СТРАНЦИ РАДЕ СВЕ ШТО МИ НЕЋЕМО НИ ЗА ДОБРУ ПЛАТУ: Већ ангажовано 52.000 радника из других земаља, дефицитарно чак 150 до 250 занимања

ЗБОГ недостатка радне снаге у Србији је ангажовано више од 52.000 радника из иностранства, а процене су да у још 150 до 250 занимања постоји озбиљан дефицит. Колико је тачно радника потребно, у којим областима, шта је могуће попунити домаћим, а шта страним упосленицима, показаће анализе и Предлог листе дефицитарних занимања, којима се јуче бавила Радна група Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Фото П. Милошевић

Ова група има циљ да утврди која су то дефицитарна занимања у Србији и да предлог како да се проблем реши.

- Анализа ће се базирати на теренском истраживању и показаће колико имамо незапослених, ког су профила, колико дуго траже посао, колико је наших, а колико страних радника и слично - каже за "Новости" Јелена Јевтовић из Уније послодаваца. - Годинама већ упозоравамо да систем образовања није усклађен са потребама тржишта рада, недостају нам занатска занимања у свим областима, а нема ни интересовања за упис у те школе, иако су плате добре. Анализа ће показати где ће послодавци моћи да запосле странце јер нема довољно домаће радне снаге.

Засада се, према њеним речима, зна да Србији недостају радници у грађевини, и то и инжењери и занатлије - тесари, зидари, армирачи, физички радници... Мањак је и професионалних возача, како путничких аутобуса, тако и камиона (због чега су и спуштане старосне границе за добијање дозволе за ове категорије), затим запослених у здравству - лекара, анестезиолога, кардиолога, радиолога, педијатара, гинеколога, запослени у угоститељству - кувара, конобара, достављача хране, машинских инжењера, радника у трговини - од касира и касирки до магационера...

Дизајн центар Новости

Фале нам и механичари, ауто-механичари, занатлије у текстилној и дрвној индустрији, ИТ стручњаци, лични пратиоци и персонални асистенти за децу са сметњама у развоју...

Наша саговорница верује да ће се бар нека од ових занимања наћи на листи дефицитарних.

- Више не важи оно "ако ти нећеш да радиш, има ко хоће". Зато су за раднике обезбеђени бољи услови рада и веће плате, иако, наравно, не можемо да се меримо са Немачком - примећује Јелена Јевтовић.

Додаје да су просечне дневнице за занатлије - мајсторе 70 до 80 евра, за њихове помоћнике до 50, да возачи у међународном транспорту могу да зараде и до 3.000 евра месечно, а дневнице у угоститељству су 20 до 30 евра, плус бакшиш:

- Доста је странаца запослених у сектору грађевине, на државним инвестиционим пројектима, али они су упослени код страног послодавца и упућени овде на неколико месеци, док се не заврши посао. Има их и у ИТ сектору, мада ту махом Руси отварају фирме. У угоститељству смо прошле године имали Кубанце, али се они нису дуго задржавали, већ су ишли даље. Ове године су им потребне визе.

Unija poslodavaca

Страни држављани који имају тражене квалификације, неће морати да пролазе тест тржишта рада, нити да чекају одобрење Националне службе за запошљавање. Влада, сходно закону, може да изузме одређене категорије странаца са дефицитарним занимањима, одређена занимања и профиле од прибављања сагласности, у зависности од стања на тржишту рада и уз претходно прибављено мишљење Социјално-економског савета. Ако се у међувремену испостави да неким занимањима више не мањка кадрова, па би странци могли да угрозе посао домаћим радницима, Влада их може "скинути" са листе дефицитарних. Такође може да ограничи број странаца којима се издају јединствене дозволе у случају поремећаја на тржишту рада.

Иначе, за само пет година број страних радника у Србији готово да се удесетостручио. У 2019. смо имали 5.800 званично пријављених. Према подацима које нам је доставило Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, прошле године их је било 52.185.

- Највећи број дозвола за рад у прошлој години издато је држављанима НР Кине, Руске Федерације, Турске, Кубе, Индије и то у делатностима грађевинарство, ИТ, трговина, услужне делатности... - кажу у Министарству и додају да је до 1. фебруара ове године евиденцију о броју издатих дозвола водила Национална служба за запошљавање, а од тада захтев за јединствену дозволу за боравак и рад подноси се преко информативног портала МУП, који и води евиденцију.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације