НАДАМО СЕ ДА ЋЕ КОД НАС РАДИТИ И СТРАНИ НАУЧНИЦИ: Интервју - министарка др Јелена Беговић

Када добијете организацију ЕКСПО, тек онда постајете свесни шта вас чека и да временски период који предстоји уопште није дуг, за овакву врсту мега инфраструктурног пројекта који обухвата павиљоне и све оно што ће послужити за Специјализовану изложбу. Паларелно с тим, граде се и Национални стадион и нови Београдски сајам, као потпуно нови концепт који треба да омогући да у будућности заиста можемо да организујемо престижне и велике конференције, изложбе и догађаје. Бићемо спремни до краја 2026. године.

Фото: Горан Чворовић

То у разговору за "Новости" поручује министарка науке, технолошког развоја и иновација др Јелена Беговић, која је ових дана предводила делегацију Србије у Паризу на представљању до сада оствареног у припреми за ЕКСПО 2027.

- Саопштили смо Генералној скупштини докле смо дошли око припреме радова. Једноставно, показали смо спремност и одлучност да ће ЕКСПО 2027 бити онакав како смо обећали, што се тиче инфраструктуре и целе идеје – истиче Беговићева.

• Колико је ово захтеван пројекат?

- Сам процес до добијања организације изложбе већ је био огроман посао. У питању је била веома интезивна дипломатска активност коју је Србија преузела, да бисмо добили поверење. За нас је гласала 81 земља, што је бројка која говори о угледу који имамао, као и о резултатима наших активности.

• Шта смо до сада урадили?

- Тренутно смо у фази припремних радова и финалног пројектовања. Говоримо о 127 хектара земље, о саобраћајницама, хотелима, другим смештајним капацититетима, железничкој повезаности с аеродромом и центром града. Лежимо и на две дивне реке, и све ће то бити повезано. Добијамо много широку причу која треба да укључи и културне, и све друге објекте који могу да репрезентују Србију и Београд на најбољи могући начин. Када се прође поред локације где ће бити ЕКСПО, може да се види да су радови на припреми интезивни.

• Када ће бити предат елаборат о томе шта и како радимо?

- Међународном бироу за изложбе тренутно припремамо извештај, с детаљима које захтевају у циљу финалног одобрења да то обухвати све оно што један ЕКСПО треба да има, како би испунио своју мисију, и како бисмо могли да оно што смо замислили заиста спроведемо у дело. То би требало да се догоди врло брзо, у следећа два-три месеца.

• Колико ће се Београд мењати?

- Око изложбеног простора, настаће цео нови град. И, он ће да расте. У принципу, овакве изложбе представљају почетак раста новог дела града. С једне стране, имамо научни центар "Био4" који ће такође да шири град на ту страну, с друге имамо ЕКСПО, с другачијим концептом. Реч је о повећању капацитета и расту града са врло јасним стратегијама и смерницама.

• На који начин ће се повећавати смештајни капацитети?

- Ради се пројекат у којим деловима треба да се граде нови хотели. Постоје основни, за најуже потребе ЕКСПО, али ту ће Београд и окружење добити озбиљно "појачање", што се не би догодило да није било ове изложбе.

• Шта бисте поручили онима који су носталгични према данашњем Сајму?

- Градови се шире. Биће то и растерећење за саобраћај, што се сајма тиче. Ако желимо организацију престижних и великих догађаја, мислим да они не треба да оптерете стари резиденцијални део града, већ да се дешавају на ободима.

• Колико можемо да научимо од туђих искустава?

- Недавно сам била у Португалији на највећем веб-самиту у Европи, где у једном дану дође седамдесет хиљада људи који излажу своје производе, представљају стартап предузећа, иницирају сусрете, организују паралелне конференције и за то су заиста потребни озбиљни капацитети. У Португалији бивши ЕКСПО представља то место. Највећи број културних догађаја се ту организује. Лепа паралела може да се повуче са португалским ЕКСПО из 1998. године. То је било семе око кога је изникао град у коме се сада опредељују да углавном живе млади. Некада су то били индустријска зона и отпад, а сада је то преточено у нови модеран град у коме се налазе и неки од најбољих ресторана у Лисабону. Викендом овде долазе становници главног града.

• ЕКСПО оживљава периферију?

- Измештањем, чува се стари део града који не може да поднесе да током три месеца четири милиона људи прође кроз њега. Туристи ће долазити у центар града по потреби, на одређени културни догађај, да виде Београд, али неће ту бити смештени 24 сата.

• На чему ће бити стављен акценат током међународне сајамске манифестације?

- Наша тема су игра, спорт и музика, али и иновације ће такође бити један од стубова предстојеће изложбе, не само у игри, спорту и музици, већ свеукупно. Иновациони екосистем везан за науку добиће такође врло значајно место на изложби. Пратиће и "обојити" ЕКСПО, јер сматрамо да данас без иновација нема будућности. Имамо шта да покажемо.

• Чему данас придајете највше пажње у вашем ресорном министасрству?

- Много радимо на развоју научне изврсности, са врло конкретним пројектима и програмима, како би оне изузетне, с једне стране, наградили, а с друге дали шансу онима који имају добру идеју, да могу да се финансирају из наших различитих фондова, да им дамо подршку да храбро изађу и на европско тло. То нам је један од приоритета, да охрабримо већи број паметних људи да аплицирају на међународним пројектима.

• Пуно радите и на промоцији иновација?

- Имамо пројекат "Србија, земља науке, земља иновација", где обилазимо све веће градове у нашој земљи. Мешовити тим из Фонда за науку, Фонда за иновациону делатност, Привредне коморе Србије и порески саветници, објашњавају који су то потенцијални извори финасирања које држава обезбеђује и, што је веома битно, које су то пореске олакшице које је држава увела за приватни сектор, стимулативне за истраживање и развој. То је нешто с чим неки још нису довољно упознати, немају храбрости да покушају, а ми смо ту да им објаснимо и покажемо им добре примере из праксе, колико је то заиста исплативо за компаније. То су фронтови популаризације науке, и мислим да смо успели да у последњих годину дана подигнемо њену видљивост.

• Видљив је и повратак неких младих научника?

- Радимо на томе интезивно, јер захваљујући улагању у инфраструктуру већ сада неки бројеви и подаци показују да се људи враћају у Србију. Желимо истовремено и да интернационализујемо нашу науку. Није реч само о повратницима, већ отварамо врата наших института и инфраструктура за сарадњу на међународном нивоу, да као што ми некада одемо у иностранство да радимо, тако привучемо стране научнике да дођу да раде код нас.

• Каква су примања?

- Оно што смо такође успели у последњих годину дана је да разрешимо проблем с којим су се сучавали наши истраживачи, а то је систем плата. Успели смо да постигнемо договор и са Заједницом института Србије, и са синдикатом, и дошло смо до, из мог угла, за почетак, јако доброг предлога, који је прихваћен и од стране Владе Републике Србије, где ће једно научно звање имати јединствену плату која је за наше услове тренутно више него фер. Са новим системом крећемо од 1. јануара 2024. године. Наравно, ићи ћемо у повећања, када год то будемо могли. Увели смо веома транспарентан и једноставан систем. Многима који су с правом били незадовољни решио је проблем. Делу истраживача ће бити подигнуте плате, а оно што је битно никоме неће бити смањене. Био је то велики изазов, али то смо успели да решимо. Такође, одлучили смо да наградимо и 10 одсто најбљих научника, који ће, по врло мерљивим критеријумима, имати додатну стимулацију. На сваке две године истраживачи ће имати шансу да се нађу међу 10 одсто најбољих.

Фото: Горан Чворовић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације