АМАМПУРОВА ПОБЕГЛА, МИ СА СРБИМА ЧЕКАЛИ БОМБЕ: Интервју - Рикардо Јакон, познати италијански новинар

ЈЕДНА је ствар када као новинар издалека пратиш неки догађај, друга када присуствујеш, гледаш и слушаш ужасавајуће, громогласно падање бомби, разарање, пламен, чекаш где ће да падне следећа, а све то снима твој камерман. За мене је то било једно од најстрашнијих, уједно и најважнијих искустава у мојој каријери и немам дилему да сам доласком у Београд марта 1999. учинио праву ствар.

Фото: Архива Новости/И.Маринковић

Овако за "Новости" говори Рикардо Јакона, познати италијански новинар, истраживач, са вишедеценијским искуством и сведочанствима са свих страна света, аутор изузетних документарних емисија на државној ТВ РАИ 3. Изблиза је пратио НАТО бомбардовање СРЈ пре четврт века, од 24. марта 1999. био је у српској престоници, а стигао је уочи агресије јер су "сви већ причали у Италији да ће НАТО кренути са тим застрашујућим планом".

Кажете да вам је праћење НАТО бомбардовања уживо био изазов који се тешко још једном понови у каријери?

- Тада сам радио са познатим новинаром Микелеом Сантором, чија је и била идеја да кренемо у Београд. У то време смо правили седмичну документарну емисију "Моби Дик", а ја сам био већ пре тога на Косову, када је почела тамошња криза 1998, да бих схватио шта се заправо догађа. У Београд смо стигли седмицу пре почетка бомбардовања, остали смо око 15 дана, снимали, монтирали материјал. У истом хотелу су били сви страни новинари и свако је пратио шта је хтео и како је хтео. Кристијан Амампур са Си-Ен-Ен је одлучила да оде из Србије одмах, а ми смо снимали бомбардовање, директно, оне страшне печурке од експлозија. Наша емисија се бавила ратом свих тих месеци. Имали смо колеге у Италији које су нам јављале да су кренули авиони Ф16 из базе у Авијану и да су за двадесетак минута већ у Србији.

Шта је то што сте осим бомби и рушења прво забележили за чувену емисију емитовану са Бранковог моста?

- Жртве, најпре и највише жртве, наше су очи биле уперене у њих, нас тада није интересовала геополитичка ситуација, уз питање да ли је то морало тако, или се могао наћи други пут. Тако смо направили и једну специјалну емисију са Бранковог моста, која је имала за циљ да преокрене наратив и покаже да је било могуће причати и гледати очима српског народа и града нападнутог бомбама, без да си на једној или другој страни у конфликту. Након Београда отишли смо на границу са Албанијом у Кукеш, потом смо били две седмице у Македонији, и били смо на терену све до краја бомбардовања.

Девет година након бомбардовања, тачније 2008, направили сте емисију о томе шта се дешавало на Косову после 1999?

- Хтео сам да видим шта се дешавало после НАТО интервенције. Тада сам већ радио своје емисије на Трећем каналу РАИ и тако су настале две које су и ваши гледаоци у Србији видели: "Косово - девет година после" и "Од Приштине до Кабула". Био сам више од месец дана између Приштине, Београда, па Македоније, а потом две-три седмице у Кабулу, јер сам уочавао путеве дроге од Кабула, која је пролазила кроз Иран преко Турске.

Испричали сте другачију причу свету, шта је све претрпео српски народ на Косову од бомбардовања и самопроглашене независности. На фестивалу у Каљарију 2008. свет је остао нем, шокиран документованим причама Срба, жртава етничког чишћења?

- На Косово сам отишао само недељу дана пре самопроглашења независности, занимало ме шта се тамо догодило у тих готово десет година, шта је било после доласка међународних снага, посебно шта се десило са око 250.000 Срба. Шта је постигао НАТО, је ли успела та "хуманитарна мисија", или се ради о премештању геополитичких интереса? Нису мени говорили само Срби у тој емисији, понајвише сам сазнао од албанских честитих новинара. Схватио сам ужасавајућу реалност да је за Србе од краја бомбардовања и уласка међународних снага почео пакао, за оно њих мало храбрих почео је период терора, нестајања, убистава, прогона, где су и "непослушни Албанци" били жртве и то све пред очима УН и НАТО који ништа нису могли, или нису хтели да ураде да то зауставе.

У емисији се говори о етничком чишћењу Срба, уништавању православних цркава и гробаља, али и о корупцији албанских политичара, елиминацији противника и "неподобних" новинара...

- Потпуно ме је дотукло то што сам видео вративши се на Косово, видети, на пример, Призрен поново после девет година било је страшно. Албанци су, да се не би вратиле хиљаде Срба који су тамо живели, спалили читав кварт, историјски део тог некада предивног града. Био сам шокиран крволочношћу, свирепошћу терористичких организација и планом етничког чишћења Срба, и све уз благослов међународне заједнице.

Како би свет реаговао да је неки српски новинар употребио термин етничко чишћење Срба, као што сте то ви урадили у емисији?

- Ако се протера један народ, ако му се спале куће и сва имовина, раскопају гробови, цркве из 11. и 12. века, то је чин насиља и против људских права, против хуманости. То се зове етничко чишћење. Од 250.000 Срба који су отерани са Косова, те 2008. више од 1.000 њих је већ било мртво, а они живи тада су се надали да ће се на Косово вратити. То сам ставио у емисију.

Кажете и да вам је сметала недопустива тишина о овим злочинима у италијанским медијима?

- И Италија је НАТО, на Косову смо саучесници у оном што се кроз године догађало. Италијански војници су тамо присутни, допринели су много у очувању манастира и у помагали српском живљу, али НАТО - то смо и ми. Тамо нисмо извезли демократију, нити мир, безбедност, легалност, правду. То управо показује чињеница да су упркос 40.000 војника Кфора наоружане косовске јединице биле слободне да почине етничко чишћење Срба.

Срба на Косову све је мање, опстају само они најупорнији јер трпе терор Приштине, хапсе их без доказа за ратне злочине...

- Када мислим на Србе на Косову, питам се какав живот имају и какву будућност, посебно млади. Живе у страху, уништава се српска култура, све се догађа пред очима војника са Запада... Из онога што успевам да пратим одавде видим да је велико питање опстанка Срба на Косову, тамо није ни случајно ништа разрешено.

Нови путеви дроге

о Каква је улога НАТО на Косову?

- Са геополитичке тачке гледишта НАТО би требало да одржава стратешку позицију, Американци су тамо изградили највећу војну базу, најближу Москви. То је, дакле, циљ, спречавање утицаја Русије на Балкан. Међутим, где год је присутан НАТО, ту се отварају и нови путеви трговине дрогом, оружјем, и на Косово из Авганистана стижу велике количине хероина које долазе до Италије. Ништа по том питању не раде међународне снаге.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације