МАЛО ПОЗНАТИ ДЕТАЉИ О ХОЛОКАУСТУ У СРБИЈИ: Велики концентрациони логор за целу земљу планиран у Засавици, али је терен поплављен

МЕЂУНАРОДНИ дан сећања на Холокауст обележава се 27. јануара у свим земљама, укључујући и нашу, јер су тог датума совјетске трупе ушле у злогласни логор Аушвиц-Биркенау и ослободиле преостале заточенике. Рачуна се да је у окупираној Србији током Другог светског рата убијено око 16.000 Јевреја.

FOTO: Arhiva novosti

Њих 11.000 било је из уже Србије, 3.800 из Баната и око 1.100 избеглица из централне Европе, чији је бег преко Југославије за Палестину прекинуо немачки напад на Југославију. Све у свему, убијено је 90 одсто предратне јеврејске популације, а преживелих 10 одсто остало је у животу тако што се прикључило партизанима, побегло у делове Југославије који су били под окупацијом Италије или се, просто, скривало.

Према речима историчара проф. др Милана Кољанина, руководиоца Одељења за прикупљање и стручну обраду грађе, истраживачке послове, библиотеке и архива Меморијалног центра Старо сајмиште, Холокауст у Србији је специфичан.

FOTO: Arhiva novosti

- Он је био директно повезан са општенародним устанком против окупатора, када су Јевреји, уз комунисте и виђеније Србе, први стрељани у одмаздама, по квотама 50 цивила за рањеног и 100 за убијеног Немца. Такође, спроводио га је Вермахт, дакле војне јединице, а не специјалне јединице полиције, као у другим окупираним земљама - каже Кољанин за "Новости".

Већ средином јула 1941. прве јеврејске заточенике почео је да прима привремени логор у Шапцу, где су били интернирани имигранти из средње Европе, углавном Аустрије (чувени "кладовски транспорт"). Они ће бити убијени код села Засавица.

Одмах за њим формиран је Јеврејски прихватни логор Београд, познат као Топовске шупе (на Аутокоманди). Међу интерниранима у Топовским шупама били су мушкарци, Јевреји, прво они протерани из Баната, а затим и београдски, као и ромски мушкарци.

- Најстарији нису заточени одмах, већ касније у Јеврејском логору Земун (Старо сајмиште) - објашњава проф. Кољанин. - Оно што се дешавало на Сајмишту, не може се разумети без схватања онога што се догодило у Топовским шупама. То је део јединственог процеса.

Професор додаје да је део логора на Аутокоманди већ од јуна 1941. био одвојен као прихватни центар за српске избеглице, махом из НДХ, али и других делова окупиране Југославије. После њега настаје јеврејски део, ограђен жицом, мада је било контаката између избеглица и Јевреја.

- Породице заточеника у Топовским шупама имале су право да обиђу своје најмилије и донесу им храну, што је све требало да створи привид нормалности. За Јевреје је то, формално, био радни логор, одакле су вођени на рашчишћавање рушевина после бомбардовања, или да раде на железничкој станици или луки, тешке, физичке послове. Под изговором да их одводе у други логор, сукцесивно су их водили на стрељање - каже Кољанин.

Топовске шупе данасFoto: FOTO: Arhiva novosti

POGLEDAJ GALERIJU

Масовне егзекуције су прво вршене на Чардаку, стратишту у Делиблатској пешчари, а после тога крај пута између Панчева и села Јабука. До почетка децембра 1941. готово сви Јевреји из Топовских шупа су убијени, осим мањег броја који је одведен на Старо сајмиште, да припреми први и трећи павиљон у новом логору, за прихват јеврејских и ромских заточеника. И они су затим интернирани на Сајмиште, чиме је улога првог јеврејског логора на Аутокоманди окончана.

- И логор на Сајмишту има занимљиву предисторију, јер су окупатори намеравали да направе велики, главни концентрациони логор за целу Србију управо у Засавици. Он је требало да буде спреман за 50.000-500.000 људи, међутим, због поплава локација је измештена на Сајмиште - каже Кољанин и препричава како је изгледао процес ликвидације јеврејских жена, деце и старих, који су преживели страшну зиму, болести и глад 1941.

Процес убијања у душегупкама, камионима-гасним коморама, текао је тако што би у првом камиону од Сајмишта до Јајинаца били нагурани Јевреји којима је речено да се селе у други камп. Иза њега би ишао камион са њиховим стварима.

- Окупатори су смислили превару да би убијање Јевреја прошло у што већој тишини, па су им говорили да се селе и да треба да покупе ствари у завежљаје и означе их именима. Иза ова два камиона ишао је аутомобил са командантом логора Андорфером или његовим замеником Едгаром Енгеом (познатом под надимком Џелат, прим. аут.). Они би прешли понтонски мост на Сави, ту би се први камион зауставио и повезали би ауспух са цеви којом је спровођен гас у унутрашњост возила. До масовне гробнице у Јајинцима, сви Јевреји већ би били угушени. Код Топовских шупа камион са стварима би скренуо и оне су ту истовариване - прича Кољанин.

У Јајинцима су за жртве унапред биле припремљене раке, које су копали логораши са Бањице. Они су, такође, убијани као непожељни сведоци.

Из Топовских шупа је усмрћено око 5.000 Јевреја, што је са око 7.000 убијених са Сајмишта, чинило скоро 12.000. Убијено је и између 1.000 и 1.500 Рома.

Њихова тела нису сачувана јер је у јесен 1943. почела, не само код нас, већ у целој Европи, велика акција уништавања трагова. У Јајинцима су ископавана тела и јеврејских и других жртава, и спаљивана од новембра 1943. до априла 1944, а исто се десило и у Јабуци.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације