ТРИ ГРАЦИЈЕ ПОМЕРАЈУ ГРАНИЦЕ НАУКЕ: Доктори наука Ана, Исидора и Милица постижу врхунске резултате у науци

МЛАДЕ су, успешне и веома посвећене научном раду који захтева много упорности и одрицања. Ана Доброта, Исидора Кешељ и Милица Радаковић, све три доктори наука, баве се сасвим различитим областима - Ана је стручна за физичку хемију, Исидора решава проблеме мушког стерилитета, а Милица истражује да ли је ледено доба било баш толико ледено.

Фото влада србије

Иако се баве потпуно различитим областима, имају и нешто заједничко, то је амбиција да свака у својим оквирима помери границе и да допринос свеукупном животу и својој земљи коју неизмерено воле.

Ове три даме су и добитнице националних признања "За жене у науци" које се сваке године додељује најуспешнјим младим научницама.

Ана, Исидора и Милица за наш лист говоре о томе како су донеле одлуку да се посвете научним истраживањима, објашњавају шта њихова, за обичан свет комликована наука, тачно подразумева, колико им остаје слободног времена и чему га посвећују...

ДР АНА ДОБРОТА:

Пут који су трасирале наставнице

приватна архива

Значајан утицај на моје усмеравање према природним наукама, а потом и ка научном раду, имале су сјајне наставнице математике и хемије из основне школе, и генијална професорка физике из гимназије. Усадиле су ми љубав и ентузијазам према овим предметима, и обезбедиле ми добру базу знања. Временом сам увидела да је математика језик и логика физике, а физика језик и логика хемије, те да се моја интересовања идеално комбинују у интердисциплинарној науци каква је физичка хемија.

Током основних и мастер студија на Факултету за физичку хемију посебно су ме заинтригирале електрохемија, наука о материјалима и квантна хемија. Од дипломског рада надаље, уз фантастичног ментора, почела сам да се бавим управо комбинацијом те три гране физичке хемије кроз компјутациону науку о материјалима усмерену на електрохемијске примене. Циљ је да дамо барем мали, а пожељно и значајан допринос свеукупно квалитетнијем животу. На факултету се бавим и наставом.

Мој рад укључује истраживање и откривање нових материјала, као и побољшање постојећих, како би се задовољиле неке специфичне потребе или развиле нове технологије. У фокусу мог истраживања је материјал који се зове графен, а који је сродан графиту. Графен је важан јер је ванредно чврст, флексибилан и проводљив материјал који има потенцијал да донесе значајан напредак у индустријама.

Наш посао уме да буде временски веома захтеван. Ипак, важно ми је да поред тога негујем и односе са породицом и пријатељима, као и друга интересовања. У том смислу ми је врло значајан покрет - све од шетње, преко јоге, плеса и зумбе, до пливања. Уживам у учењу страних језика, шпански ми је омиљен. Инспирише ме музика, а у последње време ми све више пријају и боравак у природи и читање.

ГЛОСА

У фокусу мог истраживања је графен, који је сродан графиту, и има потенцијал да донесе значајан напредак у индустријама.

ДР МИЛИЦА РАДАКОВИЋ:

Милиони година записани у седименту

приватна архива

Кључан тренутак да се определим за геонауке био је када сам на другој години основних академских студија смера професор географије бирала предмет који се тиче палеогеографије, односно изгледа наше планете у геолошкој прошлости. Професор, мој садашњи ментор, уместо да тражи класично полагање испита, дао ми је задатак да излажем наше заједничко истраживање у Српској академији наука и уметности - огранку у Новом Саду, на међународној конференцији. Ово је био успешно спроведен тест мојих могућности, а свет конференција, науке и научних радова постао је забавнија страна студирања. Мој план је да останем у Србији, јер мислим да има непресушан потенцијал за моја истраживања. Волела бих да се усавршавам у Кини, али да примарно останем везана за Балкан, који волим.

Иначе, изучавам изглед животне средине на простору Војводине и њене промене током последњих милион година на основу седимената који су наталожени током овог дугог периода. На простору Србије постоје докази о претходних девет глацијално-интерглацијалних циклуса, односно смена хладних и топлих периода. Данас су климатске промене актуелна тема у контексту утицаја човека на природне процесе. Ми изучавамо период када није било баш никаквог утицаја човека. Тренутно се налазимо у једном топлом периоду, кога зовемо холоцен, а који је почео пре око 11.700 година, када смо последњи пут изашли из правог леденог доба. Међутим, и холоцен је имао кратке смене хладнијих и топлијих периода. Тако је у Европи од 14. до 19. века владало једно мало ледено доба које је довело до раста ледника на Алпима, залеђених река северне Европе, појаве глади и куге, али и великих промена у друштву, предвођених гладним и незадовољним становништвом, почевши са Француском револуцијом. Занимљиво је да су инструментална мерења температуре почела управо након малог леденог доба када је температура била природно ниска, тако да температура тренутно расте и већа је од оне из 1850. године, што је очекивано. Морам да нагласим да не постоји "нормална" температура, јер су главне особине климе променљивост и цикличност.

Моја професија захтева боравак на терену и тражење природних архива формираних у протеклих милион година које потом могу да проучавам. Током студија сам се учланила у Друштво младих истраживача "Бранислав Букуров" на Природно-математичком факултету у Новом Саду, које добија средства за организовање истраживања Србије. Као председница овог друштва организовала сам много експедиција са студентима, који су били вољни да шетају са мном десетинама километара дневно по Србији и помажу ми приликом узорковања. Осим површине, истражујем и подземље планете, завлачим се у канале пећина које нису доступне туристима, јер сматрам да су оне неупоредиво лепше. Наравно, ово радим уз опрему и искусне спелеологе. Пећински накит такође представља природну архиву која се таложила хиљадама година, а анализирамо их са колегама из Кине. На теренима сам више пута месечно, углавном викендима, пошто радним данима држим наставу као асистент на Катедри за физичку географију, Департмана за географију, туризам и хотелијерство.

ДР ИСИДОРА КЕШЕЉ:

Плес пао у сенку митохондрија

приватна архива

На четвртој години факултета, када смо одабрали усмерења, у мом случају то је био модул Молекуларна биологија, веома ме заинтересовао рад у лабораторији и то узбуђење у откривању нових ствари на нивоу молекула. Током израде мастер рада, у лабораторији у којој и сада радим, заиста сам заволела рад у науци. На самом почетку нисам имала свест о већим проблемима са којима се научници суочавају а тичу се новца, опреме... Бавити се науком јесте захтевно и тражи посвећеност и одрицања, али је код мене увек преовладавао осећај задовољства да радим оно што волим и са људима са којима је увек задовољство радити, посебно са мојим великим пријатељем и колегиницом др Маријом Медар.

Резултати научних експеримената које сам урадила показали су да се сперматозоиди пацијената са дијагнозом нормозооспермије разликују како по функционалности, тако и по профилу експресије маркера митохондирјалне динамике. Наш циљ је налажење нових молекуларних маркера који би служили као прогностички/дијагностички маркер мушке неплодности.

Молекуларни маркери који су одабрани представљају молекуле за које се сугерише да посредују фузију сперматозоида са јајном ћелијом у процесу фертилизације. Сврха предложеног пројекта представља дефинисање молекула који посредују фузију сперматозоида са јајном ћелијом, а који би били нови молекуларни маркери и тиме би повећали дијагностичку вредност евалуације сперматозоида. Ово је посебно важно за групу пацијената са нормалним параметрима спермограма чији се сперматозоиди разликују по функционалности и нису успешни.

Како сам напредовала у звањима на универзитету, низале су се и обавезе. Због рада у настави и у лабораторији, било је све мање простора за активности које су до тада доминирале. Тако сам једног дана престала да тренирам плес који волим како бих се фокусирала на истраживања и рад са студентима. Између плеса и митохондрија, изабрала сам митохондрије. Иако тај избор није био лак, донела сам одлуку и наставила путем који сам одабрала. Испоставило се да сам, удубљујући се све више у своје истраживање, померала границе знања, а то доноси огромну радост. Због тог доброг осећаја на који наилазим, како у лабораторијским истраживањима, тако и у раду са студентима, схватила сам да сам направила прави избор. Када сте суочени са битним изборима, треба размишљати дугорочно, тако да и када данас жртвујете једну ствар коју волите, то увек радите да бисте са друге стране добили нешто још боље. Научно истраживање дефинитивно може да обогати живот, али иза тога се увек налазе вредан рад, упорност, одрицање и квалитетне одлуке. Слободно време проводим путујући са супругом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације