СЛАВИМО СВЕТОГ НИКОЛУ, НАЈВЕЋУ СРПСКУ СЛАВУ: Верује се да данас ваља опраштати дугове - ово су обичаји

СРПСКА православна црква и њени верници данас славе Светог Николу.

Фото: СПЦ

Свети Никола је највећа слава у Србији и каже се да данас пола Србије слави, а друга половина иде на славу.

Овај славни светитељ рођен је у граду Патари у Ликији као син јединац богатих и угледних родитеља, који су га као дар од Бога посветили Богу. Духовни живот започео је у манастиру "Нови Сион" код свог стрица, Светог Николаја епископа патарског. По смрти родитеља, вођен чудесним небеским гласом, кренуо је у народ да шири веру, правду и милосрђе.

Убрзо после тога постао је архиепископ мирликијски те је у време прогона хришћана, под царевима Диоклецијаном и Максимијаном, доспео у тамницу, али је и тамо настављао своје проповеди. Присуствовао је Првом васељенском сабору у Никеји, и ту, у борби за истину, ударио једног јеретика Арија, због чега је одстрањен са Сабора и од архијерејске службе.

Чудесним јављањем Господа Христа и Пресвете Богородице неколицини првих архијереја, враћен је овај правдољубиви светитељ на Сабор и у службу. Још за живота људи су га сматрали светитељем и призивали у помоћ у мукама и невољама, а он је самом својом појавом доносио утеху, тишину и добру вољу међу људе. У старости кратко је боловао и упокојио се 343. године.

Свети Никола се сматра заштитником: деце, учених људи, трговаца, морнара, путника уопште... Сматра се да је обичај по коме се деци уочи Светог Николе у ципелице потајно стављају поклони потекао отуда што Свети Никола своја доброчинства никада није чинио јавно. Исти мотив се везује и за Божић Бату.

Некада се на свим хришћанским бродовима налазила икона Светог Николе, а он се посебно празновао дуж Јадранског и Средоземног мора, где је био обичај да се на тај дан не испловљава, а да се бродови на пучини усидре и пловидбу наставе сутрадан.

Свети Никола је умро у петак, 6. децембра (то је у нашем веку 19. децембар по новом или Григоријанском календару) 343. године и сахрањен је у саборној цркви у Мири. Ту је његово тело почивало више од шест векова, а хришћани су долазили на његов гроб и доводили своје болеснике. Међу њима су били и Стари Словени са реке Дон, чиме се објашњава зашто је Свети Никола толико поштован код Срба.

Када су Турци у 11. веку освојили Ликију, мошти Светога Николе су 1096. прокријумчарене из Мира у Бари у Италији и положене у Цркву светог Јована Претече, која је убрзо постала стециште ходочасника.

Три године потом грађани Барија подигли су велелепну цркву Светом Николи. Овом храму је доцније српски краљ Стефан Дечански слао богате прилоге и читаву цркву украсио сребром у знак захвалности јер му је, како је сматрао, Свети Никола повратио вид.

Свети Никола зимски празнује се 19. децембра по грегоријанском календару у знак сећања на дан свечеве смрти, а летњи 22. маја, када су светитељеве мошти пренете из Мира у Ликији у тада православни Бари у Италији. То је за многе породице мала слава или преслава.

У народу се зове Млади Свети Никола, Летњи Свети Никола, Николице ...

Обичаји за Светог Николу

Свети Никола је у календару Српске православне цркве обележен црвеним словом и због тога постоји веровање да не ваља радити никакве кућне послове, усисавати, прати веш, чистити.

Будући да је Свети Никола познат и као заштитник деце, од давнина је постојао обичај да се на дан када се овај светац слави, дарују деца орасима, јабукама и слаткишима. Током ноћи, док деца спавају, Свети Никола би свима оставио дарове у ципеле или покрај прозора. Деца би, нарочито за тај дан, очистила своје ципеле и ставила их близу кревета како би се ујутру прво њима обрадовала.

Засадите божићно жито

Божићно жито, симбол плодне надолазеће године, новог живота и добрих усева сади се на овај празник да би до Божића стигло довољно да нарасте.

Лађари пуцају из топова

На овај празник, где год да се нађу, лађари спуштају сидра. Заустављају лађе док се морнари помоле светитељу и онда настављају пут. Припремају топове за паљбу одајући почаст своме заштитнику. На овај начин славу је обележавао и кнез Милош Обреновић.

Направите шарене колаче у облику птице

На југу Србије традиционално се на овај дан праве шарени колачи у облику птице. Заједно са погачом и вином односе се у цркву на освештење молитвом и вином. Након тога, служе се гостима, а пре свих деци.

Славите посну славу

Слава Светог Николе пада у време великог божићног поста. Традиција је да се за Никољдан припремају посна јела.

Опростите другима дугове

У Византији је на Светог Николу био обичај да се на тај дан амнестирају затвореници. У народу постоји веровање да ће ономе ко данас опрости дуг следећа година бити богата и плодна. Постоји и веровање да данас не треба никога подсећати на дуг, нити му додатно отежавати положај због тога што је дужник.

На тај дан треба односити поклоне онима који славе Светог Николу. Међутим, и свечари који славе не смеју по обичају своје госте пустити празних руку, већ им обавезно морају дати дарове пре него што пођу кући.

БОНУС ВИДЕО

Препоручујемо

Репортаже

0 2

БЛИЖИ СЕ НАЈВЕЋА СЛАВА КОД СРБА: У овом месту почели су да граде храм посвећен заштитнику путника (ФОТО)

22. 11. 2023. у 20:20

Друштво

0 0

ДА ЛИ СМЕМО ДА ПАЛИМО СВЕЋЕ ЗА ЖИВЕ? Свештеник открио да ли чинимо велики грех

12. 12. 2023. у 18:54

Друштво

0 0

ШТА ЗНАЧЕ УКРАСИ НА СЛАВСКОМ КОЛАЧУ? Један је изузетно важан, а ево шта симболизују остали

08. 12. 2023. у 13:14 >> 13:45

Друштво

0 1

ЕПИСКОП СЕРГИЈЕ: Југославија припада прошлости, Србија и прошлости и будућности

30. 11. 2023. у 20:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације