ЕНГЛЕЗИ НЕ ДАЈУ СРБИМА ДА СЕ УЈЕДИНЕ: Интервју - Елена Бондарјева, руска историчарка

ВОЛИМ српски народ и српску историју, а посебно занимање код мене је изазвао краљ Александар Први Карађорђевић због његових веза са Русијом, руском царском породицом, али и његовог односа према руској емиграцији у Србији између два светска рата, коју сам проучавала и о којој сам написала две књиге.

Драган Миловановић

Овим речима руска историчарка Елена Бондарјева објашњава за "Новости" због чега се латила посла да напише књигу "Александар Први Карађорђевић, православни краљ Југославије", која је промовисана ове недеље у Београду.

Наша саговорница, пре ове, написала је још две књиге које је посветила руској емиграцији у Србији, а у једној од њих под насловом "Руски корени, српске гране", писала је и о познатим Русима и њиховим потомцима који су обележили уметнички живот Србије. Међу њима су били и сликари творци "Медијале" Оља Ивањицки и Леонид Шејка. Ипак, књигу о краљу Александру сматра најважнијом.

Наша саговорница наглашава да су везе Русије и Србије одувек биле блиско испреплетене - још од Светог Саве до данас.

- Што се тиче садашњице, Русија високо цени упорни став Србије која одбија да уведе санкције Русији и солидарише се са Русима - каже ова историчарка.

- Много нам значи подршка и разумевање Србије у свету у коме се веома лако цео један народ означи као геноцидан, или се забрањује његова култура, спорт и право на постојање само зато што се то некоме не свиђа, и што се не уклапа у филозофију новог светског поретка.

Ви се у својим књигама бавите српско-руским везама из ранијих периода. Како сте дошли на идеју да напишете књигу о краљу Александру Карађорђевићу, да ли је то због његовог односа према руској емиграцији?

- Све до сада Русија није имала објављену биографију првог краља Југославије и ја сам хтела да попуним ту празнину. Мој задатак био је да се реконструише његов живот. Он је био на специфичан начин везан за Русију. Нарочито је важан његов однос према руској емиграцији у Србији чији је био покровитељ, а захваљујући њему руски емигранти овде су могли да се баве својим професијама. Нису морали да раде најпростије послове, да буду шофери или рудари као што је то био случај са нашим емигрантима у Француској, Н е м а ч кој , Великој Британији...

Познато је да је руска емиграција у Србији дала велики допринос у уметности, архитектури, науци...

- Да. Разлог је и специфична ситуација у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, јер после дугих ратова, балканских и Првог светског рата у Краљевини је недостајало стручњака и школованих људи, а међу придошлим Русима било је много таквих. Они су били врло корисни за развој те државе. Краљ Александар је говорио како је створио државу три словенска народа, а да су Руси били четврти словенски народ у Краљевини.

Да ли сте приликом писања књиге користили познату литературу или сте наишли на нове до сада непознате изворе?

- Наишла сам и на нове изворе, радила сам у руским архивама, и пронашла податке који су били непознати. На пример, зна се да је Александар Карађорђевић као млад похађао школе у Русији, најпре у правном колеџу, а потом у елитној војној школи Пажевски корпус, где је провео две године. Пре него што је завршио морао је да иде у Србију, јер је његов отац Петар постао краљ и позвао је своју децу да дођу у земљу. Сматрало се да због повратка у Србију Александар није завршио ту елитну војну школу, али није тако, јер је са њим дошао приватни учитељ из Пажевског корпуса који се звао Роман Суљменев. Александар је све испите положио и тако завршио ту елитну војну школу. Он је са тим својим учитељем и његовом женом успоставио врло блиске односе, постали су као породица... Та жена која је преживела Октобарску револуцију, а њен муж је убијен, причала је како је Александар као младић знао да распростре географске карте по поду и да показује просторе које је желео да ослободи. Говорио је: ово ћу ослободити и ово ћу ослободити показујући територије на мапама...

Да ли је он тада показивао границе будуће Југославије и да ли је он створио ту нову државу или су прсте умешале и велике силе?

- Да, на картама је показивао границе те будуће Југославије. Иначе, идеја да се створи нека заједничка држава јужних Словена дуго је постојала, али нисам сигурна да би такво решење за Балкан било могуће да се није догодила Октобарска револуција у Русији. Да је Русија остала каква је била пре револуције, Југославија не би била створена, јер у царској Русији међу дипломатама, војском и интелектуалцима та идеја није имала много присталица. Међутим, након Октобарске револуције није било шанси да се уједине српске територије у једну државу, углавном због политике Велике Британије која није желела да створи једну суперсилу на Балкану. Британци се одувек држе принципа - завади па владај - тако је и данас и биће довека. За њих је стварање Југославије од три народа било пожељно, јер је тако лакше манипулисати, а могуће свађе између православних Срба и католичких Хрвата увек ће бити у корист некога ко опредељује политику.

Али и краљ Александар је маштао о томе да сви Срби живе у једној држави.

- Да, и тај фактор се не сме занемарити. Краљева опсесија је била да на неки начин, било којим путем уједини српски народ у једну државу. Пречански Срби су се изјаснили за улазак у краљевство и требало их је укључити, али Хрвати ни по коју цену нису хтели да пусте територије на којима су живели Срби да се уједине са Србијом, било је - или улазимо сви или нико. Краљ Александар није нашао начин како то да реши, а тај пут ни до данас није нађен. Проблем уједињења српског народа није решен и данас стоји у агенди.

Русија је до Октобарске револуције била за стварање јединствене српске државе? Шта по томе кажу руски извори?

- Има један документ у коме се анализира шта ће бити ако буде створена Југославија од три народа, где се каже да ће то бити пропаст српске идеје. У том документу је наведено које би све територије природно требало да припадну Србији: делови Македоније, даље територије до Солуна како би Србија имала излаз на море. Ту би ушла и Црна Гора, неке територије данашње Албаније, наравно Косово и Метохија, Босна и Херцеговина и велики део Далмације, али без Хрватске. Територија Војводине била је отворено питање, али би неки делови ушли у српску државу. О Хрватској уопште није било речи.

Данас је Украјина тема коју прати цео свет. Добронамерни аналитичар и немају дилему да у суштини Русија води рат против НАТО и брани своју елементарну безбедност. Слажете ли се са тим ставом?

- Ако шире гледамо тако је. Али, важно је рећи да у Русији нико не гледа према Украјинцима као према непријатељима, ми смо један народ и Украјинци су народ за којим ми плачемо. Међутим, код њих тога нема, њих су 20 година учили да мрзе Русе. Званична политика у Кијеву мрзи Русију, код нас нема ни званичне ни незваничне мржње према Украјини. Ми се не боримо са народом, него са режимом који губи свој народ, губи односе са Русијом и целим словенским светом у корист неке светске олигархије, а никако у корист свог народа. Нема сумње да ће рат бити окончан победом Русије. Иако су прогнозе незахвалне, верујем да рат неће још дуго трајати, јер је Украјинцима нестало психолошких ресурса, без којих нема ништа. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације