ЗАГРЕБ НЕ ПРИЗНАЈЕ ГЕНОЦИД У ЈАСЕНОВЦУ: Ревизионистичке интервенције Пленковићеве министарке културе

СВЕ је почело препорукама Међународне алијансе за сећање на Холокауст (ИХРА), којом је Хрватска председавала током прошле, па све до фебруара ове године. Једна од тих препорука односила се на постављање нових информативних плоча за посетиоце на уласку у Јавну установу "Спомен-подручје Јасеновац". ИХРА је инсистирала да се јасно нагласи ко су биле жртве, а ко злочинци, као и да је у овом логору смрти, који ревизионисти упорно покушавају да назову радним логором, извршен геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима.

ТВ Храм

Хрватско Министарство културе је од сопствене јавности дуго скривало ове препоруке, о чему су "Новости" у више наврата писале, а затим је министарка културе и медија Нина Обуљен Коржинек "признала" геноцид над Јеврејима и Ромима, али Србе није ни поменула. И док су се чекале нове инфо-плоче, јавност је потресла недавна афера везана за оставку Иве Пејаковића на место директора јасеновачког меморијала. Новинари загребачког "Национала" Борис Павелић и Драго Пилсел открили су да иза Пејаковићеве оставке заправо стоји притисак Пленковићеве министарке културе, иако је у јавности створен утисак да је криза у ЈУСП "Јасеновац" резултат уласка радикално десног Домовинског покрета у владу Андреја Пленковића.

- Директне ревизионистичке интервенције које су узроковале Пејаковићев одлазак почеле су више од пола године пре избора, и за њих је одговорна искључиво Пленковићева министарка културе Нина Обуљен Коржинек, док Домовински покрет - иако му актуелно прикривање истине о размерама злочина у усташком логору смрти засигурно одговара - с тим интервенцијама нема никакве изравне везе - навели су новинари.

Foto Facebook Muzej žrtava genocida

Како су објаснили, на делу је била најдиректнија цензура карактеризације усташких злочина у најпознатијем логору у НДХ. Пошто су стручњаци ИХРА саветовали постављање нових информативних плоча, Министарство културе је затражило од кустоса Спомен-подручја да напишу текст за њих и пошаљу га на рецензију у Министарство. Ови су тако и урадили, а онда буквално доживели шок: из Министарства је, уместо евентуалних сугестија како да се текст побољша, стигао сасвим нови садржај, из ког су избачене карактеризације усташког злочина у НДХ као Холокауста над Јеврејима и геноцида на Ромима и Србима!

После оваквог ревизионизма потврђених историјских чињеница, Иво Пејаковић је само чекао погодан повод за оставку. Повод је дошао када је историчар Владимир Гајгер на порталу "Крофакт" објавио примедбе на неке "нетачности" садржаја објављеног на интернет страници Спомен-подручја. Притом, спорне грешке нису настале за Пејаковићевог мандата (а он је директор од 2017. године), већ пре тога, а да их нико није ни приметио, а камоли реаговао. Новинари "Национала" закључују да је Пејаковићу постало јасно "како је Пленковићева влада одлучила да престане признавати историјску истину да је у НДХ почињен геноцид над Србима, па чак можда и Холокауст над Јеврејима и геноцид над Ромима, а у том ревизионистичком обрту Пејаковић није хтео да суделује."

На улазу у Спомен-подручје Јасеновац сада стоје "привремене" информативне плоче са текстом који нису одобрили кустоси ове јавне установе. На њима се помиње да је Јасеновац био подручје страдања великог броја људи - Срба, Рома, Јевреја, Хрвата и припадника других народа који су се супротставили усташком режиму. Иако се наводи да је "већина патила због једноставне чињенице што су припадали другој националној, верској или етничкој групи, због идеје о супериорној раси или другачијег политичког мишљења", нигде нема ни помена о геноциду.

Foto Facebook Muzej žrtava genocida

Међу захтевима ИХРА постављеним лане пред званични Загреб нашли су се и они да се омогуће археолошка истраживања на локалитету на ком се налазио логор, да се споменик "Камени цвет" Богдана Богдановића кандидује на УНЕСКО листу светске културне баштине и да се утврди комплетан број жртава именом и презименом. Ово, међутим, сада више нико не помиње.

Иначе, после Другог светског рата вршено је неколико планских истраживања терена. Земаљска комисија Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача организовала је већ у пролеће 1946. ископавања на ширем подручју Старе Градишке. Пронађене су гробнице уз северозападни и источни бедем логора, као и на два локалитета у близини ушћа реке Струга у Саву. У пет гробница код ушћа нађено је 1.927 лешева, од чега у Ускочкој шуми и 189 деце. Као узроци смрти утврђени су вешање, прострелне ране, ударање тупим предметом у главу...

Говорећи о прекрајању историје и покушајима да се Јасеновац прикаже као радни логор са хуманим садржајима, а не као логор смрти, познати хрватски историчар Хрвоје Класић је у интервјуу "Националу" навео како је истина да људи у овом логору нису убијани плином, али јесу ножем и маљем:

- Осим што су убијани изгладњивањем, израбљивањем, болестима, имамо и доказе о масовним егзекуцијама које су се догађале на другој обали Саве, у Градини, где су пребацивани. Јасеновац је без икакве сумње био логор смрти, само је било питање како је та смрт уследила. Данас чувамо у Повијесном архиву и допис из Главног усташког стана у којем се препоручује да шаљу људе у Јасеновац јер их тај логор може примити у неограниченом броју. Не постоји место на свету које може примити неограничен број људи. То значи да када дођу нови логораши, они стари ће некамо отићи. Одлазили су под земљу пошто су убијени, или су им тела бачена у Саву.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације