Друштво

Фонд ПИО и претходну годину завршио са суфицитом

Промо

01. 05. 2024. у 07:15

УПРАВНИ одбор Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање усвајио је Завршни рачун Фонда за период од 1. јануара до 31. децембра 2023. године.

Фонд ПИО и претходну годину завршио са суфицитом

Укупни приходи и примања Фонда од продаје нефинансијске имовине у 2023. години остварени у износу од 934,26 милијарди динара, а укупни расходи и издаци Фонда за нефинансијску имовину у наведеном периоду износе 932,18 милијарди динара. Укупан буџетски резултат коментарише Реља Огњеновић, директор Републичког фонда ПИО:

У 2023. години наставили смо тренд суфицита, који остварујемо од 2021, а рекордни суфицит је био 2022. године. Веома је важно да су у 2023. години све планиране активности Фонда остварене уз расходе у оквирима плана.

Исплата права из пензијског и инвалидског осигурања вршена је редовно, а пензије и накнаде корисника од исплате за јануар и за октобар 2023. године укупно су увећане су за 18,3 одсто. У новембру 2023. свим корисницима смо исплатили новчану помоћ у висини од 20.000 динара. Уз бољу наплату доприноса све обавезе су успешно реализоване и годину смо завршили са суфицитом. Ово је још један показатељ како стабилне фискалне политике, тако и начина на који се држава опходи према нашим корисницима, с обзиром на то да од прошле године имамо и усклађивање пензија према нето зарадама, што је по кориснике најповољнија опција – резимира директор Огњеновић.

Учешће прихода од доприноса у структури финансирања Фонда у 2023. износило је 79 одсто, а трансфери из републичког буџета чинили су 19,9 процената. Приходи од допринос за ПИО и током претходне године наплаћени су далеко изнад планираног – 31,6 милијарди динара више од планираног, иако је од 1. јануара 2023. године смањена стопа доприноса за ПИО на терет послодавца са 25 на 24 одсто.

Првобитним планом предвиђено је да учешће трансфера у финансирању Фонда буде 20,6 одсто, а након два ребаланса, због ванредног повећања пензија и због исплате помоћи, пословну годину смо завршили са 19,9 одсто учешћа трансфера у приходима Фонда. Ако бисмо идвојили чисте дотације, као недостајућа средства за исплату пензија, трансфери из буџета у 2023. години би износили 13,5 процената. Претходна година је дала такве резултате да смо и у 2024. поново могли да применимо најповољнију формулу по наше кориснике, а то је усклађивање пензија у складу са променом нето зарада и надамо се да ће се тај тренд и одржати. На основу показатеља о наплаћеним доприносима за период јануар-април 2024. године, имамо разлога за оптимизам, јер су резултати бољи и од планираних за 8,8 милијарди или за 3,5 одсто и од упоредног периода у претходној години за 32,5 милијарди динра, односно за 14,1 одсто – појаснио је директор Огњеновић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ПОРОДИЦЕ У ШОКУ НАКОН ШТО СУ ОТВОРИЛЕ КОВЧЕГЕ СА ТЕЛИМА: Нове бизарности након пада авиона у Индији

Свет

0 14

ПОРОДИЦЕ У ШОКУ НАКОН ШТО СУ ОТВОРИЛЕ КОВЧЕГЕ СА ТЕЛИМА: Нове бизарности након пада авиона у Индији

СИН жене која је погинула у паду авиона компаније Air India изјавио је за Би-Би-Си да су у ковчегу с телом његове мајке пронађени и „други остаци“.

23. 07. 2025. у 16:49

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

Политика

1 34

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.

22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

Панорама

0 0

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.

25. 07. 2025. у 08:55