И САМОСТРЕЛ У ПРОМЕНИ ЗАКОНА: "Новости" истражују шта би све могло да се мења у прописима о набавци и држању оружја

ПРОМЕНЕ Закона о оружју и муницији први пут су најављене прошле године, после трагичних догађаја у ОШ "Владислав Рибникар" у Београду и у Малом Орашју и Дубони, када је на њима почело и да се ради. Да ће се закон мењати чули смо од министра полиције поново после недавног напада Милоша Жујовића (Салахудина) самострелом на жандарма Милоша Јевремовића, који је чувао израелску амбасаду у Београду.

Facebook

Министар унутрашњих послова Ивица Дачић, али и велики део јавности, био је искрено изненађен када је схватио да самострел категорије Д, у коју спада Жујовићев, може да се купи у слободној продаји ако сте старији од 16 година и то за само 6.900 динара. Постоје и они професионални самострели, скупљи, који припадају Ц категорији, и то су они чија је сила затезања тетиве виша од 450 њутна. За њих је потребна пријава полицији.

- Ово мора под хитно да се мења и усклади са реалним животом. Како самострел није опасан кад је жандарм замало изгубио живот - казао је Дачић и најавио пооштравање мера, односно промене Закона из 2015, који је већ мењан три пута.

Прошле године Влада је донела мораторијум на издавање дозвола за држање и ношење кратког ватреног оружја на две године, а крајем октобра увела је изузетак за активне спортске стрелце са важећом такмичарском легитимацијом и приватно обезбеђење. Мораторијум се не примењује ни на привредна друштва из Одбрамбене индустрије, као ни на савезе надлежне за спортско стрељаштво. Мораторијум је скинут и за лица са важећом годишњом ловном картом.

Фото Shutterstock

Управо тада је и наложено МУП да хитно припреми измене Закона о оружју и муницији, којима би се пооштрили, пре свега, услови за држање и ношење кратког ватреног оружја. За оне који не испуњавају те пооштрене услове, како је речено, предвидео би се обавезан откуп. Циљ је да се број кратког ватреног оружја смањи за 90 одсто. Међутим, творци прописа тада нису знали да ће бити почињен терористички напад самострелом, па он није ни био укључен у измене.

Из Националне асоцијације за оружје Србије очекују да буду позвани на консултације са писцима закона, а истовремено и НАОС припрема своју верзију до јесени. Како каже Душко Илић, члан УО ове асоцијације, ваљда ће наћи компромис.

- Када је у питању тетивно оружје Ц категорије, мислимо да би требало да се пооштре критеријуми, јер оно може да буде јаче од малокалибарске пушке. Што се тиче Д категорије, до овог инцидента није постојао ниједан проблем, јер су то самострели за рекреацију, па ћемо сугерисати да тако и остане. Залажемо се и за пооштравање услова када је у питању ватрено оружје Ц категорије, које је заменило трофејно, али код овог муниција може да се купује, док код трофејног није могла - каже Илић.

Он се осврће и на осамдесетогодишњака који је пре неколико дана ишао Булеваром краља Александра, у Београду, са ваздушном пушком, узнемиривши грађане. Полиција га је брзо пронашла, а испоставило се да је пушка неисправна и да је ишао да је преда у полицију.

- Имао сам прилике да видим човека који носи центром града две пушке, окачене о раме, без футроле, као да је у ловишту. Једна од ствари која би требало да се уреди јесте начин на који се предаје оружје. У Хрватској онај ко хоће да се ослободи пушке или пиштоља, позове полицију, а они мирно, у цивилу, дођу код њега и преузму. Осим тога, када би држава откупљивала оружје за разумну цену, одзив би био далеко већи - сматра Илић.

НАОС сугерише и да се укине мораторијум, јер од њега трпе произвођачи и трговци оружјем и опремом, као и они којима је потребно оружје за личну безбедност, али сугерише да се пооштре контроле код издавања дозвола. Идеја им је да испит за руковање оружјем буде озбиљнији, а обука стварна, а не само на папиру, што се понекад дешава, као и да се лекарски преглед ради само једном, а затим да се здравствено стање проверава као код возачке дозволе.

- Суштина је у томе да, ако неко злоупотреби оружје, судски процеси буду брзи и ефикасни, не би ли санкција била у служби превенције. Не може се толерисати ни да неко ко почини криволов остане са ловачком дозволом - истиче Илић.

Највећи број кривичних дела ипак је почињен нелегалним оружјем. Колико га у Србији тачно има, Илић каже да се не зна и да су све процене паушалне и са неким циљем. Што се тиче легалног, оно се за последњих 20 година драстично смањило, са 1.150.000 комада на 600.000, од чега је највише ловачког (око 380.000), затим за личну употребу (око 220.000), па спортског (око 44.000) и оног које имају агенције за обезбеђивање (око 12.000). Остало махом припада стељанама и стрељачким клубовима.

Промене Закона о оружју и муницији пратиће и промене Кривичног законика, па ће дела везана за недозвољену производњу, ношење, држање или промет оружја и екплозива бити строжије кажњавана. Како је за "Новости" потврдила министарка правде Маја Поповић, КЗ ће прописати и два нова кривична дела - несавесно држање ватреног оружја и обучавање малолетног лица за његово коришћење.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације