"НОВОСТИ" ИСТРАЖУЈУ - ГДЕ СУ СЕ "ЗАТУРИЛЕ" ПОВРШИНЕ ПОД ДРВЕЋЕМ - Шуме "посечене" у евиденцији
ПОПИС пољопривреде, у делу који се односи на структуру расположивог земљишта газдинстава по регионима у Србији, показао је да је површина под шумом данас у односу на 2018. годину смањена за 48,2 одсто.
У хектарима то изгледа овако: сада је под шумом у регистрованим пољопривредним газдинствима 504.104 хектара, пре пет година било је 972.283 хектара, а на претходном попису 2012. године - 1.023.036 хектар.
Стручњаци са којима смо разговарали кажу нам да површно тумачење ових података може навести на закључак да је у Србији у последњих пет година нестало пола шума.
Међутим, како објашњавају, то није тачно, јер се ови подаци односе искључиво на регистрована пољопривредна газдинства.
- Ови подаци немају везе са укупном пошумљеношћу Србије, овде су пописиване само шуме које неко има на регистрованом пољопривредном газдинству - појашњавају у Заводу за статистику и истичу да у овај податак не спадају, на пример, шуме које су у власништву некога ко нема регистровано пољопривредно земљиште.
Ипак, и у овом случају површина под шумама је преполовљена у односу на пре 10 година. Зашто?
- Један од разлога је што се у међувремену број пољопривредних газдинстава смањио за 10 одсто - кажу наши саговорници. - Такође, има доста случајева да су власници регистрованих пољопривредних газдинстава преминули, а имање се поделило на децу која своје "делове" нису регистровала, што значи да имају шуму, али она није обухваћена пописом.
Упитани да ли су шуме нестале и у непланским сечама, стручњаци кажу - "нису", јер је "чиста сеча" која подразумева да се шума потпуно "обрије" са неког земљишта законом забрањена и на приватним парцелама.
Саговорници из Завода за статистику истичу да су подаци који су публиковани тек прелиминарни, али наглашавају да се ни коначни вероватно неће драстично разликовати.
А "прави" попис шума из кога "произилазе тачни подаци" даје Национална инвентура шума, која је у току и чији прелиминарни резултати показују да је данашња шумовитост Србије увећана за два до три одсто у односу на резултате које је дала претходна инвентура спроведена од 2004. до 2007. године.
Декан Шумарског факултета Универзитета у Београду проф. др Бранко Стајић каже за наш лист да површина под шумом у нашој земљи није смањена, него је и увећана у односу на задњу инвентуру с почетка двехиљадитих која је показала да је и тада површина под шумама била увећана за више од пет одсто у односу на претходни референтни период који је био крајем седамдесетих година прошлог века.
- Стање српских шума је задовољавајуће, са препознатљивом тенденцијом постепеног унапређења - каже проф. Стајић. - Наравно, као у свакој сфери друштвене активности, стање увек може бити боље, нарочито ако се погледа високо учешће привредно, еколошки и социјално мање вредних изданачких шума. У сврху тога последњих година интензивиран је рад државе, науке и струке у два најзначајнија правца: поправка структуре и стања постојећег шумског фонда и подизање нових шума, што ће унапредити не само сектор шумарства, већ и области заштите животне средине, превенције природних катастрофа и ублажавања ефеката климатских промена.
Иначе, према подацима последње Националне инвентуре шума, укупна површина под шумом у Србији износи нешто више од 2.252.000 хектара, од чега је 53 одсто у државном, а 47 одсто у приватном власништву.
- Према проценту укупне површине прекривене шумама Србија је средње шумовите земље, са пошумљеношћу од око 34 одсто, од чега је 29 одсто шикара и 5,5 одсто шибљака, како се то обрачунава у Европи и свету - појашњава проф. Стајић. - Данашња шумовитост Србије увећана је још за два до три одсто у односу на те податке, тако да тренутна шумовитост наше земље износи преко 36 одсто. Ово увећање површина под шумом у Србији резултат је делом активности струке, науке и државе у правцу повећања површина под шумом, а делом негативних популационих трендова у руралним подручјима. Када се говори о шумовитости Србије проблем јесте јако варирајућа просторна заступљеност шума, па тако имамо подручја са шумовитошћу од само око седам до осам одсто као што је случај у Војводини, до делова источне Србије у којима је шумовитост 70 одсто.
Дрвеће и шуме су "фабрике здравља", па професор Стајић каже да будућност нас и наше деце у великој мери "расте у шуми". Али не треба испустити из вида да шумама прете бројне болести, сушења, бесправна сеча, али и климатске промене које изазивају пожаре, поплаве... На то упозорава и професор у Шумарској школи из Краљева Младен Вукимировић:
- Шуме се периодички суше, некада више некада мање из различитих разлога, због појаве епифитоција (биљне болести) и градације штетних инсеката који лакше и чешће нападају физиолошки ослабљена стабла. Физиолошко слабљење шумског дрвећа најчешће наступа због аерозагађења штетним полутантима и због климатских промена. Посебан проблем код климатских промена су шумски пожари који су све учесталији и обимнији, њихово локализовање и гашење су тежак и опасан посао.
Наш саговорник напомиње да су шуме један од најсложенијих копнених екосистема од изузетног значаја за живот људи и опстанак човека.
Угрожена Панчићева оморика
- РЕЗУЛТАТИ најновијих истраживања везе између ширине годова и температуре и падавина у Европи, у којима смо учествовали моји сарадници и ја, показали су да је у задњих 30-40 година на простору Европе и у Србији отежан раст и смањена виталност шума букве које доминирају у нашој земљи, те да је будућност букве у Европи и нашој земљи проблематична - упозорава проф. Бранко Стајић. - Наша истраживања показала су да постоје негативне промене у реакцији и храстова, борова и што је посебно проблематично Панчићеве оморике као наше реликтне врсте дрвећа, која расте само код нас и мањим делом у БиХ на повећање температуре и смањење количине падавина, што је довело до израженије појаве сушења стабала и делова шума.
- Оне су ресурс са мултифункционалним значајем - каже Вукмировић. - Углавном се посматра као обновљиви производни природни ресурс мислећи при томе искључиво на дрво. Остале функције су истог или далеко већег значаја, а то су пре свега заштитне, социјалне, едукативне, али се најчешће занемарују.
А професор Бранко Стајић истиче да шуме имају око 300 различитих функција за власнике, јавност и друштво у целини, па поручује:
- Због тога је важно да је шума, шумских појасева, али и градских паркова, дрвореда и другог урбаног зеленила, што је могуће више, наравно сходно потенцијалима и одредбама различитих стратешких планова државе.
ПРОПАДА ЛАЖНА ДРЖАВА: Светска банка упозорава Приштину - Имате највишу стопу сиромаштва и незапослености у Европи
ТАКОЗВАНО Косово има највишу стопу сиромаштва и незапослености у Европи, упозорила је заменица директора Светске банке за Косово Џејн Спроустер истичући да Приштина што пре мора да пређе на модел конкурентног економског раста који обезбеђује више радних места и бољи квалитет живота, преноси Телеграфи.
05. 01. 2025. у 16:19
БИЋЕ ПУНО СНЕГА, ЧАК И У БЕОГРАДУ: Метеоролог дао прогнозу за празнике, па открио какво ће бити лето и све изненадио
ГОСТ јутарњег програма "Новости" био је метеоролог Иван Ристић који је говорио о томе какво нас време очекује после празника, али и током лета и целе године.
03. 01. 2025. у 20:35
НИЈЕ САМО НОВЧИЋ: Шта се још ставља у божићну чесницу
ЗНАТЕ ли шта све може да се убаци у чесницу и чиме је допуштено заменити новчић?
05. 01. 2025. у 10:17
Коментари (0)