МЕДИЈСКА СЦЕНА JE ДУБОКО ПОДЕЉЕНА: Интервју - Дејан Ристић, министар информисања и телекомуникација

Војислава Црњански Спасојевић

09. 08. 2024. у 11:45

МЕДИЈСКА сцена у Србији је, у најблажу руку, динамична. Сфера јавног информисања је, поред осталих ствари, одраз стања у друштву, како српском, тако и било ком другом. Један од оних "лакмус папира" на основу којих можете да сагледате друштво у целини, рекао је за "Новости" министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић.

МЕДИЈСКА СЦЕНА JE ДУБОКО ПОДЕЉЕНА: Интервју - Дејан Ристић, министар информисања и телекомуникација

Никола Скендерија

Он је први министар који је отишао на комеморацију нашем убијеном колеги Милану Пантићу, на позив великог броја удружења, и оних, како каже, која себе називају независнима, и оних која то не чине.

- За ово министарство не постоје зависни и независни медији, зависни и независни новинари, већ искључиво они који професионално и одговорно обављају посао. Много тога што се догађа на нашој јавној сцени заправо је део глобалних процеса и делује да смо као друштво склонији томе да прихватимо примере лоше, а не добре праксе. Покушаји атентата на словачког премијера Роберта Фица или на америчког председничког кандидата Доналда Трампа непосредне су последице континуиране дехуманизације политичких неистомишљеника.

Зашто сте изабрали баш тај термин?

- Намерно не користим термин "политички противници" зато што мислим да нико, бар у нашој земљи, не би требало неистомишљеника да доживљава као противника. Не значи да по неком питању нужно морамо да будемо истомишљеници, али себи не смемо да дозволимо да будемо противници. Планске дехуманизације појединаца, нажалост, има. Рецимо, председник Србије је изложен систематским, вешто осмишљеним активностима на дехуманизацији, мада су и друге личности на различитим странама друштвеног спектра повремено у јавности изложене вређању, претњама и угрожавању личне безбедности. Поставља се питање како створити атмосферу која ће допринети ублажавању друштвених подела.

Мислите да је то уопште могуће на тако поларизованој сцени?

- Једно од решења јесте дијалог - искрен, конструктиван и отворен, у коме нема непожељних саговорника ни тема. Изнова позивам и охрабрујем све медијске посленике да прихвате позив Министарства и да кроз дијалог равноправних заједно унапређујемо област информисања. Велики број медија и удружења већ је позитивно реаговао на нашу иницијативу, и првих, истина скромних помака у добром правцу има. Но, унутар медијске сцене уочавамо и малобројне, али веома "ратоборне" екстреме на различитим странама, којима не одговара спуштање тензија. Они и постоје захваљујући томе што континуирано изазивају или одржавају тензије унутар медијске заједнице. На сваком од наших бројних партнера на медијској сцени јесте да се определи да ли жели да учествује у дијалогу или да се из њега добровољно искључи. Министарство ће поштовати сваку одлуку, али самоизолацијом себи ускраћују могућност учешћа у процесу унапређења медијске сцене.

Где у процесу ублажавања подела видите улогу Министарства?

- Први предуслов смо највећим делом већ остварили и он се односи на успостављање легислативног оквира који омогућава и афирмише професионалан и одговоран рад новинара, струковних удружења и средстава јавног информисања. Сада је на ред дошла пуна примена прописа, како бисмо и у стварности постигли оно што смо заједно дефинисали.

А како гледате на захтев Коалиције за слободу медија за вашу оставку?

- Као на један од саставних сегмената дијалога унутар медијске заједнице који смо иницирали и ком смо посвећени.

Шта мислите да су највећи проблеми, а на шта се жале новинари са којима сте разговарали?

- У Србији има више од 2.000 штампаних и електронских медија и чак 76 новинарских удружења. Први податак речито говори о присутном плурализму, а други о дубоким и бројним поделама. Имајући оба податка у виду, као и на моменте исувише изражену динамику унутар медијске заједнице, сматрам потребним да сви заједно одлучно афирмишемо и подржимо професионализам, одговорност и поштовање националних и међународних професионалних и етичких стандарда.

Постоји ли нешто што вас посебно забрињава?

- Да, то што смо, у контексту наших традиционалних размирица, исувише често спремни да сукобимо људе, а не аргументе. Да ли ћемо се, у контексту сучељавања мишљења и ставова, опредилити за силу аргумената или за аргументе силе? Оног момента када почнемо да користимо аргументе силе, унапред показујемо слабост и признајемо пораз. У супротном, демонстрирамо одговорност, честитост и храброст. То подразумева поштовање етичких стандарда и прописа, афирмацију културе дијалога и резултира благовременом, објективном и целовитом информацијом.

Колико је данас угрожена безбедност новинара...

- Наговештај постепених, али толико потребних промена који храбри јесу недавне правоснажне пресуде налогодавцима и починиоцима појединих напада на новинаре. Међутим, још много тога је пред свима нама. Министарство осуђује сваки вид отвореног или прикривеног угрожавања безбедности новинара или покушаје ометања њиховог професионалног рада. Тај став смо у више наврата отворено и одлучно демонстрирали. Благу наду улива то што подаци УНС и НУНС показују да је у првој половини ове године било за 40 одсто мање напада на новинаре него у истом периоду претходне. Наравно да нисмо задовољни, али ти подаци указују да неке токове можемо да променимо у жељеном смеру. Зато је Министарство одмах реаговало у случају напада на новинара Вука Цвијића, али исто тако и на случајеве говора мржње у јавном простору, као и покушаје вербалног и физичког насиља према неистомишљеницима. То су ствари на које реагујемо апсолутно неселективно.

Има и оних који не мисле тако.

- То је сасвим очекивано и потпуно примерено демократском друштву. Наша медијска сцена је вишеструко поларизована, а многи унутар ње доживљавају себе искључиво меродавним да "пресуђују" о томе шта је професионално, објективно или етично. У демократском друштву, ипак, стандарде искључиво дефинишу наши национални прописи, као и домаћи и међународни професионални и етички стандарди. Такође, грађани би требало да цене да ли поједини медијски посленици или удружења раде у јавном интересу или не. Министарство не тежи једноумљу, већ, напротив, плурализму мишљења и сагласју у вези са најважнијим темама, а ја као надлежни министар поздрављам свако изношење става засновано на чињеницама и артикулисано на начин да не нарушава достојанство личности, одређене заједнице или групе.

Колико сте до сада покренули прекршајних поступака?

- Током претходна три месеца поднели смо шест прекршајних пријава против медија који су прекршили Закон о јавном информисању и медијима, најчешће у случајевима откривања идентитета жртава насиља, нарочито деце. Некада то новинари чине несвесно, понекад врло свесно, и то не само тако што открију идентитет детета, већ дају и друге податке који додатно виктимизују жртве и знатно отежавају њихову ресоцијализацију.

Још два компјутера за Дата центар

Каква је ситуација у области телекомуникација?

- Од земље коју донедавно нико није могао да повеже са облашћу информационо-комуникационих технологија за десетак година постали смо регионална сила и ово је најбрже растућа привредна грана. Године 2012. приход од извоза ИКТ производа и услуга био је 375 милиона евра, а прошле чак 3,44 милијарде евра. Ове године идемо на више од четири милијарде. Подигли смо четири научно-технолошка парка, која су већ сада пребукирана, и градимо неколико нових. Ту је и Државни дата центар у Крагујевцу као једна од свега десетак институција тог типа у свету. У њему део својих база података похрањују ИБМ, "Мајкрософт", "Гугл", "Оракл", Церн... До краја године купујемо други, а следеће године и трећи суперкомпјутер за потребе тог центра. У овом тренутку покривеност различитим видовима интернета у Србији је 98,5 одсто националне територије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
КАКО ЈЕ РУСКА РАКЕТА ПРЕВАРИЛА НАТО У УКРАЈИНИ? Мистериозно нестајала са радара, генерал Попов открио о чему је реч

КАКО ЈЕ РУСКА РАКЕТА "ПРЕВАРИЛА" НАТО У УКРАЈИНИ? Мистериозно нестајала са радара, генерал Попов открио о чему је реч

РУСКА ракета која је мистериозно нестајала са НАТО радара током овонедељног напада на Кијев је „модернизованa ракетa Х-101“, открива за Спутњик заслужни војни пилот, генерал-мајор руске армије Владимир Попов. Према његовим речима, ракета jе преварила НАТО јер може привремено да нестане са радара.

15. 11. 2024. у 23:36

Коментари (0)

РОЗЕ ОКТОБАР, ШТИТНА ЖЛЕЗДА, ТРБУШНА АОРТА: Бесплатно прегледано више од 5.000 грађана