ОГРАНИЧЕЊЕ У ЦЕНТРУ ГРАДА ДА БУДЕ 30 КМ/Х: Око 45 одсто испитаника подржава драстично смањење брзине у урбаним језгрима

ВИШЕ од половине смртно страдалих у саобраћају (51,3 одсто) у последње три године изгубило је живот у Србији због неприлагођене и брзине веће од ограничене. Такође, пребрза вожња била је узрок скоро трећине повреда (29,4 одсто) код оних који су учествовали у саобраћаним незгодама. Истраживања су показала да око 45 одсто испитаника због тога подржава ограничење у централним градским језгрима на 30 км/х.

фото: С.М.Јовановић

- Тип саобраћајних незгода код којих су неприлагођена и брзина већа од ограничене најчешће евидентиране јесу саобраћајне незгоде са једним возилом. Код 67 одсто саобраћајних незгода са једним возилом је било смртно настрадалих лица - кажу у Агенцији за безбедност саобраћаја, и додају да је најважнија порука коју треба запамтити та да - брзина убија!

Истраживања Агенције показала су и да је 2023. године 54,9 одсто возача путничких возила поштовало ограничење брзине у насељу, што је најбољи резултат откада се спроводи ово истраживање. Међутим, без обзира на тај напредак, велики број возача и даље прихвата ризично понашање.

То није само проблем у Србији, већ и у већини других држава, примећују у Агенцији. На пример, у Шведској половина возача признаје да је макар једном прекорачила брзину у насељу, док је у Аустрији то признало чак 64,5 одсто. Упркос томе, већина метропола, попут Париза, одлучила је да смањи брзину у централним градским језгрима на 30 км/х и да их ослободе за најрањивије учеснике у саобраћају - пешаке, бициклисте, возаче лаких електричних возила (тротинета) и друге. Крајем прошле године и Амстердам је смањио ограничење на 30 км/х на већини својих саобраћајница.

Скоро половина испитаника (45,7 одсто) у Србији подржава овакву меру, што је у рангу са европским просеком. 

Фото: Агенција за безбедност саобраћаја

Брига о поштовању ограничења брзине се огледа и кроз све чешћу примену аутоматске детекције прекорачења, а нарочито на ауто-путевима, где се мери просечна (средња) брзина. Овај савремени систем се показао веома делотворним, објашњавају у Агенцији, јер далеко више мотивише возаче да у дужем временском року (све време вожње ауто-путем) размишљају о поштовању прописа и далеко више повећава извесност кажњавања у односу на контролу брзине на одређеном месту.   

- Честа предрасуда возача јесте да се возило може готово истовремено зауставити након притискања кочнице, тзв. кочење у месту. За заустављање неопходно је прво реаговање возача, које обухвата време потребно за опажање, схватање, расуђивање, а потом и време потребно за премештање ноге са команде гаса на команду кочнице. Тек након тога следи реаговање кочног система возила и затим успоравање до заустављања. Зауставни пут при брзини од 50 км/х је око 27-28 м, а при брзини од 100 км/х је потребна скоро дужина фудбалског терена да се возило заустави - објашњавају у Агенцији.

Некада је брзина кретања у насељу износила до 60 км/х, док је данас она ограничена на 50. Вероватноћа да ће пешак преживети када га обори возило које се креће брзином од 60 км/х јесте 40 одсто. Смањењем брзине за само 10 км/х, односно при брзини од 50 км/х, вероватноћа преживљавања је око 80 одсто, док је при брзини од 30 км/х преживљавање чак 90 одсто. То и јесте разлог смањења брзине у насељу и разлог увођења зона 30. 

За возаче са пробном возачком дозволом ограничење је до 110 км/х на ауто-путу, 90 км/х на мотопуту, док је на осталим путевима до 90 одсто од брзине која је дозвољена на том делу пута. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације