НА МЕСТУ СТРАДАЊА СРБА И ЈЕВРЕЈА СВЕТИОНИК СЕЋАЊА НА ЖРТВЕ НАЦИСТА: Централна кула на Старом сајмишту обновљена, спремна за сталну поставку

РЕКОНСТРУКЦИЈА, санација и адаптација Централне куле у оквиру Меморијалног центра "Старо сајмиште" завршена је у рекордном року, чиме је обезбеђен изложбени простор за сталну поставку, потврдила је за "Новости" др Кринка Видаковић Петров, директорка овог меморијала.

Фото: Беоинфо

На сталној поставци биће презентован историјат Сајмишта почев од 1937. године, када је направљена Кула и простор предратног велесајма, преко његове трансформације у нацистички логор, све до поратног периода, када су бараке коришћене за акцијаше, а преостале зграде за уметничку колонију.

- Меморијални центар основан је у априлу 2022. године као републичка, тј. национална установа културе сећања, а већ у јулу, кад још нисмо имали ни канцеларије, почели смо обнову Куле. Расписали смо тендер, Завод за заштиту споменика културе Београда направио је пројекат и пратио његову реализацију, будући да је здање заштићени споменик културе, и ангажовали смо грађевинску фирму специјализовану за рестаурацију историјских грађевина. Овај огромни посао урадили смо сарађујући с Министарством културе и с њиховом великом подршком - прича директорка Меморијала.

У Централној кули коју је пројектовао предратни архитекта Александар Секулић, у складу са тадашњим савременим идејама и под утицајем конструктивизма, када се оформи поставка биће изложени фотографије, документа, лични предмети страдалника, и докази о нацистичким злочинима,

Сва Секулићева архитектонска решења су задржана приликом обнове зграде, додато је двадесетак стубова који се споља не виде, а који ће држати бетонски кров. Чувени торањ морао је да буде демонтиран део по део. Будући да су и арматура и бетон толико пропали да нису могли да држе јарбол, урађене су аутентичне реплике и враћен оригинални јарбол. Цела Кула служиће као јединствени изложбени простор.

- Меморијални центар чини прве кораке да Сајмиште претвори у кључни споменик културе Београда и Србије, у светионик културе сећања, коју смо неподношљиво лако и дуго запостављали. Нашли смо старе слике на којима се види да је на врху јарбола застава Краљевине Југославије. Сходно томе, поставили смо заставу Србије - објашњава наша саговорница, и додаје да је урађен огроман посао јер је далеко теже обновити трошну и стару зграду, него сазидати нову.

Унутрашњост Централне кулеFoto: Фото: Беоинфо

POGLEDAJ GALERIJU

Зграде некадашњег логора на Сајмишту специфичне су по томе што је то био вероватно једини новоизграђени простор у Европи коришћен за тако страшан казамат. У осталим земљама за логоре су коришћене касарне и бараке, док је у нашој престоници употребљен комплекс зграда стар једва четири године и грађен по највишим стандардима тога доба за Београдски међународни сајам. Друга специфичност је да Централна кула ни у шестоаприлском бомбардовању 1941, ни у оном савезничком, за Ускрс 1944, није оштећена. Југословенски павиљони око ње су толико уништени да су после рата морали да буду порушени, док су на Кули само попуцала стакла.

- У Кули никада није био смештај за логораше, већ су се ту налазиле канцеларије команде и официра. У једном делу Гестапо је уписивао у картоне све оне који су у логор доведени. Нису сачувани картони свих 40.000 људи, али јесу од њих неколико хиљада. После рата, у бараке око Куле смештани су млади акцијаши, који су учествовали у исушивању и изградњи Новог Београда. Још је предратна идеја била да се град шири на леву обалу Саве, што је омогућено изградњом Моста краља Александра (данашњи Бранков мост), а Сајам је био први корак у том ширењу. Пошто су бригадири измештени да раде на путевима и пругама, на предлог Моше Пијаде, три преостале зграде, укључујући и Кулу, претворене су у атеље. Ту је стварала и вајарка Олга Јеврић све до смрти, док је у Италијанском павиљону био атеље Миће Поповића - прича наша саговорница.

Подсећа и да је у првој фази, од децембра 1941. до маја 1942, када је то био Јеврејски логор Земун, кроз њега прошло око 6.500 Јевреја, највише жена и деце, који су готово сви убијени у гасном камиону (душегупки), на путу до Јајинаца. Тада је у овом логору било заточено и 500 ромских жена и деце. У другој фази, од маја 1942. до краја јула 1944, кроз транзитни, тј. Проходни логор, који је то најмање био, а много више логор смрти, прошло је 31.000 заточеника, највише Срба из НДХ. Било је и заробљених партизана, али и четника. У овој фази, убијено је око 11.000 људи исцрпљивањем, стрељањем, вешањем, батинањем, ускраћивањем хране, воде и услед болести и епидемија. Укупно је усмрћено око 17.000 мушкараца, жена и деце.

- Најчешће су овде смештани цивили са Козаре или из Јасеновца, које су усташе слале на Сајмиште. Немци су тражили младу радну снагу, коју ће депортовати у логоре за присилни рад. Око 4.000 њих послато је на принудни рад у Норвешку, а само 1.000 је преживело. После капитулације Италије, Немци преузимају одређене италијанске територије, укључујући Косово и Метохију. СС Скендербег дивизија, састављена од локалних Албанаца, добија задатак да похапси Јевреје с Косова и депортује и њих на Сајмиште. Након три недеље, ови несрећни људи депортовани су даље, у Берген-Белсен, где су многи убијени - прича Кринка Видаковић Петров.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације