Друштво

ЗА МЕСТО СЕЋАЊА СРБИЈА ЈЕ ОДВОЈИЛА 42 МИЛИОНА: Пред посланике иде на ратификацију споразум о успостављању заједничке изложбе у Аушвицу

23. 07. 2024. у 12:22

ПОСЛЕ деценије и по, Србија и остале државе бивше Југославије коначно ће поново имати свој павиљон у Аушвицу, за шта је већ опредељен новац. Влада је прошле недеље усвојила Предлог Закона о потврђивању Споразума о финанирању поновног успостављања заједничке изложбе у Блоку 17 Државног музеја Аушвиц - Биркенау, који сада иде пред посланике.

ЗА МЕСТО СЕЋАЊА СРБИЈА ЈЕ ОДВОЈИЛА 42 МИЛИОНА: Пред посланике иде на ратификацију споразум о успостављању заједничке изложбе у Аушвицу

Реч је о Споразуму који су 25. јануара ове године, у седишту Унеска у Паризу, потписале Србија, Словенија, Хрватска, БиХ, Црна Гора и Северна Македонија, и сада свака од ових држава треба да га ратификује. Споразумом државе "потврђују своју посвећеност" да поново успоставе " место сећања на жртве са територије бивше Југославије" у најпознатијем концентрационом и логору за истребљење.

Заједничка поставка налазиће се на првом спрату Блока 17 од црвене цигле, а све потписнице финансираће реновирање и конзервацију спрата и заједничких просторија које деле са Аустријом, чији је павиљон у приземљу. Такође, финансираће и дизајн за део који није обухваћен Фондом породице Херман, као и све будуће трошкове одржавања сталне изложбе. Породица Херман из Осијека највећим делом је убијена у Холокаусту. Преживео је само један члан, а потомци су основали фондацију која је све време иницирала обнову некадашњег Југословенског павиљона и која ће уложити део новца.

Постјугословенске државе су се обавезале да ће надокнадити трошкове реновирања и конзервације Блока 17 у износу од милион евра, које је финансирала Аустрија кроз донације Фондацији Аушвиц-Биркенау. Србија ће учествовати са 35,77 одсто тог износа, Хрватска са 23, Словенија са 16, БиХ са 15,50, Северна Македонија са 7,50 и Црна Гора са 2,23 одсто. Накнада ће се плаћати на основу посебних споразума које ће свака држава закључити са Фондацијом Аушвиц-Биркенау. Свака земља плаћаће трошкове одржавања директно Државном музеју једном годишње, почевши од прве године отварања сталне изложбе.

У 2024. години Србија је одвојила 20 милиона динара у буџету за ове намене. То је први део од 42 милиона динара, колико износи наш удео у укупном износу од милион евра. За следећу годину планирано је издвајање преосталих 22 милиона, а у 2026. још 20 за реализацију изложбе и одржавање простора.

Очекује се да 2026. заједнички павиљон буде и отворен.

Иначе, прва изложба у Блоку 17 и Југословенсом павиљону реализована је 1963. године и њу је поставио СУБНОР. Према речима Веселинке Кастратовић Ристић из Музеја Југославије, на тој првој изложби било је фотографија и докумената из Јеврејског и Музеја револуције, као и две скулптуре вајарке Видосаве Виде Јоцић, бивше заточенице овог логора: једна седећа и друга под називом "Апел". Ове скулптуре наследила је и друга поставка, чији је аутор био архитекта Зоран Булајић. За ту поставку 1988. био је задужен некадашњи Музеј револуције, чији је наследник Музеј Југославије.

- Друга поставка састојала се махом од копија фотографија и штампаног материјала, прикупљених из различитих музеја, а нарочито из Удружења затвореница Аушвица из Словеније - каже Веселинка Кастратовић Ристић. - Када је 2009. године затворен Југословенски павиљон, скулптуре Виде Јоцић остале су у деопу Музеја Аушвиц-Биркенау, и оне би морале да буду рестаурисане и конзервиране за неку будућу поставку.

АНГАЖОВАН ЧУВЕНИ ЛИБЕСКИНД

ФОНДАЦИЈА Херман ангажовала је и платиће славног архитекту Данијела Либескинда и искусног кустоса Хенрија Лустигер-Талера за организовање поставке у Блоку 17. Како су најавили, простор ће бити конципиран у осам целина, а на захтев Музеја Аушвиц-Биркенау, неће бити подељен по државама, него тематски.

Кроз логор смрти, у ком су се налазиле плинске пећи, прошло је око 20.000 логораша са подручја бивше Југославије. Више од 11.000 било је са територије данашње Србије, а дигитализован списак налази се у Историјском музеју Србије, потврдила нам је директорка Душица Бојић.

Међу онима који су преживели Аушвиц била је поменута вајарка Вида Јоцић, која је у 21. години одведена у бањички логор и одатле са 111 жена послата у пољски казамат. Њен број на руци био је 49.865. У Аушвицу је као петнаестогодишњак био заточен и недавно преминули књижевник и преводилац Иван Ивањи, Титов преводилац са немачког. Он је ухапшен 1944. у Новом Саду, а искуства је описао у књизи "Мој прелепи живот у паклу". Од свих наших логораша преживело је ни стотинак.

23. 04. 2026. у 14:47

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Вучић о Ратку Младићу: Донели су га у лежећем положају, не разумем зашто не допусте да последње дане проведе ван затвора

Политика

0 15

Вучић о Ратку Младићу: Донели су га у лежећем положају, не разумем зашто не допусте да последње дане проведе ван затвора

ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић присуствује церемонији отварања видиковца на 41. спрату Куле Београд, те се том приликом осврнуо и на актуелно питање генерала Ратка Младића.

23. 04. 2026. у 14:21

Мађар би да хапси Путина и Нетанјахуа: Закон је јасан, то је обавеза

Свет

0 19

Мађар би да хапси Путина и Нетанјахуа: "Закон је јасан, то је обавеза"

БУДУЋИ мађарски премијер Петер Мађар изјавио је да ће се његова земља поново придружити Међународном кривичном суду и бити спремна да спроводи налоге за хапшење, укључујући и онај који се односи на израелског премијера Бењамина Нетанјахуа.

20. 04. 2026. у 20:04