Друштво

ГДЕ ЈЕ СРПСКА ВОЈВОДИНА :Панел Фондације "За српски народ и државу" у Сремским Карловцима(ФОТО)

Јованка СИМИЋ

16. 05. 2024. у 19:53

У СРЕМСКИМ Карловцима у којима је 1848.године одржан црквено-народни сабор Мајска Скупштина на којој је проглашена аутономна област Српска Војводина, данас у свечаној сали Богословије Фондација "За српски народ и државу" приредила је панел а на којем се говорило о стварању темеља нашег националног идентитета на овим просторима.

ГДЕ ЈЕ СРПСКА ВОЈВОДИНА :Панел Фондације За српски народ и државу у Сремским Карловцима(ФОТО)

Панелисти др Никола Бањац, Петар Ђурђев, директор Историјског архива Града Новог Сада, др Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Србије и Бранко Ћуричин, протoјереј-ставрофор, подсетили су јавност на важност тих догађаја као основи за даља политичка настојања Срба да оснаже националну свест и даље развијају и унапређују наше друштво у целини.

POGLEDAJ GALERIJU

- Србија је један небески мозаик, и свака коцкица и сваки човек у том мозаику је злата вредан и драгоцен. У прошлости и у садашњости. Сваки крај Србије уградио је себе у нашу државу и заједницу. Зато се морамо сваког тог камичка увек сећати. Један од тих камена темељаца је и Мајска скупштина, када су Срби са ове стране Саве и Дунава створили српску Војводину, из свог срца и душе, сањајући сан који ће досањати у новембру 1918. године да се присаједине својој матици Србији и да створе заједничку и неразрушиву јединствену Србију у вечности. Тим херојима славних дана 1848-1849. године, њиховој беспоштедној борби и жртвама поклањамо овај панел  рекао је др Бањац.
Догађај у Карловцима започет је интонирањем химне Републике Србије, а у првом реду међу уваженим гостима нашли су  се и премијер Милош Вучевић ректор Богословије Јован Милановић, министри Владе Републике Србије, бројни ученици Богословије и других факултета из Новог Сада, и друге званице.
- Панел који је организовала Фондација вратила је сећања на та тешка дешавања из револуције. За мене је највећа порука о јединству и слози српског народа ма где живео у тим временима, када је захваљујући огромној жртви Срба са свих страна успела да се изборе за оно што се тада звало војводство Србије, односно Војводина Србије -  поручио је Петар Ђурђев.
Посебну пажњу изазвала је дискусија на тему узрока и покретача револуционарних кретања у 1848-1849 у Европи, уз осврт на то какав је био положај српског народа на Балкану у том моменту.

Разговарало се и о темељима српске идеје у Војводини из различитих перспектива, затим о току рата до краја 1849. године и руске интервенције, о стварању Српске Војводине односно Војводства Србије и Тамишког Баната, као и последицама тих дешавања на данашњу ситуацију. Протoјереј-ставрофор Бранко Ћуричин одржао је емотивну беседу о страдању Срба у револуцији 1848/9 као и Новог Сада.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ВЕЛИКА ПРОМЕНА У ШКОЛАМА У СРБИЈИ: Од данас ништа неће бити исто, односи се на родитеље

Друштво

0 10

ВЕЛИКА ПРОМЕНА У ШКОЛАМА У СРБИЈИ: Од данас ништа неће бити исто, односи се на родитеље

РОДИТЕЉИ школараца у Србији од данас добијају аутоматска звучна обавештења када наставник у електронски дневник упише изостанак детета са часа или нову оцену. Мада су деца годинама налазила начине да не кажу родитељима баш сва дешавања у школи, то сада више неће бити могуће.

17. 04. 2025. у 11:29

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир

Свет

0 10

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир

РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.

13. 04. 2025. у 15:34

КОМПЛИТЛИ ФРИ ОФ ЧАРЏ: Да ли сте чули како Путин прича енглески? (ВИДЕО)

Свет

0 0

"КОМПЛИТЛИ ФРИ ОФ ЧАРЏ": Да ли сте чули како Путин прича енглески? (ВИДЕО)

РУСКИ председник Владимир Путин имао је у фебруару телефонски разговор с америчким председником Доналдом Трампом о окончању рата у Украјини, а иако тада није саопштено којим су језиком причала двојица државника вероватно се свако користио својим матерњим и ослонио на преводиоце.

17. 04. 2025. у 15:25