СРПСКЕ ТАПИЈЕ СУ НА КОСОВУ: Снажна васкршња порука владике Јустина - и само један Србин на КиМ неће бити мањина

ГЛАВНА порука Васркса јесте да је то празник велике наде.

Фото: Горан Чворовић

Од тренутака највећег безнађа на крсту, када је Господ Исус Христос био од свих остављен, када је у очима других био посрамљен и презрен, неће много проћи, он ће показати своје право лице, да је Бог љубави и живота који побеђује свако зло, смрт и демоне. Управо кроз Васкрс ми Хришћани црпимо снагу и крепимо се у том празнику над празницима, за све оно што се дешава с нама, и око нас.

Тако у разговору за васкршњи број "Вечерњих новости" збори Његово преосвештенство владика западноевропски Јустин (Јеремић), истичући да је управо васкрснуће пут да се узгигнемо изнад свих невоља и недаћа:

- То је и главни смисао, да после крста увек следи васкресење, да после голтоге увек долази радост живота, и да људи никада не треба да губе наду. У данашње време, када су доминантни безнађе, страх и стрепња, многе претње разних врста, управо то је порука коју Христос жели да нам упути, да верује у човека, у добро, у живот. Од нас се само тражи да прихватимо веру и да му предамо поверење. Можда се некима та порука коју црква већ вековима, од Христовог васкрсења до данас проповеда, а која је темељ њеног постојања, можда учини слабом и недовољном. Време демантује такве скептике. То је порука и у данашње лудо време, када бесне ратови, када је сваки нови дан пун неизвесности, да сваки човек треба да крене од себе и да се мења, да подеси своје животне фреквенције на те таласне дужине, Христове. Вакрслог, али и оног који је на крсту.

• То је и најснажнија порука коју хришћанство већ вековима упечатљиво шаље свету?

- Она је потпуна алтернатива овом свету који је сав у материјалном, допадљивом, ограниченом, земаљском, телесном, људском. Ми се кроз ове празнике уздижемо изнад свих могућих логика и граница и показујемо да наша снага извире из дивне пасквалне ноћи у којој је Христос победио смрт. Кроз тај величанствени догађај показао је да је Бог који је дошао на овај свет да нам дарује живот. Не треба овај живот, овде, на земљи, да сматрамо ни као робију, ни као осуду, ни као нешто што треба да се преживи, него да га живимо увек црпећи енергију, снагу и испирацију у Јеванђељу Христовом, у ономе што је он говорио и како је живео и што нам је оставио у аманет.

• Шта бисте пожели православним верницима на овај велики празник?

- Да се не ничега не плаше. Добро ће победити. После сваке таме долази светло јутро. Пред свитање и јесте најтамније, као што је и данас у овоме свету. 

• Какви ми Срби треба да будемо према себи, и другима, суседима, и као појединци, и као нација?

- Као и увек, критеријум нашег постојања и бића јесте, и требало би да буде, Јеванђеље Христово које каже да је сав закон у двема заповестима, а то су љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и ближњега свога као самога себе. Често заборављамо да волимо сами себе. Не у смислу егоцентризма и самодовољности, већ да себе прихватимо и заволимо. Ми смо народ који има чиме и да се поноси, и шта да воли, и шта да чува. 

• Како очувати косовско наслеђе?

- Чувати косовско наслеђе је наш завет и аманет. Чувати Косово не значи сачувати само територију, него и све оно што Косово, као такво, не, дакле, само као географски појам, носи у себи. Пре свега, да га чувамо у своме срцу и да никада не напустимо косовски завет и косовске идеале. Докле год је оно у нашим срцима и докле год ми будемо чували тај завет косовски, да је земаљско замалена, а небеско увек и довека, и да то буде оријентир нашег живота, онда ћемо га повратити и у физичком смислу. Докле год један Србин тамо буде, он неће бити мањина. Тамо су тапије нашег постојања, Пећка патријаршија, мошти Светог Стефана Дечанског, многих архиепископа српских. 

• Треба ли нам више јединства и мање свађе међу нама?

- Увек, Србима поготово, а зато и јесте она крилатица "Само слога Србина спасава", тако истинита и тако неопходна и данас.

ДУБОКА ВЕРА У РАСЕЈАЊУ

Људи треба да знају да се, хвала Богу, у расејању, где Срби живе, православна вера чува као зеница ока. Некада можда и нисмо свесни колико су они који су ван матице и отаџбине, на другачији, дубок, конкретан начин повезани са црквом и вером. И то доприноси нашем богатству.

Фото: Горан Чворовић

Препоручујемо

Друштво

0 2

ЗНАТНО ТОПЛИЈЕ И ПРОМЕНЉИВО ОБЛАЧНО: Временска прогноза за петак, 2. јанаур

02. 01. 2026. у 00:05

Друштво

0 8

ОД ПЕТКА ЈАЧАЈУ ПАДАВИНЕ: Метеоролог Тодоровић открио када ће пасти снег и какво нас време очекује у јануару

01. 01. 2026. у 22:23

Друштво

0 4

НОВА ГОДИНА У НОВОМ САДУ ПОЧЕЛА ХЕРОЈСКИМ ЧИНОМ: Професор скочио у Дунав и спасио девојку која се давила

01. 01. 2026. у 21:48

Друштво

0 0

БЕБИ БУМ У НОВОГОДИШЊОЈ НОЋИ У ВРАЊУ: Прве бебе рођене након поноћи близанци

01. 01. 2026. у 19:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације