ФИЗИЧАРИМА ЈЕ У СРБИЈИ БОЉЕ НЕГО У БЕЛОМ СВЕТУ: У Институт за физику из престижних институција у иностранству вратило се 40 истраживача

Уз опадајуће трендове у демографији, "одлив мозгова" се сматра једним од највећих друштвених проблема у Србији, због кога земља из године у годину остаје без драгоцених људских ресурса, иако претходно годинама улаже у њихово образовање. Миграције знања су светски тренд, а нашу земљу, према различитим проценама, напустиле су "десетине, па и стотине хиљада младих стручњака". Да не мора увек да буде тако и да процес може да иде у супротном смеру, показује Институт за физику у Београду на који се последњих неколико година вратило 40 младих научника!

Фото П. Милошевић

Како им то полази за руком и шта је потребно учнити да овај тренд постане уобичајен? У Институту кажу - мора да се створи оаза изврсности и да се обезбеде услови за истраживање.

Ако је судити по изјавама које су "повратници" дали нашим новинама, услови су обезбеђени, неки сматрају да су чак и бољи него у белом свету. А, осим научних погодности, кући их је враћала и чежња за породицом и пријатељима.

- Колико год сам се добро уклопила у немачко друштво, тамо сам се осећала као странац - каже др Соња Предин.

Она се вратила у Србију са Института за информатику у Хофу у Немачкој:

- Хтела сам да се вратим у своју кућу, а Институт за физику је моја кућа.

Породица и пријатељи били су важан мотив за повратак и за др Бојану Вишић, која се вратила са Института "Вацман" у Израелу.

- Увек је добро бити близу породице и пријатеља, то је била једна од првих ствари које су мени биле битне. Једина опција за повратак је био Институт за физику - каже др Бојана.
Из Института за теоријску физику у Саклеу код Париза овде се вратио и др Јакша Вучићевић. Након повратка освојио је престижни европски ERC грант, који је тек трећи грант у домаћој науци. Др Вучићевић ради на истраживањима која би могла да унесу тектонске промене у испитивања такозваних високотемпературних суперпроводника и других отворених питања модерне физике. Баш због тога многи у рукама овог научника већ виде Нобелову награду.

- Вратио сам се првенствено зато што сам желео да живим у својој земљи, а схватио сам да моја каријера овде неће трпети ни на који начин, и да су услови за рад овде подједнако добри као у иностранству - каже др Јакша Вучићевић.

Након девет година у иностранству одлуку да се врати у Србију, донела је др Наташа Аџић, која је боравила на Факултету за физику Универзитета у Бечу.

- Овде ми је срце на месту. Време које сам провела у Аустрији било је довољно да проширим видике, стекла сам искуство и видела како функционише наука на развијенијим факултетима, мислила сам да је сада прави час да се вратим - каже ова научница.

Са Универзитета "Браун" из Америке вратио се др Игор Прлина, који се бави теоријском физиком. Уз напомену да као теоријски физичар може радити и "на ливади", истиче да овде има доста слободе у раду.

- Има надзора, али нема репресије, лепо је када немате шефа стално над главом и када можете слободно да се бавите науком - каже овај млади научник. - И овде постоји селекција, зна се ко је способан да ради на Институту. Осим тога, ова установа се развија и расте, нема стезања каиша, што је веома важан мотив.

Током боравка на постдокторским студијама у Лисабону, др Марко Војиновић обишао је многе европске научне институције, али каже да оне нису ништа боље од ових које ми имамо у Београду. Зато се и вратио.

Директор Института др Александар Богојевић прича нам да се у Институт већ деценију враћа већи број људи него што из њега одлази.

- Порастао је број људи који одлазе, али мало брже од тога расте број људи који се враћају - каже Богојевић за "Новости". - На Институту годишње докторира око 10 стручњака, Институт у својих 25 лабораторија запошљава више од 200 истраживача од којих је већина део образовања или каријере провела у иностранству. Њихов повратак је пресудан за врхунски квалитет истраживања и бројне међународне и домаће пројекте.

Директор Богојевић наглашава да су истраживачи Института за физику међу најактивнијим истраживачима ангажованим на пројектима које преко својих програма додељује Фонд за науку, а редовно учествују и у пројектима које финансира Фонд за иновациону делатност.

- Међународна сарадња је један од кључних сегмената рада на Институту који је једна од најуспешнијих установа у Србији и по броју међународних пројеката - каже Богојевић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације