НА ЛИСТИ 72 РОДА, СВАКО БИРА ШТА ЈЕ: Светски идеолози џендеризма намећу нам правила по којима су полови мушко и женско превазиђени

Ето, свашта можете да будете - то су вама филантропи дали, а ви не умете да цените. То је прогрес, а не да се ваљате у блату затуцаности као мушко и женско.

архива

Овим речима социолог, проф. др Слободан Рељић прокоментарисао је списак на коме се, осим мушког и женског рода, налазе још 72 родна идентитета, односно џендера. На том списку, који су светски борци за људска права марљиво саставили, родови су наведени на енглеском језику по абецедном реду, па свако ко се не осећа ни као мушкарац, ни као жена, може да узме листу и за себе пронађе и види - шта је.

Тако, веровали или не, на списку постији родни идентитет за оне који деле квалитете или естетику из свемира, па они себе могу да идентификује као келенџера (caelgender). На листи је и амареџендер (amaregender), а то је особа чији се родни идентитет мења у зависности од особе за коју је емоционално везана. Затим, ембиџендер (ambigender) је неко ко има истовремено два специфична родна идентитета без икакве флуидности или флуктуација. Ембонек (ambonec) је особа која се идентификује и као мушкарац и као жена, а ипак не припада ни једном ни другом.

Да и пријатељи могу утицати на то коме роду неко припада, показује и назив амикаџендер (amicagender), а то је родно-флуидни идентитет где особа мења свој род у зависности од пријатеља које има. И депресија може утицати на то да се неко осећа понекад женом, понекад мушкарцем, а он ће себе назвати кевасџендер (cavusgender).

Хилџендер (healgender) је родни идентитет који особи даје мир, спокојство и позитивност, мирорџендер (mirrorgender) је промена нечијег родног типа на основу људи у окружењу, а онај ко осећа све могуће родове је омниџендер (omnigender).

На листи џендера је и назив који је нама донекле познат, а то је андрогина (androgyne), особа која осећа комбинацију женских и мушких родова.

Професор Рељић сликовито тумачи овај списак па каже:

- Остаје вам само да станете пред џак од 72 џендеризма, гурнете руку и извучете... На листићу пише аpagender. Обичан сте човек и питате НВО-експерта: Шта сам? А он каже: апаџендер, ништицо. Шта: "Особа која има апатију или недостатак осећања према свом родном идентитету." Драго вам што сте се пласирали, али хоћете више. И, ево: Femfluid! Шта сам? Фемфлуид је, ништицо, "особа флуидна или варира у погледу женских родова". Е, ово иде на добро. Можете већ и да се идентификујете са неком високом функцијом. Поново гурате руку у џак: Boyflux! Шта је то: "Бојфлакс се идентификује као мушкарац, али доживљава различите степене мушког идентитета. Ово може варирати од осећаја ејџендера до потпуно мушког. Ово је већ сам врх.

Замислите, каже даље социолог Рељић, имплементирају вам малигни тумор - ово је време инжењеринга, знате да се то може - и онда траже да га гајите као најздравије ткиво:

- Ако нисте баш срећни због те туморчине, онда се филантропи са Запада намрште и јаве вашој, српској држави да уведе казне за незахвалнике. Ви се мало копрцате, онда добри људи из далеке Америке и ближег Брисела позову раднике на терену - НВО чете да се растрче по министарствима, надлештвима, партијама, медијима. Тумор се прогласи за здравље - тумачи наш саговорник.

Професор Рељић се осврнуо и на увођење родно осетљивог језика, јер "добри људи" који уводе џендер идеологију одмах траже да се промени и језик:

- Језик мора бити "родно сензитиван", што би се рекло: научићемо вас како се говори, јер то како говорите хиљаду година се више не може трпети.

Овај социолог анализира и тврдње да употреба родно сензитивног језика подстиче равноправност жена, јер је то у Србији - неподношљиво. Као илустрацију, наводи податке о равноправности жена у Србији, Америци и Европској унији.

- У САД жене зарађују за петину (20 одсто) мање него мушкарци на истом послу; у ЕУ 12,7 одсто мање, а у Србији - 6,3 одсто - наводи овај социолог.

- По схватањима Батлерове, наш идентитет је плутајући и флексибилан - појашњава наш саговорник. - Нема мушког и женског бића, него постоје само извесни "перформативи", то јест човеково понашање се може променити у било ком тренутку. Батлерова своди људски идентитет - који се обликује на основу безброј утицаја, а не само пола, укључујући у те утицаје и породицу, културу и религију - на слободно изабрану, променљиву сексуалну оријентацију. По мишљењу Батлерове, породицу не уобличавају везе између родитеља и деце, него самовољни чинови тренутног припадништва. У паралелном универзуму Батлерове, деца не бивају зачета, него "дизајнирана" и произвођена путем вештачких техничких начина репродукције, као што су донирање сперме и јајних ћелија, сурогатно материнство, вештачке материце и манипулација генима...

Овај професор даље разјашњава "учење" Џудит Батлер, па кеже да је према њеној теорији, мушки и женски пол појединца небитан за његов идентитет, и представља "диктатуру природе" против човековог самоодређења, од које се треба ослободити.

"Ознаке" друштвене хетеросексуалности морају бити одстрањене из сваке области. Мушкарац и жена, брак и породица, отац и мајка, полност и плодност нису нешто природно; реч је о нечему што је проглашено, и помоћу чега се успоставља хегемонија мушкарца над женом, као и хетеросексуалности над свим облицама сексуалног понашања. То треба да буде разорено до темеља.

И овај професор се осврнуо на увођење родно осетљивог језика напомињући да радикалне феминисткиње сматрају да ће кроз одговарајућу, чврсто формализовану језичку праксу произвести жељени облик друштвене једнакости полова.

Такође, каже Димитријевић, као што шамани мисле да онај члан племена који не поштује њихове строге језичко-ритуалне форме производи зло за цело племе, тако и поједине радикалне феминисткиње претерују у веровању да свако ко се не држи њиховог формализованог језика тиме ојачава систем тлачења жена и наноси свим женама директну штету.

- Одатле долази удар на граматику, не сме се рећи, у граматичком мушком роду, "он и она су дошли", него "он и она су дошли/е" - каже проф. Димитријевић.

Такође, увођењем родног идентитета не само да се крше норме које је поставила природа, него и бројни закони, повеље и конвенције.

Тако нам адвокат Миленко Радић каже да се увођењем родне идологије код нас крши Устав који не препознаје категорију рода, али и многи међународни документи. То су: Међународни пакт о грађанским и политичким правима, Универзална декларација о људским правима, Европска конвенција о људским правима, али и Повеља Европске уније о основним правима.

Сва та документа, каже Радић, писана су пре него што је џендер идеологија ступила на сцену, а овај адвокат нарочито упућује на Европску конвенцију о људским правима која је "добар текст" и коју наша земља треба да поштује без обзира на то што нисмо у ЕУ.

Међутим, како каже Радић, Светска здравствена организација је 2022. године донела одлуку да у својим званичним документима осим мушког и женског пола уведе и међупол.

- То је будућност - каже Радић.

А професор Слободан Рељић сматра да оне који на било ком нивоу стоје иза родне равноправности не вреди подсећати на мишљење српског народа, на Устав и на то да су такви закони терор над грађанима...

- Ништа не вреди. Никакве чињенице њих не интересују. Њих једноставно морате да ставите на место у друштву које им припада. Иза свих важних проблема - истиче овај социолог.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације