраживања

РАЧУНИ свих београдских судова, као највећих у земљи, јуче су били блокирани! Већина је у "недозвољеном минусу" већ неколико месеци, а неки су једва спојили по неколико дана у плусу. Подаци Народне банке Србије показују да има и оних који ове године нису били "позитивни" буквално ниједан цео дан!

FOTO: Arhiva novosti

То, конкретно, значи да судови све обавезе и судске трошкове отежано и са кашњењем намирују, због чега расту затезне камате, а самим тим и дуговања се увећавају. Како нам је објашњено, у току дана деси се прилив новца, када се суд привремено одблокира и намири потраживања међутим, до истека дана пристигли захтеви надмаше расположиву своту и он опет упада у блокаду.

У највећем задужењу тренутно је Прекршајни суд. Са датумом 9. новембар 2023. његова блокада износи 128.098.997 динара. Подаци НБС показују да је у непрекидном минусу невероватних 1.827 дана! Следи Привредни суд, чији је износ блокаде јуче био 56.775.759 динара. У непрекидној блокади је, према подацима НБС, 843 дана, а у последњих пет година - 1.799.

Рачун београдског Првог основног суда је ове године био блокиран, с прекидима, 231 дан, а у последњих пет година 1.761. Јучерашњи износ био је 575.333 динара. Други основни суд је 185 дана у блокади од јануара (1.176 дана за пет година), а тренутни износ је 134.178 динара. Трећи основни суд је 246 дана блокиран (1.573 за пет година), а тренутни износ је 126.450.

FOTO: Arhiva novosti

У допису који нам је стигао из Високог савета судства (ВСС) наводи се да су ове блокаде у директној вези са трошковима судских поступака за које се у моменту планирања буџета не зна колико ће трајати, односно када ће се завршити.

- Рокови за плаћање трошкова поступка краћи су од рокова предвиђених Законом о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама, што резултира бржим принудним извршењем на основу извршних исправа - наводи се у допису ВСС. - Пре најновије измене, Закон о заштити права на суђење у разумном року је у поступцима стечаја, пред привредним судовима, изазвао огромне трошкове због исплате накнаде штете, где су рокови за добровољно плаћање посебно били кратки (осам дана). Зато су новчана обештећења махом извршавана са рачуна привредних судова преко принудне наплате.

У ВСС се надају да ће законске измене и дужи рокови за наплату побољшати солвентност српског правосуђа.

FOTO: Arhiva novosti

"Новости" су се, позвавши се на Закон о доступности информација од јавног значаја, обратиле и најзадуженијем - Прекршајном, као и највећем - Првом основном суду. Прекршајни суд нам је одговорио да им је рачун тог дана (27. октобар) био блокиран за 117.333.553 динара због немогућности исплате трошкова прекршајних поступака на име ангажовања адвоката.

Први основни суд је, међутим, одбио наш захтев послат имејлом као "неуредан", јер нема електронски потпис, ни форму коју прописује Закон о општем управном поступку, иако нисмо странка у поступку и мада смо се обратили позивајући се на сасвим други закон. Будући да се са оваквом праксом до сада новинари нису сретали, обратили смо се и УНС и НУНС.

- Све теме од јавног значаја требало би да буду транспарентне и доступне новинарском истраживању. Закон треба поштовати, али би онда пракса судова у одговарању на новинарске захтеве требало да буде уједначена. Инсистирање, како тврдите, само једног суда на строгој форми, селективан је приступ којим се дезавуишу новинари да истражују и раде свој посао - каже за "Новости" Оливера Милошевић, потпредседица УНС.

И председник НУНС Жељко Бодрожић окарактерисао је постављање оваквих услова новинарима као - лошу праксу:

- Није усамљен случај да се траже "рупе" у закону да се не би изашло у сусрет новинарима. Ово ускраћивање информација на штету је судова, којима је очигледно потребна помоћ да изађу из незавидне финансијске ситуације. Они јесу претрпани предметима и вероватно је тешко наћи времена за одговоре, али то може бити и обичан изговор.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације