НЕСТАЋЕ НАС ЈОШ ПОЛА МИЛИОНА, ПАД ИПАК УСПОРЕН У ОДНОСУ НА ПРЕТХОДНУ ДЕЦЕНИЈУ: Пројекције РЗС о броју становника до 2041.

У Србији ће 2031. године бити 6.468.681 становника, а 2041. године 6.173.971 - показују најновије процене Републичког завода за статистику. Према овим пројекцијама, за две деценије биће нас, дакле, за још пола милиона мање. Ово ипак значи да ће демографски пад бити успорен, јер смо за деценију, између два пописа, од 2011. до 2022, изгубили 500.000 житеља.

Фото Танјуг

При томе ће жена бити за око 200.000 више него мушкараца, као што ће више бити старијих од 80 него млађих од четири године.

Према речима Љиљане Секулић из Републичког завода за статистику, ове пројекције рађене су на бази пописних података.

- Користили смо базе становништва утврђене пописом и изводили хипотезе на основу података о рађању, умирању и миграцијама, односно усељавањима и исељавањима становништва. Између осталог, кључни подаци који се узимају јесу стопа фертилитета, очекивана дужина трајања живота, миграциони салдо и старосна структура миграната итд. Овакве пројекције раде се од југословенског пописа становништва, 1981. године, а средином следеће године имаћемо ажуриране податке - каже Љиљана Секулић.

Фото Танјуг

Претходне процене Популационог фонда УН показивале су да ће се становништво Србије до средине 21. века смањити за петину, као и да ће до 2041. свака четврта особа имати 65 година. Пад становништва, према тим показатељима, најмање би погодио Београд, који би могао да изгуби 3,8 одсто становника, а највише југоисточну Србију, која би могла да изгуби и до 40 одсто житеља.

Ова, најновија демографска анализа РЗС показала је и да се у 2031. години очекује 260.156 деце млађе од четири године, 2036. године њих 256.669 овог узраста, а 2041. - 255.329.

И док број деце бележи константан пад, број старијих од 80 година непрекидно расте: 2031. би могло да их буде 341.032, пет година касније 376.605, а 2041. године - 362.609.

Између два пописа, за једну деценију, од 2011. до прошле године, удео особа старијих од 65 година порастао је са 17,4 одсто на 22,1. Тренутно је најнеповољнија демографска слика у Јужној и Источној Србији, где је готово свака четврта особа у трећем добу.

РАЂАЊЕ 2022. године на свет дошло 62.700 деце, Фото А. Станковић

Према статистички показатељима, број грађана Србије мултипликовао се од 1950. до деведесетих година прошлог века, да би од почетка новог миленијума бележили пад. Како наводи демограф Иван Маринковић, ово је било карактеристично и за остале земље које су крајем прошлог века доживеле цепање, попут Русије, тј. некадашњег Совјетског Савеза. Ратови и економске кризе, уз уобичајене демографске законитости које прате и развијени свет, утицали су на број становништва.

Паралелно са старењем, пада и број радно способне популације, па их је нпр. 1990. у србији било 64 одсто, а прошле године 63,5. Исти је случај и са женским фертилним становништвом (жене у добу за рађање). Средином прошлог века оне су чиниле 27,2 одсто популације, а лане 21,1. И док су већ дуже време прворотке све старије и старије, занимљиво је да се ипак смањује број жена које рађају после педесете. Док их је 1950. било 703, прошле године забележено је тек 44.

- Пад броја становника не можемо да спречимо, али можемо да га ублажимо - каже социолог Слободан Вуковић. - С обзиром да Европа улази у кризу јер је Америка желела да ослаби свог конкурента, па је стари континент натерала да уведе санкције Русији, већина европских земаља је у рецесији. Стога је за очекивати да се један број наших људи врати у земљу и да то буду млађи људи, надамо се стручњаци. Зато треба водити паметну политику у том правцу, али и развијати регионалне центре, да не би сво становништво гравитирало ка Београду - сматра Вуковић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације