НАЈЛЕПШЕ РАТНО ЉУБАВНО ПИСМО: На данашњи дан погинуо је Иво Лола Рибар, оставивши коверат за вереницу Слободу, не знајући да је - мртва

НА данашњи дан, пре тачно 80 година, 27. новембра 1943., код Гламочког поља, погинуо је један од најпознатијих југословенских револуционара, најмлађи члан Врховног штаба Народноослободилачке војске и народни херој Иво Лола Рибар.

Foto:Wikipedia

Иво Лола је био правник и револуционар, један од организатора и предводника омладинског и студентског покрета у Југославији, организатор омладинског антифашистичког покрета током НОБ, секретар ЦК СКОЈ-а и председник УСАОЈ-а.

Осим као симбол целе једне генерације, Лола Рибар остаће упамћен и по једном од најлепших љубавних писама, које је написао вереници Слободи Трајковић. Никад га није добила - убијена је пре него што је он погинуо.

"Најдража једина моја!

Пишући ово писмо ја се поуздано надам - оптимиста сам, као и увијек! - да те оно никад неће стићи већ да ћемо се нас двоје видјети и увијек остати заједно. Јер ово писмо је зато и писано.

У овом тренутку, када полазимо у посљедњу, одлучну етапу боја од којег зависи, поред осталог и наша лична будућност и срећа, - желим да ти кажем неколико простих и једноставних ствари.

У мом животу постоје само двије ствари: моја служба нашем светом циљу и моја љубав према теби, најмилија моја. Нашу срећу и живот који смо хтјели нисмо, као ни милиони других,могли остварити изоловано, већ само преко наше борбе и наше побједе. И зато су те двије ствари у суштини, у мени самом, једно.

Знај душо, да си ти једина коју сам волио и коју волим. Сањао сам и сањам о нашој заједничкој срећи - онаквој какву смо жељели, о срећи достојној слободних људи. То је једина права срећа, једина коју треба жељети.

Ако примиш ово писмо - ако дакле ја не доживим тај велики час, немој много туговати, најдража! У свијету у коме будеш тад живјела, наћи ћеш , увијек жив, најбољи дио мене самог и сву моју љубав према теби.

За тебе сам сигуран да ће твој пут бити прав и онакав какав мора да буде. На њему, на путу живота наћи ћеш освету и срећу.

Много, много те волим, једина моја! И желим да никад не добијеш ово писмо, већ да заједно с' тобом дочекам велики час побједе. Желим да те својом љубави учиним онако срећном као што то заслужујеш.

Увијек твој. "

FOTO: Arhiva novosti

Ово писмо је прерадила за песму некада популарна Корни група.

Иначе, Иво Лола се школовао у Паризу и Женеви, дипломирао на Правном факултету у Београду и повезао се са револуционарним студентским покретом, па 1936. постаје члан Комунистичке партије. Учествовао је на многим међународним омладинским конгресима - у Бриселу, Женеви, Паризу...

После окупације Југославије, активно је радио на организовању и припреми оружаног устанка. Током јула и августа 1941. непосредно је руководио акцијама илегалаца у окупираном Београду, а у септембру је прешао на ослобођену територију. Учествовао је на саветовању у Столицама, а у току 1942. и 1943. године је по задатку Тита, са Едвардом Кардељем, неколико пута одлазио на окупирана подручја, а боравио је и у окупираном Загребу и Београду.

Био је један од организатора Првог конгреса антифашистичке омладине, одржаног у децембру 1942. у Бихаћу,када је изабран за председника УСАОЈ. У октобру 1943. одређен је за шефа прве војне мисије НОВ и ПОЈ, која је требало да оде у Штаб савезничке команде за Блиски исток, у Каиру. Погинуо је 27. новембра 1943. године приликом непријатељског ваздушног напада на авион који је требало да га са Гламочког поља пребаци у Бари.Током рата погинуо је и његов млађи брат Јурица.

Слобода Трајковић је рођена у Врњачкој Бањи и студирала је хемију. Породица Трајковић позвана је на вечеру, 6. априла 1941. године, у дом породице Рибар ради планирања венчања. Тог дана је бомбардован Београд, па до те вечере није дошло, као ни до венчања.

Иво је отишао у партизане, где није хтео да води крхку Слободу. Ипак, она се са целом породицом активно укључила у Народноослободилачки покрет. Отац, угледни београдски апотекар Светолик Трајковић, давао је велике количине лекова и санитетског материјала за партизане, а брат Мирослав је служио као веза у Београду. Слобода и Вера су скупљале одећу и остале потрепштине за партизане.

Отац Светолик, мајка Милена, син Мирослав и ћерка Вера, ухапшени су половином јануара 1942. године, када је београдској полицији пало у руке једно писмо Лоле Рибара. Мучили су Веру, да би после 10 дана схватили да она није Слобода. Слобода је била у Врњачкој Бањи, код тетке, где је и ухапшена и пребачена у злогласну Главњачу. Специјална полиција покушала је да је присили да напише Лоли писмо и намами га. Пошто је одбила, пребачена је у логор на Бањици и заједно са члановима породице убијена 9. маја 1942.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације