ОПТУЖНИЦА ЈЕ ИСПИСАНА ДЕЧЈОМ КРВЉУ И РАНАМА: Најстрашнији утисак западне алијансе током агресије 1999. огледа се у погибијама најмлађих
ДЕЦА су одувек била најневиније жртве ратова, а током НАТО бомбардовања постала су неугасиви пламен туге и симбол страдања. Њихови осмеси, пуни радости и наде, нестајали су у облацима дима под рушевинама прекривеним пепелом неправде. Њихова невина тела нису имала где да се склоне од бомби које су падале на градове и села широм Србије. Иако је прошло много времена од трагичних догађаја, страдала деца не могу се заборавити, нити опростити. Најтежа и најстрашнија оптужница против лидера западних земаља и НАТО снага исписана је њиховом крвљу и ранама.
Током 11 недеља бомбардовања Србије 1999, према подацима Министарства одбране, убијено је 89 деце. Међутим, прецизна листа укупних жртава и после 25 година није утврђена, а разликује се и број деце која су настрадала, зависно од тога ко је водио евиденцију. Број рањене деце је око 2.700. Комплетан списак малишана и деце инвалида, теже и лакше повређених, тешко да ће икада бити окончан. А бомбе нису бирали ни узраст, ни пол, ни националност. Међу жртвама су: Милица, Сања, Бојана, Далибор, Аријета, Насер, Осман...
Пресекле су бомбе први додир младалачке љубави и први пољубац. Прву сетву девојчице на очевој њиви. Игру на мосту. На путу до школе. Зауставиле смех и радост детињства у подруму једне обичне сурдуличке куће. Отргле цурицу од мајке која ју је на свет донела после осам месеци борбе да у колевци заљуља једино потомство. Пројектили су их зауставили и у повратку кућама. Три девојчице, нађене су под рушевинама, у наручју родитеља.
Зликовци погодили аутобус
НАТО пројектили погодили су 1. маја око поднева аутобус "Ниш експреса", 18 километара северно од Приштине, док је прелазио мост у Лужанима. Тада је убијено најмање 60 особа, међу којима и 15 деце. Овај злочин важио је за један од најмонструознијих. Био је ведар дан, тако да су пилоти јасно видели шта гађају.
Најмлађа жртва агресије, једанаестомесечна Бојана Тошовић, погинула је уочи Васкрса, 11. априла 1999, приликом бомбардовања села Мердаре код Куршумлије у наручју оца Божина. Двогодишњи Марко Симић настрадао је од бомби које су пале на центар Новог Пазара. Приликом гранатирања моста преко Велике Мораве прекинути су младалачки снови петнаестогодишње Сање Миленковић, ученице београдске Математичке гимназије. Дан после, у бомбардовању међународног воза на мосту у Грделичкој клисури, заустављено је детињство шестогодишњег Бранимира Станијановића из Алексинца. На мосту у Владичином Хану, у првом пољупцу, убијени су матуранти гимназије Милан Игњатовић (17) и његова девојка Гордана Николић. Милан је желео да студира право у Крагујевцу. Гордана је желела да га следи.
Одговор је закаснио
У БОМБАРДОВАЊУ Новог Пазара, на путу према школи, убијен је Марко Роглић (14). Његов отац Вукомир Роглић, новопазарски учитељ, написао је сину посвету:
- Он је имао свој свет, у том свету није било места за ракету. Живот мог детета је био такав да је живео живот у брезовим шумама, са патуљцима играо жмурке, брао капи кише, кад поветарац брезу зањише, а мислио је да бреза плаче... Умео је фудбалском лоптом да додирне облаке, кад нема птица - на чуђење дечака и девочица. И прво писмо је написао. Оно, које шапуће љубав... Одговор је стигао касно.
- Не замерите на рукопису, ово пише дрхтава рука мајке која је пре девет месеци грлила сина, а сад оловку и папир и пише слово бола - писала је "Новостим" Миланова мајка Верица Игњатовић. - Од 11. маја бол је једино што осећам. У срцу мајке која изгуби чедо за друге осећаје нема места. Милан и Гордана били су гимназијалци. Још деца. Знам да ми дете не могу вратити, али нека цео свет чује како су њих двоје, заљубљени и загрљени, постали мета савезника безумља.
Бомбе нису бирале ни по националности ни по вери. Пројектили НАТО погодили су 14. априла избегличко Мајино насеље код Ђаковице, у коме су уточиште нашле избеглице из Хрватске. У баракама су убијени Иван Иванчић (7) и Марко Ивановић (3). Истог дана настрадала су деца Адема Мунчаја и Арта Лугић из Ђаковице.
Ненад Спасић из Ниша убележио је 7. мај 1999. у свој црни дневник. НАТО бомбе убиле су његову супругу Љиљану и нерођено дете. Када је убијена, Љиљана је била на четвртој години медицине и у седмом месецу трудноће.
- Када сам стигао на место несреће чуо сам да је погинула млада трудница, погледам боље и видим Љиљине папуче. Подигнем чаршаф и не могу да верујем: "Убили су ми Љиљу, убили су ми дете" - причао је Ненад. - У само срце су је погодили. Пресекли артерију.
Ракете и касетне бомбе покосиле су и Ану Марковић из Лесковца и Ђуље Заљфури из Призрена. Обе су биле у поодмаклој трудноћи.
МАКРОН СВЕ ИЗНЕНАДИО: Ево шта каже о преговорима са Путином
ФРАНЦУСКИ председник Емануел Макрон рекао је да не искључује могућност преговора са руским председником Владимиром Путином „када контекст дозвољава“.
17. 11. 2024. у 21:03
ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева
АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Џозефа Бајдена укинула је данас ограничења која су досад Украјини блокирала употребу америчког оружја за нападе дубоко на руску територију.
17. 11. 2024. у 19:48
ДА ЧОВЕК НЕ ПОВЕРУЈЕ: Погребни бизнис - ево чиме се Легија бави у затвору
ТАЈ посао му је плаћен.
18. 11. 2024. у 15:42
Коментари (0)