НОВИ ЗАКОН У ХРВАТСКОЈ: Језичко чистунство пуно антисрпске политике

ДОК је ћирилица дословно прогнана из Вуковара, водећи хрватски лингвист и један од твораца закона о језику Стјепан Дамјановић тврди да је треба увести у школе. Али, нови закон који би ускоро требало да буде усвојен, ипак је много ригиднији и стриктно прописује да је у Хрватској у употреби искључиво хрватски језик и латинично писмо. Закон о језику предвиђа Веће за хрватски језик, које ће бити задужено да прати да ли се закон спроводи и ко га крши. Такође, даје могућност националним мањинама да користе "свој" језик, па тако и ћирилично писмо, али како ће то убудуће изгледати у пракси нико не зна.

Фото: Танјуг

Бурне су реакције биле за време јавне расправе о закону о језику, па су многи критиковали "језично чистунство", које Хрватску води међу оне земље које ригидно гледају на језик, а по многима увлаче и елементе политике у језичку проблематику. Многи су схватили доношење закона као борбу против србизама, а посао на изради закона је поверен десно оријентисаној Матици хрватској и академицима из ХАЗУ.

Први нацрт закона је предвиђао и "језичну полицију" и строге казне за сваког ко закон прекрши и говори другачије него што закон прописује, али се од тога одустало. Неће бити лако ни Хрватима, јер закон укида и речи на које су сви навикнути и промовише нове, већином накарадне.

А шта ће бити са ћирилицом, када, очито, све више има покушаја да се "протера" из Хрватске, па чак и са гробља, што се видело у случају наредбе комуналног предузећа Врси крај Задра? Директор Зденко Којић написао је фамозни допис српској породици да "под хитно" уклони надгробну плочу на ћирилици или ће силом бити уклоњена. Позивало се на уставни закон који омогућава употребу ћирилице тамо где Срби чине трећину становништва, а у Врсима то није случај. Као толико пута до сада, случај је био два-три дана тема о којој се говорило, а онда је - заборављен.

- Жалосно је да смо од разбијања ћириличних табли дошли до забране ћирилице  и на гробљима - каже Зоран Пусић, председник Антифашистичке лиге. - У Хрватској постоји етнички произведена нетрпељивост, а то није демократија.

И лидер Срба у Хрватској, Милорад Пуповац, који предводи највећу српску страну СДСС, сматра да је на примеру рата против ћирилице на гробљима повређен устав и констатује да очито има оних којима ћирилица као писмо смета.

Уставни закон из 2002. у прво се време спроводио у више градова и општина у Хрватској где је Срба било бар трећина, а онда је уследио још један егзодус Срба из Хрватске, из разних разлога. Често и због притисака, напада на српске породице, па је драстично смањен и број места где данас чине трећину. Двојезични натписи у хрватским местима су полако нестајали, а на нож је дочекана и иницијатива о десетогодишњем мораторијуму на двојезичност у Вуковару.

На силу су мењани статути и промовисан хрватски језик и латинично писмо као једини у Хрватској. Најдрастичнија је била хајка на ћирилицу у Вуковару, где су на силу разбијане и скидане двојезичне табле. У неким местима са српском већином није било дивљачког напада на ћирилицу, али је у Крњаку током ноћи скинута двојезична табла. Догодило се то и у Војнићу, а више случајева је забележено у Книну. Набрајати би се могло унедоглед. Узалуд је коалициони партнер владајућег ХДЗ-а Пуповац указивао да је ћирилица саставни део традиције и живота Срба у Хрватској и да је ћирилично писмо цивилизацијска тековина словенских народа и писмености, укључујући хрватски народ "у једном делу његове историје".

Управо је та чињеница отворила још један фронт међу лингвистима, јер је промовисан појам "хрватске ћирилице". Стручњаци за језик, пре свега десно оријентисани, тврде да се ћирилицом писало у Дубровнику, Макарској, Скрадинској бискупији и Сплитској надбискупији, "а да су хрватску ћирилицу присвајали српски језикословци".

Сваки час букне рат хрватских и српских лингвиста на ту тему, а десничари у Хрватској се ионако не обазиру на историју и науку, већ упорно сматрају и прогоне ћирилицу као "непријатељско писмо", које је у Вуковар "стигло на тенковима".

- Политика се не сме мешати у језик - сматра угледни стручњак Жељко Јозић, који води и Институт за хрватски језик.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ОТАЏБИНА КАО ЗАВЕТ ПРЕДАКА: Зашто је данас неки заборављају? (ВИДЕО)

10. 03. 2026. у 11:56

Друштво

0 0

ТЕМПЕРАТУРЕ У ПАДУ ОД ОВОГ ДАТУМА: Детаљна прогноза, ево какво нас време очекује

10. 03. 2026. у 11:15

Друштво

0 2

ТРАГЕДИЈА У ВРАЊУ: Младић умро док је играо мали фудбал

10. 03. 2026. у 11:05

Друштво

0 0

ФУНКЦИОНИСАЊЕ АЕРОДРОМА НЕЋЕ БИТИ УГРОЖЕНО Ђурић: Имамо стратешке резерве авиогорива

10. 03. 2026. у 11:03

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације