МЛАДИ НЕ ОДУСТАЈУ ОД РОДИТЕЉСТВА: Руско-српски научни семинар о „Животном свету студената“ и омладинској политици (ФОТО)

Универзитети из Јекатеринбургу (Русија), Београда и Бањалуке учесници су руско- српског научног семинара о „Животном свету студената и младих: друштвеним идејама, стратегији и ресурсима омладинске политике''.

Фото: Приватна архива

Организатор је била Висока школа за јавну управу и предузетништво Уралског федералног универзитета у Јекатеринбургу, а учесници Центар за руске студије на Факултету политичких наука у Београду и Факултета политичких наука у Бањој Луци.

Био је то део десете међународне научно-практичне конференције „Стратегије развоја друштвених заједница, институција и територија'' - Регионалне заједнице под санкцијама: прогнозе и прозори могућности“. Семинар су водили директор Центра за руске студије Универзитета у Београду проф. др Синиша Атлагић и директор Високе школе за јавну управу и предузетништво Уралског федералног универзитета проф. др Алексеј Кљујев.

Иако млађе генерације имају критички однос према репродуктивном развоју, неки сматрају да их треба заштитити од погрешних примедби које им се упућују.

- Последњих деценија је постојао глобални феномен, да касније рођају децу, али постоје и позитивне промене у демографском понашању младих, на пример, смањење раних трудноћа, квалитативна промена у односу на рађање и абортус и оријентација ка традиционалним вредностима. Потцењује се чињеница да је млада генерација 1990-их ушла у активно рађање. Одлука о одлагању рођења детета није равна одустајању од родитељства. Недавна истраживања су показала да расте престиж родитељског рада и мења се однос према породицама са више деце - навео је Јуриј Рудофович, доктор филозофских наука.

Фото: Приватна архива

У свом излагању „Алтернативни модели пружања помоћи младима у ризику“ Андреа Ракановић Радоњић, професор на Катедри за социјални рад Факултета политичких наука у Бањој Луци, истакла је да је трећина младих у Српској незапослена и да више од 60 одсто улази у категорију дугорочно незапослених, јер су на евиденцији дуже од годину дана.

- Не посвећује се довољно пажње одређеним категоријама младих који су у ризику, а то су они без (адекватног) родитељског старања, са сметњама у развоју, они који живе у породицама са поремећеним приликама, жртве насиља и трговине људима, млади са друштвено неприхватљивим понашањем и они који су изложени социјално ризичним

понашањима. Зато је важна циљана подршка овим ризичним групама, укључујући и као веома важно, смањење миграционог расположења међу српском омладином – изложила је Андреа Ракановић Радоњић.

Фото: Приватна архива

Магистар Никола Перишић, истраживач Института за политичке студије из Београда, навео је да је један од приоритета Стратегије омладинске политике у Републици Србији до 2030. године унапређење учешћа младих у политичком процесу. Иако социолошке студије које је представио, показују низак ниво поверења у политичаре и политички систем, он сматра да проблем може да се реши мерама као што су: увођење политичке писмености у средњошколске образовне програме, повећање квоте за посланичка места за грађане млађе од 30 година и снижавање старосне границе за остваривање пасивних политичких права.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације