Друштво

ДЕЦУ КОЈА ОСТАНУ ИЗА УБИЈЕНИХ МАЈКИ ТРЕБА СПАСТИ УЛИЦЕ: Најмлађи који су жртве насиља у породици немају никакву загарантовану заштиту

Љ. Бегенишић

04. 06. 2024. у 16:42

Деца која остану иза жена страдалих у породичном насиљу у трену остану без породице, мајка је убијена, отац иде у затвор, а малишани остају без игде икога. То их доводи у тешко психичко стање које се различито манифестује - нека од њих се повуку у себе, а нека се из протеста одају улици. Важно је и ког су узраста, али у сваком случају мора се пронаћи решење за њих.

ДЕЦУ КОЈА ОСТАНУ ИЗА УБИЈЕНИХ МАЈКИ ТРЕБА СПАСТИ УЛИЦЕ: Најмлађи који су жртве насиља у породици немају никакву загарантовану заштиту

Овим речима психолог Ивана Ћирић коментарише статус деце која због насиља у породици остану и без мајке и без оца.

Такве деце у Србији има 400, а њима треба додати и две девојке које су пре два дана остале без мајке, коју је у београдском насељу Раковица супруг усмртио ножем. Иначе, у породичном насиљу, у протеклој деценији, убијено је 406 жена, а од тога је њих 300 имало децу, а чак трећина - малолетну.

Као решење, Ивана Ћирић наводи оснивање тела које би помогло таквој деци у акутном моменту.

- Пошто је насиље све учесталије, држава би требало да се укључи и образује тело при Министарству за бригу о породици које би било састављено од психолога, социјалних радника и других стручних лица - наглашава она. - Они би пратили како та деца живе, да ли иду у школу, чиме се баве, зависно од узраста у коме су остали без породице.

У таквим ситуацијама деца различито реагују, а како каже наша саговорница, нека се повуку у себе, ако су млађи оду код некога из породице и своју муку носе у себи. Али, има и деце која из револта оду странпутицом, нарочито ако су у адолесцентском добу па сматрају да могу сама, што није тачно.

Да је овој деци неопходна и психолошка и материјална подршка упозоравају и из невладиних организација, па тако Вања Мацановић из Аутономног женског центра истиче за наш лист да ни ова деца ни сродници који их преузму немају системску подршку.

Као проблем наша саговорница наводи и материјални моменат, јер у случајевима када децу преузму сродници они не добијају новчану надокнаду као хранитељске породице већ подлежу истом систему као када аплицирају за дечји додатак. Међутим, додаје, и ту су отежани услови, пошто су због вишег имовинског цензуса неке породице одбијане.
- Сродницима који брину о деци фактички се не даје статус сродничких хранитеља, на основу чега би добили већи износ накнаде, па уколико су сиромашни, онда настаје проблем јер ту децу треба школовати, хранити, одгајати... - истиче наша саговорница. - Једини новац који та деца могу да добију је у случају да је мајка била запослена, па деца "наследе" њену плату, али проблем је што највећи број страдалих жена није био запослен.
У Сигурној кући имају случајеве мајки које су имале петоро, четворо и троје деце.
- Сва та деца су, нажалост, присуствовала насиљу које су трпеле њихове мајке. Ако дете помилујете по глави, оно се трза, јер очекује да га неко удари. Није навикло да га неко милује и загрли - наводи Весна Станојевић из Сигурне куће.

Дозволе дају иза решетака

Као један од проблема Вања Мацановић наводи то што отац који убије мајку и даље задржава родитељска права, што компликује ситуацију за сроднике који преузму децу.

- Очеве би аутоматски требало лишити родитељских права привремено до одлуке суда у вези са њиховом кривицом - сматра Вања Мацановић. - Јер, када очеви имају родитељско право за све је потребна њихова сагласност укључујући и то да неко преузме бригу о деци, тешко је регулисати и промену пребивалишта, упис у школу или вртић, добијање пасоша...

Да бригу о овој деци најчешће преузимају сродници, кажу у Центру за социјални рад у Београду. Ако нема сродника, деца иду у хранитељске породице или у установу социјалне заштите.

У овом центру наглашавају да држава, односно центар за социјални рад, наставља да прати одрастање деце, да им у складу са потребама пружа неопходну материјалну, психолошку и стручну подршку, и деци и старатељима, како би трауму губитка родитеља превазишли са што мање последица.

Стипендије, лечење, школовање...

У бризи о деци убијених жена неке државе отишле су корак даље. У Италији, на пример, имају посебне фондове за помоћ деци коју називају "специјалним сирочадима". Помоћ предвиђа стипендије, као и надокнаду за здравствене трошкове у којe је укључена и помоћ психолога.

Неке државе плаћају школовање деци док год се образују, а Израел је, рецимо, после једног трагичног случаја усвојио закон по којем се отац убица аутоматски лишава родитељског права, а старатељство над децом не може да добије чак ни његова породица.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ПРИЧА О НАЈСТАРИЈЕМ СРПСКОМ КРСТУ КОЈИ ЖИВИ ПРЕКО 1.000 ГОДИНА: Преноси се са колена на колено и окупља људе све три вере (ВИДЕО)

Друштво

0 24

ПРИЧА О НАЈСТАРИЈЕМ СРПСКОМ КРСТУ КОЈИ "ЖИВИ" ПРЕКО 1.000 ГОДИНА: Преноси се са колена на колено и окупља људе све три вере (ВИДЕО)

У НАЈНОВИЈЕМ пројекту "Новости" под називом "Другачије приче" доносимо вам ексклузивне снимке са планине Румије и причу о најстаријем српском крсту који породица Андровић из околине Бара чува више од 1.000 година.

02. 07. 2024. у 15:14

ХИТНА ПОРУКА ЛЕ ПЕНОВЕ: Макрон хоће да изврши административни државни удар

Свет

0 25

ХИТНА ПОРУКА ЛЕ ПЕНОВЕ: Макрон хоће да изврши административни државни удар

ЛИДЕРКА француске крајње деснице Марин ле Пен оптужила је данас француског председника Емануела Макрона да жури да именује највише званичнике, што она види, како је навела, као преотимање власти.

02. 07. 2024. у 14:14