У ТЕЛУ НАШЕ ЦРКВЕ КОСОВО СТАЛНИ ЖАЛАЦ: Сабор СПЦ протекао у дијалозима о проблемима на Космету и формирању нових епархија

САБОР СПЦ је на редовном мајском заседању констатовао да косовске власти несумњиво иду у правцу негирања основних права нашег народа и Цркве, с циљем изградње етничког албанског друштва и указао да се проблеми на КиМ морају решавати искључиво дијалогом, заснованим на поштовању Резолуције 1244 Савета безбедности УН и међународним повељама, које гарантују очување суверенитета и територијалног интегритета Србије на овом простору.

Foto: SPC

- Иако наша Црква није директно укључена у политички дијалог Београда и Приштине, не можемо равнодушно да посматрамо све тежи развој догађаја - наводи се у саопштењу Светог архијерејског сабора СПЦ, одржаног од 14. до 18. маја. - У том контексту, поред успостављања функционалне ЗСО, посебно треба појачати институционалну и безбедносну заштиту наших светиња у форми посебног механизма заштите у складу са неким од постојећих модела у Европи, и на основу досадашњих одредби, које, нажалост, све чешће приштинске власти не поштују и не примењују. Таква врста заштите треба да очува правни положај, имовинска права наше Цркве и слободу вероисповести.

Подсећајући да је уместо најављеног свечаног отварања у Пећкој патријаршији, редовно заседање почело у Храму Светог Саве, услед понижавајуће и срамне одлуке Приштине да патријарху Порфирију и седморици архијереја онемогуће улазак на КиМ, у саопштењу се наводи да је питање статуса јужне српске покрајине било најважније о коме је Сабор расправљао.

- Рак-рана српског народа - КиМ, али и Јасеновац и остала стратишта и губилишта у такозваној НДХ и другде, а у наше дане и Сребреница - стални су "жалац у телу" наше Цркве - пише у саопштењу. - Због тога Црква и данас диже глас и изнова указује на неистине, у домаћем и глобалном јавном простору, чији је циљ историјски ревизионизам којим би се дао легитимитет небивалој историјској инверзији. Сходно њој, православни Срби, жртве вишекратних геноцида и етничког чишћења, треба да буду проглашени не само за злочинце него, и за извршитеље геноцида.

Сабор је разматрао могућности унапређења духовног живота и организације СПЦ у иностранству, па су формиране четири нове епархије у Европи. Поделом Епархије британско-скандинавске формиране су Епархија скандинавска са седиштем у Стокхолму, чији епархијски архијереј ће бити досадашњи епископ британско-скандинавски Доситеј, и Епархија британско-ирска са седиштем у Лондону, за чијег архијереја је изабран досадашњи викар патријарха епископ јегарски Нектарије. Поделом досадашње Аустријско-швајцарске епархије формиране су Епархија аустријска са седиштем у Бечу, којом ће до даљњег администрирати епископ бачки Иринеј, и епархија швајцарска са седиштем у Цириху, за чијег је епископа изабран досадашњи епископ аустријско-швајцарски Андреј.
За викарне епископе патријарха изабрани су архимандрит Тихон (Ракићевић) и јеромонах Никон (Цвјетићанин). За викара митрополита црногорско-приморског изабран је протосинђел Пајсије (Ђерковић), настојатељ Цетињског манастира док је за викара епископа новограчаничко-средњезападноамеричког изабран архимандрит Серафим (Балтић).

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације